Foto: Betaphoto/OceanGate Expeditions via AP, File
Biti zarobljen u podmornici veličine svega 6,7 metara, na više hiljada kilometara pod vodom dok dragocene zalihe kiseonika ubrzano ponestaju zasigurno je veoma klaustrofobični i užasavajuće iskustvo.
Dok su spasilački timovi u trci sa vremenom dok pokušavaju da lociraju podmornicu i spasu njenu posadu pre nego što bude previše kasno, pojedini stručnjaci pružaju tračak nade ukazujući da vremenski okvir za istek zaliha kiseonika nije toliko striktan i da postoje načini na koje bi one mogle da se „rastegnu“ i samim tim putnicima produže život.
Frenk Oven, stručnjak za potragu i spasavanje podmornica, rekao je za Gardijan da je odrednica o količini zaliha kiseonikom korisna „meta“ za tragače, ali napominje i da se ona zasniva samo na „nominalnoj količini potrošnje“.
On kaže da je uveren da će Pol-Anri Nargole – kapetan podmornice „Nautilus“ i iskusni ronilac koji se bavio proučavanjem „Titanika“ – koji je jedan od putnika u podmornici savetovati ostale da „učine sve što je moguće da redukuju nivo metabolizma“ kako bi što racionalnije koristili kiseonik.
Doktor Ken LeDez, stručnjak za hiperbaričnu medicinu na Univerzitetu Memorijal u Sent Džonsu na Njufaundlendu, rekao je za Bi-Bi-Si da bi, u zavisnosti od uslova, neki od ljudi na brodu mogli da prežive duže nego što se očekivalo.
„Sve zavisi od toga koliko će im biti hladno i koliko su efikasni u štednji kiseonika“, kaže on, dodajući da bi se usled drhtanja trošile velike količine kiseonika, dok bi umotavanje u nešto što bi očuvalo telesnu toplotu pomoglo pri štednji zaliha.
Kako je objasnio, nestanak kiseonika je postupan proces.
„To nije kao kada ugasite svetlo, već je pre nalik penjanju na planinu – od toga koliko temperatura postaje niža a metabloizam opada zavisi i koliko brzo ćete se popeti na tu planinu“, kaže on.
On ukazuje da, iako nemamo uvid u situaciju unutar podmornice, uslovi koji tamo vladaju drugačije utiču na svaku osobu pojedinačno, što znači da bi neki mogli da prežive duže od drugih.
Kontraadmiral Džon Mauger iz američke obalske straže ističe da postoje brojni nepoznati faktori kada je u pitanju spasilačka misija.
„Mi ne znamo kolika je stopa potrošnje kiseonika po glavi putnika u podmornici“, rekao je on za Bi-Bi-Si.
Stručnjaci kažu da nestanak kiseonika nije jedina opasnost sa kojom su suočeni ljudi u podmornici.
Posadi Titana preti i moguće trovanje ugljen-dioksidom, kao i hipotermija, što takođe može da ima fatalne posledice.
Međutim, LeDez ističe da bi, iako je opasna, hipotermija „mogla da bude i njihov prijatelj“.
„Postoji mogućnost da oni, ako se dovoljno ohlade i izgube svest, prežive, zato što bi u tom slučaju telo automatski pokušalo da se prilagodi da bi preživelo“, objašnjava LeDez, ali napominje i da u tom slučaju putnici ne bi mogli ništa da učine kako bi stupili u kontakt sa spasilačkim timovima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
