Stručnjaci: Rat Rusije i NATO-a je moguć, ali je još uvek mala verovatnoća da do njega dođe

Komandant britanske vojske general Patrik Sanders rekao je drugi put zaredom da je potrebno pripremiti se za direktan sukob između Rusije i Severnoatlantske alijanse, upoređujući aktuelna dešavanja u svetu sa situacijom koja je prethodila svetskom ratu. II.

Kada vojni komandant njegovog ranga kaže takve stvari, onda je potrebno obratiti pažnju na njegove reči, pogotovo što su mnogi britanski mediji objavili da izjave generala Sandersa odražavaju tačnu procenu realnosti na terenu i da nije samo pokušaj stavljanja snaga u pripravnost ili mobilizacije.unutar države.

U prvim danima rata u Ukrajini, kada je Al Džazira ispitivala brojne britanske stratege o mogućnosti sukoba između Rusije i NATO-a, većina procena je isključila ovaj scenario.

Međutim, posle višemesečnog rata, koji je, čini se, više nego što su mnogi očekivali, mnogi istaknuti međunarodni politički stručnjaci su značajno promenili svoje stavove, a ono što je bilo malo verovatno sada izgleda moguće.

„Rat je moguć, ali još uvek malo verovatan“

U tom kontekstu, Al-Jazeera je postavila pitanje: Da li smo na ivici neizbežnog rata između NATO-a i Rusije? Ovo su bila predviđanja naših sagovornika Ričarda Kaplana, profesora međunarodnih odnosa na Oksfordskom univerzitetu, i Gergesa Favaza, šefa katedre za međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije (LSE).

Ričard Kaplan pravi razliku između mogućnosti da sukob između NATO-a i Rusije izbije namerno ili slučajno.

U oba slučaja, direktan rat je svakako moguć, iako je i dalje malo verovatan“, rekao je on.

Analizirajući ponašanje zemalja NATO-a, ali i Rusije, britanski profesor kaže da obe strane i dalje žele da „izbegnu direktnu konfrontaciju“, upozoravajući da do klizanja u direktan sukob može doći brzo, a posledice će biti ozbiljne i opasne za sve strane. .

Britanski akademik kaže da će se rizik povećati ako ukrajinski rat potraje, a „trenutno nema naznaka da je ovaj rat ušao u završnu fazu“.

On dodaje da Zapad očekuje da Rusija zamrzne svoje operacije kako bi prikupila snage i ponovo snažno napala.

S druge strane, Ukrajina nastavlja da traži rakete dugog dometa i teško naoružanje od Zapada kako bi zaustavila Rusiju, „ali čak i ako zapadno oružje uspe da zaustavi napredovanje Rusije, to nikako neće značiti kraj rata“, rekao je Kaplan. .

Profesor je naglasio da je percepcija dobitka i gubitka ruskog predsednika Vladimira Putina u ovom ratu podložna promeni.

„Vladimir Putin kontroliše narativ kod kuće“

„Kako, na primer, ne bi bio primoran da se povuče sa cele ukrajinske teritorije u zamenu za obećanje da Ukrajina neće ući u NATO, on je u stanju da ovu stvar promoviše kao pobedu svoje vojne operacije.

On je objasnio da „Putin kontroliše narativ kod kuće i da lako može da proda svojim sledbenicima imidž jakog pobednika“.

Favaz Gerges se slaže sa Kaplanom u njegovoj analizi ponašanja NATO-a i Rusije i da dve strane ne traže direktnu konfrontaciju.

On upozorava da se veliki ratovi ne dešavaju uvek namerno, jer „ponekad dolazi do direktnih sukoba kao posledica indirektne eskalacije i nenamernih incidenata”.

Među stvarima koje bi mogle da dovedu do indirektne eskalacije je „insistiranje Zapada na naoružavanju Ukrajine kvalitetnim oružjem“, što navodi rusko rukovodstvo na uverenje da Zapad želi da ga ponizi i pretvori Ukrajinu u močvaru za rusku vojsku; a onda će Rusija proširiti zonu sukoba“, rekao je britanski profesor.

Možda najopasniji scenario koji bi mogao da se desi jeste da rusko rukovodstvo donese odluku o strateškoj eskalaciji, što je Gerges objasnio kao „rusko korišćenje svog strateškog naoružanja, od biološkog do nuklearnog naoružanja“.

Nakon Putinovog političkog i bezbednosnog ponašanja, Gerges tvrdi da „neće odustati ako se većina ciljeva koje je postavio u ovoj operaciji ne postigne”.

„Kriza u zapadnim zemljama će postati ozbiljna“

„Među prvima je kontrola Istoka, a najmanje bi bilo dobiti garancije da Ukrajina neće ući u NATO“, pozivajući zapadne zemlje da se pozabave tom logikom.

Ekspert za međunarodne odnose smatra da zapadni tabor nije harmoničan, „postoji kamp golubova, koji predstavljaju Nemačka i Francuska, zatim logor jastrebova, koji predstavljaju Velika Britanija i SAD”.

„Podele unutar zapadnog tabora rastu zbog ekonomskih posledica ove krize.

Prema dokumentu Evropskog saveta za spoljne odnose, u koji je Gerges imao uvid, „većina Evropljana veruje da Rusija greši u ratu protiv Ukrajine, ali podržavaju odricanje Ukrajine od istočnog regiona u zamenu za prekid rata”.

Razlog je, prema rečima sagovornika, što je „ovaj rat uticao na kupovnu moć evropskih građana”.

„Što duže [rat] traje, to će kriza u zapadnim zemljama postati sve teža.“