Stranci u Nemačkoj i kriminal: Činjenice i predrasude

Da li je Nemačka postala bezbednija? Na prvi pogled moglo bi se tako reći: prema aktuelnoj kriminalističkoj statistici policije broj registrovanih krivičnih dela u 2024. smanjen je za 1,7 odsto. Ukupno je zabeleženo 5,84 miliona slučajeva.

Međutim, kada se malo bolje pogleda, nameće se pitanje: da li se situacija zaista poboljšala?

Manje krivičnih dela zbog legalizacije kanabisa

Odgovor glasi: ne. Ključni razlog pada broja krivičnih dela je legalizacija posedovanja i uzgoja kanabisa za privatnu upotrebu. Na to su posebno ukazali savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer i predsednik Saveznog kriminalističkog ureda (BKA) Holger Minh prilikom predstavljanja najnovijih podataka o kriminalitetu.

Ono što njih dvoje posebno zabrinjava jeste porast nasilnog kriminala za 1,5 procenata, odnosno na više od 217.000 slučajeva. Među njima je bilo gotovo 18.000 napada nožem.

Takvi napadi u Nemačkoj uvek izazivaju političke rasprave, naročito kada se dogode na javnom mestu i kada osumnjičeni nemaju nemačko državljanstvo. Tada se često postavlja pitanje da li veća migracija i doseljavanje dovode do više kriminala.

Minh: „Nije stvar u poreklu“

Statistički gledano, u odnosu na procenat u ukupnom stanovništvu postoji znatno veći broj stranaca koji su osumnjičeni nego onih s nemačkim pasošem. To važi kako za nasilna krivična dela poput ubistva ili silovanja, tako i za ulični kriminal, koji uključuje razne prekršaje poput džeparenja ili trgovine drogom.

U tom kontekstu šef BKA Minh posebno naglašava: „Nije stvar u poreklu, već u nagomilavanju faktora rizika.“

Minh ističe loše životne uslove izbeglica koje su smeštene u velikim prihvatnim centrima i kojima nije dozvoljeno da rade. Minh navodi ključne uzroke veće stope kriminaliteta među strancima: „To su psihološki pritisci. To su iskustva s nasiljem koja su kod migranata češća, naročito u detinjstvu. I to su češće pozitivni stavovi prema nasilju.“

Fezer: „O tome se mora razgovarati bez podsticanja predrasuda“

Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer svesna je koliko su rasprave o takozvanom „stranom kriminalitetu“ emocionalno nabijene i često populističke: „O tome se mora razgovarati bez straha. Ali – i to posebno naglašavam – bez podsticanja predrasuda.“ I ona u tom kontekstu spominje tešku situaciju mnogih izbeglica kojima krijumčari daju potpuno pogrešnu sliku o Nemačkoj.

Fezer ima preporuku za medije: više izveštavati o tome da izbeglice često godinama žive u šatorima s nepoznatim ljudima. S tom preporukom povezuje i nadu da bi to moglo da smanji motivaciju nekih da krenu na put ka Nemačkoj.

Pojam koji zavarava: „Strani kriminalitet“

Iz naučne perspektive odavno je jasno da je pojam „strani kriminalitet“ potencijalno obmanjujući i da može da pojača predrasude. Suzan Pretor s Policijske akademije pokrajine Donje Saksonije godinama istražuje migraciju i kriminal. Nekoliko dana pre objavljivanja ove kriminalističke statistike, u razgovoru za Medijsku službu za integraciju, podelila je svoja saznanja.

Ona je potvrdila objašnjenja ministarke unutrašnjih poslova i predsednika BKA o relativno visokom procentu osumnjičenih stranaca: „Na kraju krajeva, nije u pitanju državljanstvo ili poreklo, već uslovi u kojima ljudi žive u Nemačkoj.“

Uzroci: Siromaštvo, nizak nivo obrazovanja, porodično nasilje

Pretor je sociološkinja, psihološkinja i pravnica. Njen pristup je širok, a uzroke kriminala navodi nezavisno od državljanstva ili porekla: siromaštvo, nizak nivo obrazovanja, loša finansijska situacija, život u nesigurnim uslovima, porodično nasilje. Takođe ističe: „Određeni obrasci muškosti izraženiji su u određenim grupama koje nemaju nemačko poreklo.“

Pretor takođe skreće pažnju na još jedno moguće objašnjenje statistički znatno većeg broja osumnjičenih stranaca: ponašanje žrtava i svedoka prilikom prijavljivanja krivičnih dela. „Empirijske studije su pokazale da je veća verovatnoća da će biti prijavljene osobe koje se percipiraju kao stranci, nego osobe koje se percipiraju kao Nemci.“ To bi, smatra ona, moglo da se bazira samo na izgledu ili jeziku.

Ne smeju se svi stranci trpati u isti koš

Naučnica ujedno ukazuje da se pod pojmom „strani kriminalitet“ često podrazumeva veoma heterogena grupa: imigrant iz SAD, traumatizovani ratni izbeglica iz Sirije, Turčin koji je u Nemačku došao pre nekoliko decenija, turista, ali i neko ko u Nemačku dolazi samo da bi počinio krivično delo i zatim otišao. Svi oni se porede sa osobama koje imaju nemačko državljanstvo.

Kako bi se bar delimično ispravila ta iskrivljena slika, podaci u godišnjoj kriminalističkoj statistici policije sada se detaljnije analiziraju. Uključuje se i napomena da je procenat muškaraca i mlađih ljudi u stranom stanovništvu veći – što samo po sebi rezultira većim kriminalom. Jer, nezavisno od porekla, mladi ljudi i muškarci češće čine krivična dela.

Savezni kriminalistički ured takođe ističe da postoje krivična dela koja mogu da počine isključivo stranci – to su pre svega prekršaji protiv propisa o azilu i boravku.