Studija: Zbog zajedničkog gena, kod južnoazijskih naroda dvostruko veći rizik od smrtnosti usled kovida 19

Gen koji menja način na koji pluća reaguju na infekciju je najvažniji genetski faktor rizika koji je do sada otkriven, a nosi ga oko 60 odsto ljudi južnoazijskog porekla u poređenju sa 15 odsto evropskog. Ovim otkrićem bi moglo delimično da se objasni zašto se u nekim zajednicama u Ujedinjenom Kraljevstvu beleži veći broj smrtnih slučajeva, kao i teže posledice pandemije kovida 19 na Indijskom potkontinentu, piše Gardijan.

„Genetski faktor koji smo otkrili objašnjava zašto se neki ljudi veoma ozbiljno razbole nakon infekcije virusom korona. Postoji jedinstveni gen koji nosi prilično veliki rizik za ljude južnoazijskog porekla“, rekao je profesor Džejms Dejvis, genetičar na Odeljenju za medicinu Redklif pri Univerzitetu Oksford i jedan od glavnih autora studije koja je objavljena u časopisu Nejčr dženetiks.

Drugi naučnici su, međutim, upozorili da ova saznanja zahtevaju dodatnu potvrdu i da genetska objašnjenja ne treba da zasene druge potencijalno značajnije socioekonomske rizike s kojima se suočavaju etničke manjine, uključujući izloženost riziku na radnom mestu i nejednak pristup zdravstvenoj nezi.

Studija se nadovezuje na raniji rad u okviru kojeg je na osnovu genetskog sekvenciranja na desetine hiljada bolničkih pacijenata u Ujedinjenom Kraljevstvu i drugim zemljama identifikovan veliki deo DNK za koji se ispostavilo da utiče na to koliko će ozbiljna klinička slika biti kod ljudi zaraženih kovidom. Najnovija studija cilja na jedinstveni gen LZTFL1 za koji je otkriveno da udvostručuje rizik od otkazivanja respiratornih organa i smrtnog ishoda.

Za gen koji ranije nije proučavan je utvrđeno da deluje kao okidač za aktiviranje mehanizma odbrane od suštinskog značaja koji sprečava da virus kovida 19 uđe u epitelne ćelije koje oblažu pluća. Ta reakcija je ublažena visoko rizičnom verzijom ovog gena, što znači da će virus i dalje ulaziti, inficirati i oštećivati ćelije u plućima duži vremenski period nakon izlaganja virusu.

„Iako ne možemo da promenimo svoju genetiku, naši rezultati pokazuju da je velika verovatnoća da će naročito ljudi sa rizičnijim genom imati koristi od vakcinacije. Pošto na pluća pre utiče genetski signal nego imuni sistem, to znači da bi vakcina trebalo da ukloni povećan rizik“, rekao je Dejvis.

On je dodao da otkrića takođe ukazuju na mogućnost novih oblika lečenja koja bi bila usmerena na odgovor ćelija pluća. Većina sadašnjih oblika lečenja funkcionišu tako što menjaju način na koji imuni sistem reaguje na virus.

Ova otkrića bi mogla da ponude neka objašnjenja zašto je stanovništvo južne Azije najgore pogođeno pandemijom. Tokom drugog talasa pandemije u Engleskoj podaci britanskog Zavoda za nacionalnu statistiku (ONS) su ukazali da je rizik od smrtnog ishoda tri do četiri puta veći kod ljudi bangladeškog porekla, 2,5 do tri puta veći za one pakistanskog porekla i 1,5 do dva puta veći za ljude indijskog porekla u odnosu na opštu populaciju.

„Ovo je važna studija koja doprinoosi našim aktuelnim naporima da shvatimo uzroke viših stopa smrtnosti od kovida 19 u pojedinim etničkim grupacijama, a posebno zašto su kod njih teže posledice i preživljavanje nakon inficiranja kovidom 19“, rekao je Rahib Ali sa Univerziteta Kembridž i nezavisni stručni savetnik za pitanja povezanosti kovida 19 i etničke pripadnosti u Jedinici za rasnu nejednakost pri britanskoj vladi.

Međutim, drugi pozivaju na oprez. Nazrul Islam iz Odeljenja za zdravlje stanovništva Nafild pri Univerzitetu Oksford je ukazao da pojedine etničke grupacije nisu dobro zastupljene u velikim bazama genetskih podataka koje se koriste da se utvrdi dominacija pojedinih gena kao što je LZTHL1.

„To političkim odlučiocima obezbeđuje lak put da kažu ’to je genetika, ništa ne možemo da učinimo’. Moramo da budemo veoma pažljivi prilikom analize podataka, da ih više puta preispitujemo, kao i prilikom širenja informacija o rezultatima do kojih dolazimo. To je veoma važno socijalno pitanje“, rekao je Islam.