Studija: Kiša će zameniti sneg na Arktiku

Danas na Arktiku pada više snega nego kiše, ali će se to promeniti, pokazuje istraživanje, pri čemu će na celokupnom kopnu regiona i gotovo svim njegovim morima biti više kišnih nego snežnih padavina pre kraja ovog veka ako se planeta zagreje za tri stepena Celzijusa. Obećanjima koja su dale države na nedavnom samitu o klimi Kop 26 porast temperature bi mogao da se zadrži na i dalje katastrofalnih 2,4 stepena Celzijusa, ali samo ako se ta obećanja ispune.

Čak i ako se globalni porast temperature zadrži na 1,5 do dva stepena Celzijusa, u područjima Grenlanda i Norveškog mora će i dalje dominirati kiša. Naučnici su bili šokirani kada je u avgustu prvi put pala kiša na ledenim vrhovima Grenlanda.

Kako je preneo Gardijan, tokom istraživanja su korišćeni najnoviji klimatski modeli koji su pokazali da će do promene snega u kišu doći decenijama pre nego što se ranije procenjivalo, pri čemu će u jesen dolaziti do najvećih promena. Tako na primer, kiša će postati dominantna u jesen u centralnom Arktiku do 2060. ili 2070. godine ako se ne smanje emisije štetnih gasova umesto do 2090. kako je prognozirano prethodnim modelima.

Posledice promena su „veoma velike“, upozorili su istražitelji, od ubrzavanja globalnog zagrevanja i podizanja nivoa mora, preko topljenja permafrosta (večitog snega i leda) do masovnog umiranja od gladi irvasa. Naučnici smatraju da bi zbog brzog zagrevanja Arktika možda moglo da dođe do intenziviranja ekstremnih vremenskih događaja, kao što su poplave i toplotni talasi u Evropi, Aziji i Severnoj Americi tako što će doći do promena mlaznih struja.

„Ono što se događa na Arktiku ne ostaje tamo“, rekla je Mišel Mekristal sa Univerziteta Manitoba u Kanadi, koja je vodila novo istraživanje. „Možda mislite da je Arktik daleko od vaše svakodnevice, ali su tamošnje temperature toliko porasle da će to imati uticaja dalje na jug.“

Ona je ukazala da u centralnom Arktiku gde biste zamislili sneg tokom cele jeseni zapravo dolazi do ranijeg od očekivanog prelaza na kišu. „To će imati ogromne posledice. Arktik koji ima dosta snega je zaista važan za sve u tom regionu, kao i za globalnu klimu jer reflektuje dosta sunčeve svetlosti.“

Profesor Džejms Skrin sa Univerziteta Ekseter u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji je član istraživačkog tima, rekao je:“Novi modeli ne bi mogli jasnije da ukažu da ako se globalno zagrevanje ne zaustavi, budućnost Arktika će biti veća vlažnost, zamrznuta mora će se topiti, kiša će zameniti sneg.“

Naučnici su se već složili da će padavina biti znatno više na Arktiku u budućnosti, pošto više vode isparava iz sve toplijih mora u kojima nema leda. Međutim, istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Nejčr komjunikejšns“, ukazuje da bi kiša mogla da bude dominantna padavina, čija će količina biti utrostručena tokom jeseni do 2100. ako se ne smanje emisije štetnih gasova.

„Prognozira se da će do prelaza snega u kišu koja će dominirati tokom leta i jeseni doći decenijama ranije (nego što se prognoziralo), i to na nižem nivou globalnog zagrevanja, potencijalno ispod 1,5 stepeni Celzijusa, što će imati ozbiljne posledice na ekosistem, klimu i socioekonomiju“, zaključili su naučnici.

Sneg je važan za stvaranje leda u moru svake zime, tako da manje snega podrazumeva manje leda i više toplote koju apsorbuju otvoreni okeani. Istraživanje ukazuje na intenziviranje kišnih padavina na južnoj obali Grenlanda. To bi dodatno moglo da ubrza klizanje glečera u okean i posledično povećanje nivoa mora, što je opasnost za brojna priobalna područja.

Veliki deo kopna Arktika je prekriven tundrom gde je tlo trajno zaleđeno, ali više kiše bi to promenilo. „Topla voda na zemlji bi možda mogla da otopi permafrost, a to će imati globalne posledice jer, kao što znamo, permafrost je veliki rezervoar ugljen-dioksida i metana“, rekla je Mekristal.

Osim toga, kada kiša padne na sneg i onda se zaledi, to utiče na ishranu životinja. „Irvas i mošusni vo ne mogu da probiju sloj leda, tako da ne mogu da dođu do trave koja im je potrebna da prežive“, rekla je.