„Studentima koji odbiju da glasaju na izborima preti se prekidom studiranja“: Naredba da se mladi „zaljube“ u Putina

Studenti, postdiplomci i mladi radnici suočeni su sa pritiskom i prinudom vlasti, njihovih škola i poslodavaca uoči izbora 15. i 17. marta.

„Predsednička administracija zahteva od regionalnih lidera da pojačaju svoje napore da privuku više lojalnih ljudi da glasaju. Oni posebno skreću pažnju na studente i mlade profesionalce. Mi se pridržavamo“, rekao je zvaničnik moskovske gradske skupštine za The Moscow Times.

Ovu informaciju The Moscow Timesu potvrdili su izvori u rukovodstvu tri ruska regiona u evropskom delu zemlje i na Dalekom istoku.

Kremlj želi da postigne „impresivne brojke“ koje može da iskoristi kao „jasan signal“ Zapadu o „neuništivosti našeg lidera“ i totalnoj domaćoj podršci, kazali su za ruski portal.

Svi su se složili da govore samo pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da razgovaraju sa novinarima.

Krajnji cilj je „da nateramo Zapad da shvati da su naši mladi ljudi za Putina, a ne za odbegle opozicionare i svakako ne za Navaljnog“, rekao je zvaničnik ruske vlade.

„Pa, i da se i sam šef (Putin) oseća zadovoljno“.

Zvaničnik je dodao da se Putin „često sastaje sa mladim ljudima“ i „želeo bi da veruje da su svi za njega — ali niko se ne bi usudio da mu kaže u lice da nije baš tako“.

Predsednička administracija se kladi na istorijsku, „nikad viđenu“ izlaznost i glasa za Putina.

Ali s obzirom na to da je Kremlj decenijama isključivao bilo kakvu pravu izbornu konkurenciju Putinu, mnogi Rusi nisu oduševljeni glasanjem na ovogodišnjim izborima.

Da bi obezbedio planirani ishod izbora, Kremlj je naredio kampanju bez presedana da privuče građane da glasaju koja uključuje taktiku pritiska, kao i tehnologiju elektronskog glasanja na daljinu, nedostatak nezavisnih posmatrača, medijsku cenzuru i represiju.

Ovi napori su usmereni na sredovečne i starije birače — ključnu bazu podrške predsednika Vladimira Putina — kao i na penzionere, državne i opštinske službenike i radnike u velikim državnim, pa čak i privatnim kompanijama.

Ali najvažnija demografska grupa su mladi birači — tradicionalno najanti-putinovski, antiratni segment biračkog tela.

Ruska poštanska služba i državna nuklearna firma Rosatom dobile su instrukcije da „osiguraju glas“ svojih mladih zaposlenih, osoblja u tim kompanijama i top menadžera velike naftne kompanije, rekao je The Moscov Times.

U medijskim izveštajima poslednjih nedelja detaljno se navodi pritisak na učenike da glasaju — i da škole i univerziteti sami organizuju glasanje — u desetinama ruskih regiona.

Administracije koledža i univerziteta navodno prete studentima koji odbiju da glasaju prekidom studiranja ako ne glasaju.

Studentima građevinskog koledža u Permskoj oblasti naređeno je da glasaju na koledžu prvog ili drugog dana trodnevnog glasanja. Uprava koledža obećala je da će pojačati izlaznost uz pomoć kamera za video nadzor.

Sličan zahtev upućen je studentima Tulskog državnog pedagoškog univerziteta, gde su studenti bili u obavezi da dostave fotografiju svog glasačkog listića kako bi dokazali da su glasali.

Rektor univerziteta je takođe javno podržao Putina.

Na pedagoškom univerzitetu u Voronježu na jugu Rusije, studenti su tvrdili da su morali da obaveste vlasti o tome za koga planiraju da glasaju.

Pored ovih direktnih taktika pritiska, vlasti pokušavaju da privuku mlade birače raznim podsticajima.

U republici Altaj, vlasti održavaju foto konkurs na biračkim mestima gde pobednici mogu da dobiju poklone poput ajfona 16 i usisivača Dyson.

A potpredsednik Vlade Republike Tatarstan obećao je mladima da ne samo da mogu da glasaju, već i da „nađu svoju sudbinu“ na biračkom mestu.

Ustav Rusije i izborni zakon garantuju pravo na slobodno i poverljivo izražavanje političke volje glasanjem.

Međutim, ovi primeri pokazuju da vlasti na različitim nivoima pokušavaju da izvrše pritisak uprkos zakonu.
Tokom Putinovog predsedništva, Kremlj je nastojao da privuče mlade ljude na svoju stranu, najpoznatiji svojim naporima da populariše prokremljanski omladinski pokret Naši 2000-ih.

Ali ni ovaj napor, koji je predvodio bivši „sivi kardinal“ Kremlja Vladislav Surkov, ni kasniji pokušaji Surkovljevih naslednika nisu se pokazali uspešnim.

Uključenost mladih u politiku je tradicionalno bila niska, osim male manjine, kao i njihovo poverenje u državne institucije.

„Decenijama su iz državnog budžeta potrošene milijarde rubalja da bi se mladi ljudi zaljubili u Putina. Ali od toga nikada ništa nije bilo. Mladi ljudi u celini nikada nisu bili zainteresovani za politiku“, bivši zvaničnik Kremlja za The Moscow Times.

Jedna figura koja je uspela da se poveže sa mladim Rusima i angažuje ih u politici bio je neprijatelj Kremlja, opozicioni političar Aleksej Navaljni, koji je umro prošlog meseca u arktičkoj zatvorskoj koloniji.

„Dok fragmentirana opozicija u egzilu pokušava da smisli kako dalje i šta da ponudi pristalicama na izborima, predsednička administracija je na putu da postavi Putina sa rekordnim rezultatom“, rekao je zvaničnik.