Strah od talibana nagnao ljude na beg, nekoliko mrtvih na aerodromu u Kabulu

Teško naoružani talibanski borci ušli su u nedelju u Kabul i, uz veoma malo otpora, zauzeli grad i upali u napuštenu predsedničku palatu.

“Bivši predsednik je pobegao iz Avgansitana, napustivši zemlju u ovoj teškoj situaciji. On će biti odgovoran pred bogom”, rekao je Abdulah Abdulah, lider avganistanskog nacionalnog saveta za pomirenje i dugogodišnji Ganijev rival. Gani je kasnije na Fejsbuku objavio da je otišao kako bi “sprečio krvoproliće u glavnom gradu”, ne navodeći gde je otišao.

Suhail Šahen, talibanski portparol i pregovarač, rekao je agenciji AP da će militanti u narednim danima održati razgovore usmerene na formiranje “otvorene, inkluzivne islamske vlade”.

Očekuje se da će grupa iz predsedničke palate objaviti obnovu Islamskog emirata Avganistana, što je bilo zvanično ime zemlje u vreme talibanske vlasti pre nego što su Sjedinjenim Državama predvođene snage proterale militante.

Pad Kabula predstavlja poslednje poglavlje najdužeg američkog rata koji je počeo posle 11. septembra 2001. i terorističkih napada čiji organizator je bio lider Al Kaide Osama bin Laden, koji je tada bio pod zaštitom talibana.

“Danas je veliki dan za avganistanski narod i mudžahedine. Svedoci su plodova njihovih napora i žrtava koje su podnosili 20 godina. Hvala bogu, rat u zemlji je završen”, rekao je drugi talibanski portparol Mohamad Naem.

Talibanskim borcima je navodno naloženo da ne povređuju civile niti nanose štetu imovini kada su ušli u Kabul i rasporedili se širom grada na mestima koja su ranije kontrolisale avganistanska policija i snage bezbednosti.

Na ulicama Kabula je vladao mir pošto se većina preostalih ljudi skrivala u svojim domovima dok su talibani raspoređivali svoje borce na glavnim raskrsnicama i putevima.

Naoružani talibani patroliraju po celom gradu,naročito u zoni u kojoj su smeštene ambasade i međunarodne organizacije.

Kako prenosi Gardijan, bilo je nekoliko izveštaja o pljačkanju prodavnica, ali osim toga na ulicama je bilo mnogo manje saobraćaja nego obično.

Talibani su navodno svojim borcima naredili da “nikome nije dozvoljeno da ulazi u tuđe domove bez dozvole”.

U strahu da bi talibani odmah po preuzimanju zemlje mogli da nametnu brutalnu upravu koja je obeležila prethodni period njihove vlasti, hiljade ljudi su pohrlile ka međunarodnom aerodromu Hamid Arzai u Kabulu u očajničkim pokušajima da pobegnu iz zemlje.

Na video snimcima objavljenim na društvenim mrežama vidi se kako stotine ljudi u stampedu trče kroz aerodrom dok američki vojnici ispaljuju hice upozorenja u vazduh.

Svedoci su za Si-En-En izjavili da su se na aerodromu tokom dana više puta čuli pucnji iz vatrenog oružja, ali da nije jasno da li je pucano u ljude ili samo u vazduh.

Bi-Bi-Si prenosi da su najmanje dva civila ubijena, dok agencija Rojters navodi da je broj žrtava još veći, pozivajući se na izjavu svedoka koji kaže da je video pet beživotnih tela, ali da ne zna da li su ljudi stradali od vatrenog oružja ili prilikom stampeda na aerodromu.

Vazduhoplovne vlasti su saopštile da je “civilna strana” aerodroma zatvorena “do daljnjeg”.

Američka vojska je bodljikavom žicom ogradila deo aerodroma u kojem se nalaze diplomate i zvačnici koji su helikopterima dovezeni tamo kako bi bili evakuisani iz zemlje.

Helikopteri su leteli tokom celog dana da evakuišu osoblje iz američke ambasade.

Iz kompleksa ambasade dizao se dim pošto su uništavana važna dokumenta da ne padnu u ruke talibana i američka zastava je spuštena.

Kako je najavljeno, još nekoliko zapadnih ambasada će takođe biti evakuisano.

Član talibanskog pregovaračkog tima u Kataru rekao je za Bi-Bi-Si da “neće biti osvete” prema ljudima u Avganistanu.

“Uveravamo ljude u Avganistanu, naročitu u Kabulu, da su njihovi životi i njihova imovina bezbedni i da neće biti osvete ni prema kome”, izjavio je Suhail Šahir.

Uprkos ovim uveravanjima, mnogi Avganistanci strahuju od povratka brutalnog režima koji je bio na vlasti između 1996. i 2001, poznatog po javnim pogubljenjima i strogim ograničenjima i zabranama, naročito kada su u pitanju žene.

Dok su bili na vlasti, talibani su nametali pravila po striktnoj interpretaciji šerijata, islamskog religijskog zakona, zbog čega je ženama bilo zabranjeno da se školuju i rade, morale su da pokrivaju lice i telo kada izlaze iz kuće, a kazne predviđene za nepoštovanje drakonskih pravila su bile surove, uključujući kamenovanje, bičevanje i vešanje.

Kako prenosi Gardijan, u nekim regionima koje su talibani nedavno osvojili, ženama je već zabranjeno da idu u škole i na fakultete, kao i da izlaze iz kuće bez pratnje muškaraca.

Borkinja za ljudska i ženska prava Paštana Durani rekla je za Si-En-En da aktivisti moraju da zahtevaju od talibana da zagarantuju prava žena i devojaka.
Ona kaže da militanti moraju da shvate da je obrazovanje žena i devojaka od velikog značaja i da im mora biti dozvoljen pristup školama i univerzitetima.
Kada su talibani prethodni put preuzeli kontrolu nad Kabulom 1996, grad je bio razoren građanskim ratom i u njemu je bilo oko milion stanovnika, koji su po prašnjavim putevima išli biciklima ili zastarelim taksi vozilima.

Danas je Kabul dom pet miliona stanovnika, a luksuzna vozila i terenci se na ulicama često suočavaju sa velikim saobraćajnim gužvama.

Mnogi od mlađih talibanskih boraca potiču iz ruralnih područja bez struje i tekuće vode i sada se po prvi put susreću sa jednim savremenim gradom.

Međunarodna zajednica uputila apel
Više od 60 zemalja potpisalo je zajedničko saopštenje koje je objavio američki Stejt department, u kojem se sve strane pozivaju da poštuju i omoguće odlazak stranaca i Avanistanaca koji žele da napuste zemlju.

Kako prenosi AP, u saopštenju se navodi da oni koji imaju vlast u Avganistanu “nose odgovornost za zaštitu ljudskih života i imovine i za hitno ponovno uspostavljanje bezbednosti i poretka” i dodaje da putevi, aerodromi i granični prelazi moraju ostati otvoreni a mir očuvan.

Blinken: Ovo nije Sajgon
Državni sekretar Entoni Blinken odbacio je poređenja situacije u Avganistanu sa američkim povlačenjem iz Vijetnama izazvana hitnom evakuacijom osoblja ambasade u Kabulu.

Lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel izjavio je pre samo nekoliko dana da slanje vojnika i evakuacija ambasade “oživljavaju uspomene” na “ponižavajuće” povlačenje SAD iz Vijetnama pred kraj rata i da će to biti “još gore poniženje nego prilikom pada Sajgona 1975”.

“Ovo očigledno nije Sajgon”, rekao je Blinken za Ej-Bi-Si njuz.