Stotine gradskih oblasti u SAD postaju seoske zbog promene statističke definicije

To je važno jer se gradska i seoska područja kvalifikuju za različite vrste federalnog finansiranja. Neke zajednice koje postaju seoske, brinu da bi mogle ostati bez zdravstvenih klinika, a brinu i za finansiranje prevoza i obrazovanja iz federalnih programa.

Ali drugima promeena ne smeta: „Mi smo ionako selo i osećamo se kao selo“, rekao je Rendi Rig (Randy Reeg), predsednik naselja Mauston u Viskonsinu, sa 4.347 stanovnika.

Za odredjivanje šta je gradsko, a šta seosko područje Biro za popis prelazi sa broja stanovnika kao osnove, na „stambene jedinice“ (housing units). Zvaničnici Biroa kažu da će ta promena olakšati ažuriranje broja stanovnika SAD u desetogodišnjem periodu između dva popisa stanovništva.

Oni takođe tvrde da je to potrebno jer je nov metod zaštite privatnosti stvorio greške pri popisu stanovništva 2020. u malim geografskim područjima što je posledica zaštite identiteta popisanih ljudi. S druge strane, brojnost „stambenih jedinica“ daje tačan podatak, a štiti identitet popisanih kako taj metod zahteva.

Naselje je do sada moralo da ima bar 2.500 ljudi da bi bilo gradsko po starim kriterijumima koji su trajali više od jednog veka. Sada će mu za to trebati najmanje 2.000 stambenih jedinica, što je ekvivalent za oko 5.000 ljudi.

Revidirana lista gradskih područja biće objavljena krajem ove godine, ali trećina područja koja su se smatrala gradskim, biće po novim kriterijumima stavljena u kategoriju seoskih.

Mesta sa 50.000 ili više stanovnika smatrana su do sada „urbanizovanim područjima“, dok su „urbani klasteri“ bila mesta sa između 2.500 i 49.999 stanovnika. Ali te razlike će biti eliminisane i sve će se to po novoj definiciji zvati „gradskim područjima“.

Neke zajednice brinu da će prelazak na „stambene jedinice“ prouzrokovati potcenjivanje veličine nekih oblasti ako Biro za popis za svoje proračune bude koristio američki prosek od 2,6 ljudi po domaćinstvu. Na primer, okrug Madera u Kaliforniji ima 3,3 osobe po domaćinstvu, te kategorizacija tog okruga po novom „ne bi odrazila tu zajednicu“, rekla je Patriša Tejlor (Patricia Taylor), izvršna direktorka Okružnog odbora za transport u pismu Birou prošle godine.

Iako Biro za popis stanovništva kaže da bi nova definicija trebalo da se koristi samo u statističke svrhe, bitno je koje su gradske oblasti jer one čine jezgra i većih oblasti – „metro“ i „mikro“, a te definicije su osnova i za to kako druge državne službe klasifikuju gradska i seoska područja pri određivanju podobnosti za federalno finansiranje.

Biro revidira definicije svakih 10 godina, posle svakog popisa. Gradsko stanovništvo SAD je poraslo sa oko 45 odsto ukupnog 1910. godine, na više od 80 odsto pre jedne decenije.

Iako su federalni programi finansiranja različiti i neke zajednice se u istoj, gradskoj ili seoskoj kategoriji kvalifikuju za jedne, ali ne i za druge, promene će „imati znatne posledice za mnoge“, rekao je Kenet Džonson (Kenneth Johnson), viši demograf Univerziteta Nju Hempšir koji proučava seoska pitanja.

Uz to, „ako se mnoga područja koja su sada gradska, redefinišu kao seoska, konkurencija za ograničena sredstva za seoska će se povećati“, rekao je Džonson.

Jedna koalicija udruženja koja predstavljaju gradove, okruge, planere i transportne grupe, usprotivila se prošle godine predloženim promenama, rekavši da prelazak sa brojnosti stanovništvaa kao osnove obračuna, na „stambene jedinice“ neće uzeti u obzir realno različite obrasce razvoja i korišćenja zemljišta.

Biro za popis stanovništva je na te probleme pokušao da odgovori s tri nivoa definicija gradskih područja za „popisne blokove“ koji su najmanja geografska jedinica u SAD. „Popisni blokovi“ će biti gradski ako imaju 425 stambenih jedinica po kvadratnoj milji, što je ekvivalent za 1.105 ljudi. Pre promene, „popisni blokovi“ su smatrani gradskim ako su imali najmanje 500 ljudi po kvadratnoj milji.

Promena definicija tako daje Birou način da napravi razliku između „urbanog jezgra“ i manje gusto naseljenih područja, obično na rubovima gradova.

Bil Kirouz (Bill Keyrouze), izvršni direktor Asocijacije organizacija gradskih planera, rekao je da su izmene koje uvodi Biro za popis, dodajući različite nivoe gradskih područja na osnovu gustine stanovanja, „adekvatan kompromis“.

Za gradić Demot (DeMotte) u Indijani, koji se više neće kvalifikovati kao gradsko područje, to zapravo nije važno sa stanovišta „statusa“, ​​rekao je menadžer grada Majkl Kejn (Michael Cain).

„Ono si što si. Broj ljudi nije bitan. Važan je duh zajednice: da li je grad kohezivna grupa ljudi koji brinu jedni o drugima“, rekao je Kejn.