Studija: Korona negativno utiče na sisteme i demokratiju u Evropi

Noćna zabrana kretanja, rad od kuće, zatvorene škole i vrtići – virus korone promenio je našu svakodnevicu. Tek sa dolaskom vakcina polako se nazire povratak u normalan život. Ali kakve će biti dugoročne posledice, pogotovo za politiku? Prilično velike.

U prilog tome govore rezultati jedne evropske studije. Nemačka fondacija Amadeu Antonio, britanska organizacija Hope Charitable Trust i švedska fondacija Ekspo (Expo) sproveli su ispitivanje i pitali ljude u osam zemalja Evrope o tome kakve političke stavove zastupaju.

Rezultati pokazuju da svuda u Evropi rastu predrasude, šire se teorije zavere, a poverenje u politički sistem jenjava. Većina Francuza, Italijana, Poljaka i Mađara veruje da je politički sistem u njihovim zemljama potpuno ili barem delimično urušen. U Nemačkoj i Švedskoj trećina ljudi ima takav stav.

Predrasude prema migrantima, muslimanima…

U porastu su takođe i predrasude prema migrantima, muslimanima ali i drugim grupama stanovništva. U svim zemljama, oko trećina ispitanih ima negativnu ili veoma negativnu sliku o migrantima. U Mađarskoj takvo mišljenje zastupa čak 60 odsto anketiranih.

Takvu situaciju pokušava da iskoristi pre svega politička desnica, kaže Džo Molhol iz britanske organizacije Hope Charitable Trust:

„Čak iako evropskoj desnici nije pošlo za rukom da iskoristi pandemiju onako kako je očekivala, uspela je da uvede novu eru teorija zavere. Mnogi ljudi utehu traže u jednostavnim i pojednostavljenim objašnjenjima o svetu koji se navodno oteo kontroli.“

U čitavoj Evropi proteklih meseci su se održavali protesti zbog lokdauna i protiv političkih elita. I svuda su proteste pratile teorije zavere. Antisemitski pokret QAnon prelio se iz SAD u Evropu – posebno u Nemačku i Veliku Britaniju.

Apsurdne teze o svetskoj trgovini decom i holivudskim zvezdama, političkim elitama i Jevrejima koji kontrolišu javno mnjenje uspešno se vezuju za etabliranu antisemitsku mržnju. Autori studije smatraju da je to opasno jer bi te predrasude mogle da se zadrže i nakon pandemije.

Visok rizik od desničarskog terorizma

Organizatori studije upozoravaju ne samo na promenu stavova u Evropi, nego i na posledice toga. Opasnost od desničarskih terorističkih napada i dalje je velika – širom Evrope. Time se ona sa velikih desničarskih ekstremističkih stranaka i organizacija pomera u pravcu transnacionalnih pokreta, kaže Džo Molhol.

„Danas desničarski aktivisti mogu lako sa svojih sofa da se uključe u politiku: gledaju video-snimke sa Jutjuba, posećuju desničarske internet stranice, umrežavaju se na desničarskim forumima i pokušavaju na svoju stranu da prodobiju ´normalne´ ljude sa mejnstrim platformi poput Fejsbuka ili Tvitera.“

Ti krugovi nisu kovali konkretne planove za napad, primećuju autori studije, ali su na to ohrabrivali druge ljude u svojim grupama i delili svoja saznanja. Civilni angažman protiv ove mržnje nije jednostavno pokrenuti, jer ljudi koji je šire nisu dostupni na jednom mestu, već se neprestano umrežavaju van državnih granica.

Uprkos zabrinutosti tri fondacije ne žele samo sumorno da gledaju u budućnost. Jer, postoji razlog i za samopouzdanje. Solidarnost u mnogim gradovima i zajednicama ohrabruje: svuda u Evropi porodice, komšije, ali i stranci pomažu i podržavaju jedni druge. To su dirljivi primeri za požrtvovanost, ljubav i nadu.