Strah u Moldaviji: Pridnjestrovlje traži „zaštitu“ od Rusije

Prema izveštajima medija, proruski separatisti u Moldaviji zatražili su od Rusije „zaštitu“. Kongres međunarodno nepriznatog separatističkog regiona, koji se graniči sa Ukrajinom, glasao je za odgovarajuću rezoluciju, koju su citirali moldavski i ruski mediji.

Prema tim informacijama, „zbog sve većeg pritiska Moldavije“, Pridnjestrovlje želi da se obrati Savetu Ruske Federacije i Državnoj Dumi „sa zahtevom za sprovođenje mere zaštita“. Separatisti u rezoluciji, između ostalog, optužuju Moldaviju za ekonomsku blokadu regiona i za „uništenje temelja nezavisnosti i državnosti“. Bio je to prvi specijalni kongres proruskih separatista od 2006.

Deklaracija koja je sada usvojena govori o „više od 220.000 ruskih državljana“ koji žive u Pridnjestrovlju. Ostalo je nejasno, kakve konkretne mere separatisti očekuju od Moskve.

Prema rezoluciji, separatisti se obraćaju ne samo Rusiji, već i OEBS-u, Evropskom parlamentu, Crvenom krstu i Ujedinjenim nacijama sa zahtevom da spreče „provokacije“ koje bi mogle da dovedu do „eskalacije tenzija“.

Zabrinutost u Moldaviji

Za Moldaviju, koja se nalazi između Ukrajine i Rumunije, i koja je kandidat za prijem u EU, ova vest će verovatno podstaći strah od ruske agresije na njenoj teritoriji – posebno zato što je Rusija već decenijama stacionirala vojnike u Pridnjestrovlju. Region je otcepljen od Moldavije od 1990-ih.

Nakon što je počeo ruski agresorski rat protiv Ukrajine u februaru 2022, moldavski političari više puta su izražavali veliku zabrinutost. Posmatrači su takođe optužili Rusiju da provokacijama namerno destabilizuje situaciju u regionu.

U svom govoru na kongresu, predsednik Pridnjestrovlja Vadim Krasnoselski govorio je o „politici genocida“, prenose lokalni mediji. On se vrši kroz ekonomski, „fizički“, pravni i jezički pritisak.

Moskva: „Jedan od prioriteta“

U odgovoru na rezoluciju Moskva je „zaštitu“ stanovnika u Pridnjestrovlju opisala kao „prioritet“. Ruske novinske agencije prenele su izjavu ruskog ministarstva spoljnih poslova da je „zaštita interesa stanovnika Pridnjestrovlja, naših sunarodnika, jedan od prioriteta“.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je zabrinutost zbog mogućih planova ruske aneksije nazvala „spekulacijama“. „U Kišinjevu se nagađa o mogućim odlukama foruma. Očigledno je ta panika stigla i do NATO“, odgovorila je ona na pitanje.

Prema njenoj izjavi, NATO pokušava da „od regiona bukvalno stvori drugu Ukrajinu, ne uzimajući u obzir većinsko mišljenje u Moldaviji. Uopšte se ne razmišlja o mogućim posledicama ovoga po zemlju i region“.

Nemački političari upozoravaju na moguću eskalaciju

Ekspert za spoljnu politiku Socijaldemokrata (SPD) Mihael Rot izrazio je zabrinutost zbog razvoja događaja i upozorio od ekspanzije ruskog agresorskog rata.

„Dramatična dešavanja u Moldaviji pokazuju da ruski imperijalizam nije ograničen samo na Ukrajinu“, rekao je on za „Rajniše Post“. „Dok se Evropa ponovo svađa i deli, Rusija nastavlja da eskalira. Putin želi više i sada takođe cilja na Moldaviju“, rekao je Rot, predsednik spoljnopolitičkog odbora Bundestaga.

Nemački političar uočava paralele u razvoju događaja s onima u istočnoj Ukrajini pre ruskog napada početkom 2022. „Rusija je stvorila zamrznute sukobe svuda u svom susedstvu koji sada mogu da se odmrzavaju po volji kako bi se istočna Evropa dodatno destabilizovala“, rekao je Rot.

„Poziv u pomoć proruskih separatista u Pridnjestrovlju Moskvi je nameštaljka. Cilj je jasan: „Putin želi da spreči Moldaviju da se približi EU“, kaže Rot.

I predsednica Odbora za odbranu Bundestaga Mari-Agnes Štrak-Cimerman iz redova nemačkih Liberala (FDP) takođe je pozvala na odlučnost i dalju pomoć Ukrajini.

„To sve je deo plana i zapravo nije iznenađujuće. Putin sada provocira u svakom geografskom kutku“, rekla je ona za „Rajniše Post“. Utoliko je važnije da se „zaista sve“ uradi „da Ukrajina dobije rat“, rekla je političarka FDP.