Stručnjak za Rusiju: Rat protiv Ukrajine mogao bi trajati godinama

Galeoti je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da, dok je ruski predsjednik Vladimir Putin stavio svoju zemlju na „ratnu stazu“, zapadni partneri Ukrajine nisu to učinili.

On predviđa da bi ruski rat protiv Ukrajine mogao potrajati još nekoliko godina, pri čemu nijedna strana neće biti dovoljno jaka da porazi drugu. Galeoti predviđa da će borbe odrediti „gde će se povući linije i kakav će biti oblik Ukrajine koji nastaje“.

Galeoti radi na knjizi o Jevgeniju Prigožinu, osnivaču plaćeničke grupe „Vagner“ koji je poginuo u misterioznoj avionskoj nesreći u avgustu 2023, dva meseca pošto je digao pobunu.

On smatra da je „senka Prigožina i dalje nad Rusijom“ jer „razne stvari koje vidimo unutar ruskog Ministarstva odbrane, dokaz su da je mnogo toga što je Prigožin govorio zapravo bilo tačno“.

Povodom smrti opozicionara Alekseja Navaljnog početkom ove godine u ruskom zatvoru, Galeoti je na pitranje o sudbini ruske opozicije rekao da ona postoji u emigrciji, ali je nebitna, dok u Rusiji uopšte nema organizovane opozicije. Ali, „ona bi se mogla vratiti i ugristi Putinov režim“, mada ako bi ona ojačala, „imate nekoga s kim se treba obračunati“.

U Rusiji je mnogo opšteg nezadovoljstva zbog rata i straha od mobilizacije, ili zato što neki ljudi zarađuju mnogo novca, ali mnogi ljudi doživljavaju razne teškoće, Nezadovoljstva ima „da li samo zato što vam je dosta starca koji se čini kao da nikada neće otići ili šta god to bilo“, rekao je Galeoti.

„Rizik je da će to u jednom trenutku katalizirati, a paralela koju Rusi koriste, uključujući jednu osobu iz aparata bezbednosti, je ono što se dogodilo u Poljskoj s pokretom Solidarnost“ 1980-ih, rekao je on i dodao: „Ko bi rekao da će neki električar po imenu Leh Valensa izaći kao pobednik? Postoji rizik da pokret (u Rusiji) može izbiti gotovo niotkuda“.

Ali danas ili sutra šanse za to su u Rusiji nikakve jer, prvo, rekao je Galeoti, sadašnji ekonomski skok, napredak ruske privrede, u osnovi je rezultat toga što vlada troši mnogo novca i rezervi, „a iskreno, mnogo toga je ‘krvavi novac’ “ koji se isplaćuje ljudima koji se bore ili porodicama poginulih u bitkama.

Ili je to novac koji se troši na odbrambeno-industrijski kompleks, privlačeći radnike u fabrike.

I to sve svima povećava plate što je dobro za njih u ovom trenutku, ali je i inflatorno.

„Mislim da ćemo neizbežno videti povećanje ekonomske cene ovog rata, kao i ljudske gubitke“, rekao je Galeoti.

Upitan da li će biti iznenadnog kolapsa ili postepenog propadanja Rusije koja će se s tim nekako boriti, Galeoti je rekao da se nameće paralela s nekadašnjim sovjetskim liderom Leonidom Brežnjevom – „neka vrsta sporog pada u stagnaciju – nema novca za istraživanje i razvoj ili ulaganja, ljudi nisu srećni, ali nisu ni mnogo nesrećni“.

Ipak, „poenta je da se stvari dešavaju. Režim više nije dobar u suočavanju s krizama“ na šta ukazuje problem Prigožina koji je „vrlo loše rešen“ – smatra Galeoti.

On očekuje da će doći do velikih kriza, a to bi moglo biti Putinovo zdravlje, to bi mogao biti iznenadni ukrajinski prodor kroz prve linije fronta, to bi mogla biti neka vrsta velike ekonomske krize.

Problem je predvideti kada će se dogoditi nepredvidivo, rekao je Galeoti.

Na pitanje o o rekonstrukciji vlade Rusije, Galeoti je rekao da Putinov režim dugoročno predviđa da će to, u suštini, biti ratna država u doglednoj budućnosti zato što sada smatra da je u suštini u ratu sa Zapadom, a Ukrajina je samo jedno bojno polje.

