Stručnjak o situaciji u Siriji: Ovo je uvod u jedan novi oblik nasilja

Kako sada stvari stoje, al Asad je dobio politički azil u Rusiji i nalazi se u Moskvi sa svojom porodicom. Padom Bašara el Asada okončana je 50-godišnja vladavina porodice al Asad u Siriji, a mogao bi da okonča i 13-godišnji građanski rat u ovoj zemlji. Sirijci širom sveta slave svrgavanje režima, a izbeglice najavljuju povratak u zemlju, piše zagrebački N1.

Obućina smatra da je režim izgubio lojalnost vojske i da je to jedan od ključnih razloga za ovako brzu promenu. On kaže da je bilo mogućnosti za ovakvu akciju veoma širokog opozicionog spektra.

„Struja koja je sada preuzela je pobednik, ali postoje i druge struje. Vojska i policija izgubile su dosta finansijskih sredstava. Al-Asad više nije mogao da ih kontroliše, pa je izgubio njihovu podršku. Spremao se i da padne, da ode. Nije slučajno što je ispalo tako iznenada, ali nemamo dovoljno informacija da bismo stalno bili u toku sa onim što se dešava u zemlji“, kaže on.

Dodaje da se nedeljama videlo da su pripreme u toku i da su alAsada napustili saveznici.

„Nisu uspeli da ga podrže iz raznih razloga. Nije samo Rusija okupirala Ukrajinu, postoji teorija da al Asad više nije bio tako velika ličnost koja bi zahtevala podršku Rusije i Irana. Iran ima odnos sa Asadom koji je povezan sa Hezbolahom, on je glavna okosnica veze između Damaska i Teherana. Tu ulazite u prilično široku i duboku priču o povezanosti Libana i Sirije. Iran je dosta oslabio, pre svega zato što je Hezbolah izgubio liderstvo i moraće da pravi velike ustupke vlastima u Bejrutu, onome što postoji u Bejrutu, to se ne može nazvati autoritetom, i Izraelu“, ističe Obućina.

Dodaje da je Rusija ključni igrač.

„Rusija je najviše pomogla i vojno i infrastrukturno. Obala Sredozemnog mora bila je jako uporište ruske mornarice. Iranci su vršili uticaj preko savetnika i finansijske pomoći da organizuju borbu protiv opozicionih grupa. Veza između Damaska i Moskve nije od juče. Bašarov otac je imao veoma dobre veze sa SSSR-om i kasnije Rusijom. Sve u svemu, ovo je poraz Rusije na Bliskom istoku. Izrael je takođe počeo da čisti teren u Siriji tokom borbe protiv Hezbolaha. Ne ostavljaju ništa više za mogućnost razvoja bilo kakve opasnosti za Izrael. Odmah su raketirali vazdušne baze kako bi sprečili mogućnost napada na Izrael. I to pokazuje koliko zemlje u okruženju ne veruju u stabilnost Sirije. Budućnost će biti prilično interesantna, treba da vidimo kako će se razvijati i da li će se naći nacionalni dijalog. Iz istorije Bliskog istoka, svaki put kada je bilo pokušaja stvaranja vlade nacionalnog jedinstva, došlo je do velikog krvoprolića“, upozorava Obućina.

Kaže da iza različitih grupa stoje različiti ljudi, interesi i države.

„Prilično je neizvesno kako će teći proces formiranja bilo koje vlade“, kaže on. Postoji sumnja i u organizaciju koju vodi al-Golani. Reč je o grupi, objašnjava on, koja je do pre nedelju dana bila teroristička organizacija, a i sada je teroristička organizacija. „Vodeći svetski mediji su iznenada promenili narativ i postali su opoziciona grupa. Ovaj lik sada pokušava da kaže da su se udaljili od fronta al-Nusra, da više nisu povezani sa Al-Kaidom, da su nezavisni, da prihvataju sve u zemlji poznatoj po etničkoj i verskoj raznolikosti. Ostaje da se vidi da li je to tačno. Moramo da vidimo kako će se oni sada ponašati i da li će imati određeni vid podrške u međunarodnoj zajednici“, navodi on.

Dodaje da je ovo uvod u novi oblik nasilja u kojem će se različite grupe, čak i regionalne sile, boriti za vlast.

„Postavlja se pitanje da li će islamisti tražiti islamističku koaliciju, da li će Kurdi tražiti nezavisnost ili veću autonomiju… Čak je vrlo logično da je cela ova opoziciona koalicija dala mogućnost aktuelnom premijeru da kontroliše bar ministarstva koja funkcionišu, jer bez njega bi se sistem urušio“, ukazuje on.

Za Bašara al Asada, Obućina kaže da ne veruje da će ga „ruka pravde stići, osim ako to u nekom obliku ne odgovara Rusiji“.

Al-Asad će, smatra on, sada udobno živeti u Moskvi sa svojom porodicom.