Studentski protesti u Albaniji ušli u treću nedelju

Do sada su takvi protesti završavali teškim neredima, a ponekad je bilo i mrtvih.

Protesti, koji su ušli u treću nedelju, usmereni su protiv aktuelnog stanja na fakultetima. Traži se više novca za obrazovanje, protivi se visokim školarinama, insistira se na više učešća studenata u odlučivanju, demonstrira se protiv korupcije zaposlenih na visokoškolskim ustanovama, protiv praznih biblioteka, piše DW i dodaje da su sve svoje zahteve studentisumirali u osam tačaka od kojih ne odustaju.

Socijalistički premijer Edi Rama pokušao je u početku da relativizuje značaj tih protesta, da odbrani odluku o uvodjenju školarina za one studente koji obnavljaju godinu, ali je potom za proteste rekao da predstavljaju „šamar“ visokoškolskoj politici u zemlji i izrazio spremnost da ispuni svih osam zahteva, navodi DW u tekstu pod naslovom „Rama je rekao da su studenti u pravu“.

Uprkos laskavim rečima sa najviše instance, studenti nisu dozvolili da budu zavedeni i odbijaju dijalog sa premijerom.

„Tek kada se anulira Zakon o visokoškolskim ustanovama, možemo da razgovaramo o tome kako bi trebalo da izgleda novi zakon“, rekala je za DW Gresa Hasa iz pokreta „Za Univerzitet“.

Taj pokret u stvari već četiri godine protestuje zbog situacije na fakultetima – ali protest je tek 4. decembra ove godine, kada se saznalo da studenti tehničkih fakulteta moraju mesec i po dana ranije da plate školarine, poprimio šire razmere. Od tada su studentski protesti konstantno tema u albanskim medijima, a sve stranke, bez obzira koje su orijentacije, pokušavaju da od toga profitiraju.

„Moramo stalno da pazimo da one ne preuzmu vođstvo na protestima“, dodala je ta studentkinja političkih nauka.

Predsedavajući opozicione Demokratske partije Luljzim Baša proteste je nazvao „Drugi decembar“, aludirajući na studentske proteste iz decembra 1990. godine kada su studenti primorali komunistički režim da uvede višestranački sistem i kada je nastala i njegova stranka.

Predsednica male opozicione partije Socijalistički pokret za integraciju (LSI) Monika Krjemadi proteste opisuje kao „lekciju iz demokratije i nadu“.

„Mi moramo da ih podržimo i od njih stvorimo buduće albanske političke lidere“, rekla je Krjemandi.

Ali, studenti upravo to žele da spreče i odbijaju saradnju sa predstavnicima političkih stranaka.

„Mi ne želimo postove na društvenim mrežama, već obrazovanje. Opozicija pokušava da iskoristi proteste za sopstvene ciljeve. Bolje bi im bilo da se vrate u parlament, dohvate se propalog Zakona o visokoškolskom obrazovanju i zamene ga novim“, rekla je Silvi Doli, studentkinja Prirodno-matematičkog fakulteta.

Odluka da ne dozvole uticaj političkih partija izazvala je mnogo simpatija u albanskom društvu. Ali i u inostranstvu: od Harvarda, preko Belgije i Berlina. Henri Hodžaj, naučni saradnik u nemačkom Bundestagu koji je studirao u Tirani i u Berlinu, u potpunosti podržava studentske zahteve – iako je neke od njih teško sprovesti, kao na primer zahtev da se pet odsto bruto društvenog dohotka izdvaja za obrazovanje. No, pre svega on ceni to što je uopšte došlo do protesta.

„Studenti su iz letargičnog sna probudili nadu Albanaca i Albanki“, rekao je.

Studenti su već nešto postigli svojim protestima. Premijer Edi Rama je problem obrazovanja postavio kao prioritet, pokušava da sasluša probleme koje imaju fakulteti širom zemlje i ispuni njihove zahteve. Opozicione partije – koje su hronično bojkotovale parlament – sada se u njega vraćaju.

Sporni Zakon o visokom obrazovanju predsednik Iljir Meta poslao je albanskom parlamentu na reviziju, a Ministarstvo obrazovanja ukinulo je naknade za preostale ispite. Uz to, otpušten je i jedan veoma korumpirani profesor na arhitekturi, koji je iznuđivao seks od studentkinja kako bi im upisivao dobre ocene.

Ipak, nejasno je da li će protesti zaista dovesti do „Drugog decembra“. Gresa Hasa smatra da mnogi građani žele da mirni duh protesta iznedri jednu novu, modernu partiju. Televizijski voditelj i predavač Erion Kristo, koji je sve pratio i komentarisao na društvenim mrežama, takođe bi voleo da se osnuje jedna nova stranka. Jer, kako kaže, „protesti su na početku ove zime narodu doneli prolećni osećaj slobode i nade“, piše DW.