Štrajkovi izazov za Makrona

To je bio samo prvi u nizu štrajkova koji će se, kako su najavili sindikati, u naredna tri meseca, do 28 juna, održavati po dva od svakih pet dana. Zaposleni u državnoj železnici SNCF predvode štrajk, ali pridružili su se i neki od radnika iz energetskog i sektora za sakupljanje otpada. Ovi nemiri predstavljaju najveći izazov za Makrona od kako je izabran za predsednika u maju prošle godine.

Četiri glavna sindikata železničara podržavaju štrajk, tako da su usluge tokom obustave rada veoma ograničene. Saobraća samo jedan od osam ultra brzih TGV vozova i samo po jedan od pet regionalnih vozova. Znatno je smanjen broj linija koje povezuju Pariz sa okolnim mestima odakle ljudi svakodnevno putuju na posao, tako da su autobusi bili preopterećeni i pretrpani.

Na nekim stanicama su bile ogromne gužve pošto su ljudi pokušavali da se naguraju u nekoliko vozova koji su saobraćali, dok je na drugim stanicama vladala pustoš. Kamere sajta koji meri protok automobila u Parizu i okolini u satima špica zabeležile su velike saobraćajne gužve i kolone u dužini od 420 kilometara. Polasci međunarodnih vozova su manje pogođeni štrajkom. Oko 75 odsto vozova kompanije Eurostar je saobraćalo, Talis vozovi za Belgiju, Holandiju i Nemačku su radili gotovo normalno, ali nije bilo polazaka za Španiju, Švajcarsku i Italiju.

Zaposleni u nacionalnoj aviokompaniji Er Frans, koji traže povećanje plata od šest odsto, takođe rade smanjenim kapacitetom, tako da saobraća oko 75 odsto letova. Sindikati su pozvali i sve zaposlene u čistoći da zahtevaju formiranje nacionalnog centra za prikupljanje otpada i bolje uslove za penzije. Očekuje se da će njihovim štrajkom najviše biti pogođeni Pariz i Marsej. Sindikati energetskog sektora su se takođe pridružili štrajku, kao i stotine studenata koji se protive pooštravanju pravila za upis na fakultete.

Radnici SNCF-a imaju veoma dobre uslove rada, uključujući i automatsko godišnje povećanje plate, raniji odlazak u penziju, 28 dana plaćenog odsustva godišnje i zaštitu od otpuštanja, a njihovi bliski rođaci imaju pravo na besplatne karte za voz. Ali sindikati železničara tvrde da se ne radi samo o tome već da su razlozi štrajka mnogo širi, a to će biti pravi test za jedinstvo sindikata. Samo nešto malo više od 11 odsto radnika u Francuskoj je sindikalizovano, što je na nivou koji je među najnižima u Evropskoj uniji. „Mi hoćemo da zaštitimo ceo francuski javni servis, a ne samo radnike u železnici“, rekao je Emanuel Gronden, šef sindikata SUD Rail.

Makronova vlada želi da ukine specijalne ugovore koje ima SNCF i predlaže da se ljudi zapošljavaju po ugovorima nalik onima koji se primenjuju u drugim oblastima. Cilj je da državna železnica bude spremna za konkurenciju do 2023, u skladu sa pravilima EU. Inače, SNCF ima dugovanja u iznosu od 46,6 milijardi evra. Makronova stranka Republika u pokretu smatra da štrajk ima širu konotaciju.

„Moramo da izbacimo kulturu štrajkovanja iz ove zemlje“, rekao je portparol stranke Gabrijel Atal. Javno protivljenje Makronovim planiranim reformama počelo je 22. marta, kada su se desetine hiljada nastavnika, medicinskih sestara i drugih radnika pridružili železničarima u štrajku. Mnogi sindikalci na Makrona gledaju kao na čoveka koji želi da razbije moć sindikata. Štrajkovi u septembru prošle godine nisu sprečili Makrona da donese zakone zahvaljujući kojima će firme moći lakše da zapošljavaju i otpuštaju radnike.