Studenti označeni kao teroristi i "titojugend"

On je u srbijanskim masovnim medijima prošle godine osvojio prostor predlogom da se pitanje ćirilice odvoji od politike i ona vrati u hrvatske škole budući da je i hrvatsko pismo, a i zato što njome pišu i narodi sa kojima Hrvatska ima interesa da unapređuje i ekonomske odnose. Ova poruka rektora Borasa u državi u kojoj umalo nije održan referendum protiv ćirilice, s pravom je doživljena i kao hrabra i kao napredna. Barem u Srbiji.

Rektor Boras ovih se dana, međutim, našao u središtu događaja koji hoće da ga prikažu u sasvim suprotnom svetlu – kao nazadnog. Čak i oni kojima je za konačno zaključivanje trebalo više argumenata, morali su da se uplaše čuvši neke, poput novoizabranog poslanika Hrvatskog sabora Željka Glasnovića, koji su stali na rektorovu stranu.

Naime, pre nego što je 2014. godine postao rektor, Damir Boras je bio dekan Filozofskog fakulteta u Zagrebu sa kog mesta je sa Katoličkim bogoslovskim fakultetom ugovorio saradnju. NJegovi protivnici sada, ali bez konkretnih dokaza, tvrde da je ta saradnja bila uslov da postane rektor. Taj ugovor u delo sada sprovodi Borasov naslednik na mestu dekana profesor Vlatko Previšić. Ugovor predviđa da studenti veronauke na Katoličkom bogoslovskom fakultetu mogu istovremeno studirati i neki od predmeta na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Ako mogu studirati, mogu i predavati, tako su zaključili studenti Filozofskog fakulteta, a bogami i dobar deo njegovih nastavnika.

Katastrofični zaključci se umnožavaju: nastavnici veronauke ne biraju se na konkursu nego ih po svojim kriterijumima bira i otpušta Katolička crkva. Ukoliko se desi da škola ostane bez profesora istorije ili sociologije, da ga zameni pri ruci će se, a biće i ekonomično, naći nastavnik veronauke koji je završio i istoriju ili i sociologiju. Ne samo da se može postaviti pitanje kakvu će veroučitelj istoriju odnosno sociologiju predavati nego razlog za uzbunu predstavlja i ionako teško zapošljavanje kadrova sa Filozofskog fakulteta koji će dobiti i ovu sasvim nelojalnu konkurenciju, pa još pod kontrolom Katoličke crkve i njenih svetonazora.

Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu već danima traje prava pobuna. Na koju je dekan Previšić odgovorio preduzimanjem mera za borbu protiv terorizma, tim se argumentom sam neoprezno poslužio, a raspustio je i studentske organe i, ostavši i bez podrške dela nastavnika, blokirao rad Veća fakulteta. Studentima, koji razložno skreću pažnju da fakultet zbog njih postoji, obezbeđenje, koje je angažovao dekan, onemogućava pristup.

S obzirom na istoriju pobuna na filozofskim fakultetima ne samo u Hrvatskoj, ovaj bi događaj izazvao veću pažnju nego što jeste, da u Hrvatskoj upravo nije u toku događaj iznad svih događaja – formiranje većine koja će odrediti i sastav i pravac nove hrvatske vlade. U tom kontekstu, a povodom očekivanog kadrovskog raspleta na desnici Hrvatske demokratske stranke, jedno od važnih pitanja postalo je: ima li u Hrvatskoj ekstremizma? Nova zvezda hrvatske političke scene Andrej Plenković je stranim medijima izjavio da nikakav ekstremizam neće imati mesta u stranci kojoj je sada on na čelu, a osetivši se iz nekog razloga prozvan, a svakako pozvan, aktuelni ministar kulture Zlatko Hasanbegović je objavio da njegovog stranačkog šefa Plenkovića nisu dobro interpretirali i da u HDZ pa ni u Hrvatskoj ekstremizma nema.

Za mesto ikone hrvatske desnice, Hasanbegović će, od neki dan je jasno, morati da se bori sa Željkom Glasnovićem, poslanikom Hrvatskog sabora koga je izabrala dijaspora. Glasnović je statusom na Fejsbuku uleteo u sukob na Filozofskom fakultetu. To što se stavio na stranu sporazuma sa Katoličkom crkvom niti je očekivano niti je najveći problem. Nazivajući pobunjene studente „podivljalim titojugendom“, „razmaženim derištima recikliranih komunista“ koji kao njihovi roditelji „hoće sebi osigurati ugodnu lijenost“, anarhistima i boljševičkim sotonistima, koje „vode skojevke neobrijanih nogu“ Glasnović je samo natuknuo da „u razvijenim demokracijama, kad manjina tlači većinu, to se rješava pendrekom i suzavcem“. Što se njega tiče, trebalo bi im finansirati put u Pjongjang u jednim pravcu.

Dok rektor Damir Boras po medijima objašnjava da za smenu dekana nije dovoljan pritisak studenata nego i zadovoljenje nekih statutarnih uslova, budućem mandataru Plenkoviću je jasno da pred hrvatsku predsednicu neće moći sa većinom u kojoj je i glas Glasnovića, koji se pohvalio i da je prisustvovao misi u spomen na 34 oficira NDH.