Kada je komunistički vođa Mao Cetung sa govornice na pekinškom Tjenammen trgu („Trg nebeskog mira“) 1. oktobra 1949. lično podigao nacionalnu zastavu Narodne Republike Kine, zvanično je proglašena pobeda revolucije.
Pred 300.000 vojnika i drugih ljudi okupljenih na jednom od najprostranijih trgova na svetu ustanovljen je i nacionalni praznik NR Kine.
Danas se 1. oktobar obeležava u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu u okviru jedne od dve „Zlatne nedelje“. Svojevrsnoj seobi naroda, kada većina od 1,35 milijardi Kineza odlazi na putovanje po domovini, a sve više i u inostranstvo. Druga „Zlatna nedelja“ je tokom Prolećnog festivala obično tokom januara ili februara, poznatog i kao Kineska ili Lunarna nova godina.
Tokom oba praznika tri dana odmora su plaćena, dok su okolni vikendi preuređeni kako bi zaposleni u kineskim kompanijama uvek imali sedmicu odmora. Vlada je prvi put organizovala tri dana praznika 1999, a početna namera je bila unapređenje turističkog tržišta i podizanje standarda života, kao i omogućavanje ljudima da posete rođake u udaljenim delovima Kine.
Posledica je bio vrtoglavi rast putovanja Kineza. Prema procenama, 28 miliona Kineza putovalo je tokom prve Zlatne nedelje za Nacionalni dan 1999. Taj broj je 2007. povećan na 120 miliona, a prošle godine se oko 750 miliona Kineza otisnulo na putovanje.
Pred ovogodišnji Nacionalni dan je velika unutrašnja migracija počela već 28. septembra. Od tada traju velike saobraćajne gužve, prepuni vozovi i dugi redovi na aerodromima. Očekuje se da će prošlogodišnje rekordne brojke biti ponovo nadmašene pošto sve bolje stojeći kineski putnici koji uživaju u praznicima zapljusnu turistička odredišta u zemlji i inostranstvu.
Više od 660 miliona putovanja biće ostvareno tokom predstojećih praznika, blago povećanje u odnosu na isti period 2015, izjavio je Hu Čengguang, portparol Ministarstva saobraćaja. To ministarstvo je zaduženo za ove oblike transporta.
Sve razgranatija železnička mreža u Kini očekuje 110 miliona putovanja vozom, za 11,3 posto više u odnosu na prošlu godinu, procene su Kineske železničke korporacije. Vrhunac železničke groznice biće sutra (subota, 1. oktobar), kada se očekuje 14,1 milion putovanja vozom. Kontrolori leta očekuju da vazdušni saobraćaj bude podjednako intenzivan.
Praznici su lepa stvar, ali kada stotine miliona ljudi odlaze na odmor u isto vreme, mogu biti i stresni. U kineskim gradovima će u petak, 30. septembra, večernja groznica početi u proseku 2,5 sata pre mraka, naveli su iz Didi Čuksinga, najveće kompanije za iznajmljivanje automobila. Prosečno vreme za stizanje na železničku stanicu ili aerodrom u velikim gradovima biće povećano za više od 20 odsto. Kineska kompanija za internet usluge Baidu data predviđa da će najveće gužve biti tokom prvog i poslednja dva dana praznika koji se završava 7. oktobra.
Dok velike migracije tokom Kineske nove godine najviše podstiču tradicionalna okupljanja porodica, razlog za putovanja tokom jeseni sve više je turizam. „Kinezi su ranije obeležavali praznike kod kuće. Sada su putovanja postepeno postala veliki način za proslavu praznika“, rekao je Vang Siaosong, izvršni direktor Lvmama.com, velike agencije za rezervaciju karata preko interneta.
Predviđa se da će turisti u zemlji potrošiti pravo bogatstvo tokom „Zlatne nedelje“. Očekuje se porast prihoda od turizma za 13,5 posto i dostizanje 478,2 milijarde juana (71,7 milijardi dolara). To je 800 juana (125 dolara) u proseku. Smatra se da će i putovanja u inostranstvo premašiti prošlogodišnja. U 2015. su povećana za 14 posto u odnosu na prethodnu godinu i dostigla četiri miliona putovanja.
Povećanje broja Kineza koji putuju u inostranstvo je jedan od nepobitnih svetskih trendova. Nekada su Kinezi bili isuviše siromašni da putuju napolje, ili su postojale političke prepreke. Poslednjih godina plodovi vrtoglavog privrednog razvoja Kine i politike otvaranja, sve veća vrednost kineskog pasoša, povećanje broja putnih pravaca i fluktuacije kursa valuta, povećavaju broj putovanja Kineza prema destinacijama u inostranstvu.
Tako kineski nacionalni praznik može biti okarakterisan kao „Zlatna nedelja“, ne samo za putnike iz te zemlje, već takođe i za destinacije ka kojima idu. Američki poslovni magazin Fortune je pre tri godine pratio taj talas u Sjedinjenim Američkim Državama. Tamo su kineski turisti trošili, u proseku, po 6.000 dolara, više nego iko drugi, a očekivalo se da će njihov broj porasti za 259 odsto u periodu između 2011. i 2017.
Ne čudi zato da mnoštvo destinacija u svetu i trgovci u njima već imaju istoriju privlačenja Kineza tokom „Zlatne nedelje“. Lanci prodavnica poput londonskog Harodsa, njujorškog Mesaja, pariske Galeri Lafajet i španskog El Korde Inhles imali su 2015. specijalne promocije Zlatne nedelje.
Opet u NR Kini, postoje izveštaji da je nacionalna administracija za turizam predložila plan za pomeranje rasporeda nacionalnih praznika, sa različitim datumima za različite delove zemlje, kako bi u budućnosti bio smanjen pritisak na transportni sistem i turističku infrastrukturu. Sadašnji sistem ne stvara samo ogromne gužve na putevima već i „teško breme za okolinu turističkih atrakcija i loša iskustva turista“, koji očekuju viši standard i kvalitet usluga.
Ima i onih Kineza koji ne smatraju da su praznici pravo vreme za putovanje. „Samo želim da ostanem kod kuće i dobro se odmorim. Retko imamo prilike da uživamo u tako dugom odmoru i ne želim da ga protraćim na gledanje ‘planine ljudi, mora sveta'“, rekao je koristeći popularne kineske izraze za gužvu jedan žitelj Pekinga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.