Stranci i preprodavci razgrabe novine

Kaže to pomalo u šali, ali smatrajući da je i ovaj „internetski problem“ važna okolnost prvih dana postfidelovske ere na Kubi, na koju je otišla na „letnji“ odmor čiji je sadržaj komandantova smrt u velikoj meri promenila.

Internet je, inače, odredio i zapažanja za ovu belešku koja su putovala tri dana preko kopna i okeana, dok su fotosi još pod znakom pitanja.

Prvu vest o Kastrovoj smrti Milica je čula u Trinidadu, na suprotnoj obali od one na kojoj je Havana i to tako što je prestala muzika, obrati pažnju – na razglasu – da bi usledilo tužno saopštenje. A budući da je reč o malom mestu, u prvim satima nije bilo nekih upadljivih javnih reakcija.

Utisci iz Havane dva dana potom već su drugačiji.

– Sve što se događa u znaku je atmosfere da je to bila očekivana smrt starog čoveka. Kao kad u porodici imate veoma staru baku ili dedu, koji stalno poboljevaju i samo se čeka kad će da se ugase. Starije žene, naravno, plaču, govoreći da im je srce prepuklo. Televizija neprestano emituje priloge o komandantovom revolucionarnom životu. Emituju se i ankete sa građanima sa mesta na kome je organizovan mimohod koji teče iako su Kastrovi posmrtni ostaci već otišli prema svim onim gradovima kroz koje će proći do sahrane u Santjagu de Kuba. Osnovne poruke koje se čuju od njih i od upućenijih su da, bez obzira na gubitak „oca Kube“ i vođu revolucije, u zemlji postoji sistem sposoban da i dalje funkcioniše i da se u tome ništa neće promeniti – kaže Milica.

Znakovita su, međutim, ističe naša „slučajna reporterka“, događanja sa kubanskim listovima koji svi izlaze sa crnim zaglavljima. Oni se očas razgrabe kao svojevrsni istorijski suveniri: kupuju ih stranci za uspomenu, ali su i sami Kubanci u tome videli priliku za biznis. Otkupljuju ih masovno sa kioska da bi ih potom prodavali na crno po višim cenama.

Tokom devetodnevne žalosti zatvoreni su svi barovi i ugostiteljski objekti u kojima se toči alkohol, ne pušta se muzika i nema „partijanja“ na mestima koja su za to uobičajena. Na ulicama Havane je neuobičajeno mirno, ne računajući televiziju, malo se priča o Kastrovoj smrti. A svi baš i ukazuju na tu najveću promenu, nikad, kažu Havanjani, nije ovako – sve je tiho i na mestima koja su poznata po buci, galami i svakodnevnim feštama.