U Ministarstvu odbrane jasno je, smatra on, da se radi o pokušaju da se postigne veća efikasnost i nije reč o velikoj, već o manjoj eliminaciji korupcije „jer svaka rublja koja se uštedi je rublja koja se može potrošiti na rat“ – to je „neka vrsta cele vladine strukture kao ratne mašine“.

Drugi deo strukture je generacijska politika jer pedesetogodišnjaci, sledeća politička generacija, „postaju pomalo nestrpljivi jer Putin i njegova kolekcija 70-godišnjaka i dalje ostaju na vlasti“.

„A to su kleptokrati, oni se nisu upisali u neki veliki egzistencijalni rat sa Zapadom. Želeli su da mogu da kradu, a zatim da uživaju u bogatstvu što u osnovi znači da mogu putovati i kupovati rezervne dijelove za BMW i sve ostalo“, rekao je Galeoti.

„Oni žele stare dane, u kojima se kralo kod kuće i gomilalo bogatstvo u inostranstvu“, te „zato ono što sada vidimo, a to je posebno zahvaljujući planu Sergeja Kirijenka (prvog zamjenika šefa kabineta predsednika), jeste da se odgaja sledeća generacija. Plan je pronaći ambiciozne i ohrabriti ih da budu putinisti“.

Putin voli taktiku „zavadi pa vladaj“ i na taj način upravlja sistemom – smatra Galeoti i dodaje da on može suprotstaviti 40-godišnjake 60-godišnjacima na šta ukazuje raspodela mesta, kompanija i imovine ne oligarsima, već malim „minigarsima“.

Ideja je stvaranje nove generacije ljudi na koje se može osloniti i za koje postoji nada da će biti lojalniji. Uz to svako mora da se bori protiv svih ostalih.

Galeoti ne smatra da će se Putin ponašati kao Šekspirov kralj Lir koji je sukobljavao kćeri jednu protiv druge, iako se pominje ta analogija. Objasnio je da je „ruski sistem dobar u održavanju sigurnosti cara i centralnog sistema“, te smatra da je „mnogo verovatnije, nažalost, da će (Putin) ‘šepati’ dok ga smrt ili loše zdravlje ne izbace iz kombinacije“.

S druge strane Zapad i ne uviđa kakvo je unutrašnje stanje Rusije, jer „niko zapravo ne želi da prizna da ukrajinski sukob nije toliko važan za Zapad“, mada svi političari to kažu, ali se tako ne ponašaju. Jer dok Rusi zvanično troše 6,9 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na rat što je svakako u prkasi više, neke članice NATO-a za odbranu ne daju ni dva odsto BDP-a, na kolimko su se obavezale.

Tako će se tek krajem ove godine videti da li evropska proizvodnja municije postaje ozbiljna, ali generalno gledano, Evropa nije voljna da potpuno preorijentiše privredne i političke sisteme za borbu protiv rata koji sada njoj „ne predstavlja veliku pretnju“, rekao je Galeoti.

Objasnio je da se „i ne razmišlja o ukrajinskom porazu koji znači da će ruski tenkovi doći do rumunske granice“, a poraz Ukrajine značiće da će Rusi uzeti deo zemlje, nametnuti određena politička ograničenja kako bi podredili ostatak, a „to je najgori mogući scenario“, smatra on.

Galeoti je rekao da niti Rusija može da „ukliza“ u celu Ukrajinu, niti će „Ukrajinci uspeti da istisnu svakog ruskog vojnika sa svakog kvadratnog santimetra Ukrajine“, te će se „pobeda i poraz naći u jazu između toga“.

Pošto nijedna strana nema kapacitet da ovakav tempo rata održi unedogled, on smatra da bi Ukrajina mogla biti podeljena poput Koreje, iako bi i dalje mogla da ponovo eksplodira u nasilju.

Galeoti predviđa da će još nekoliko godina moći da se održati sadašnji tempo, ali iz ekonomskih i ljudskih razloga sukob neće neizbežno prestati, nego će biti više kao „borba dva, od udaraca pijana boksera u ringu koji vise na konopcima i povremeno izlaze s nizom udaraca“.

Pitanje je gde će se povući granice i u kakvom obliku će biti Ukrajina jer velika razlika je između osiromašene, bedne Ukrajine kojoj stalno preti napad Rusije, ili toga hoće li biti primljena u NATO ili Evropsku uniju – rekao je Galeoti za RSE.