Studije potvrđuju da je opasnost od zaraze koronom na otvorenom ekstremno niska

„Zato što je cirkulacija vazduha na otvorenom mnogo veća.

Postoji strujanje vetra pa se vrlo brzo koncentracija aerosola razređuje“, rekao je za Dojče vele šef Instituta za javno zdravlje pri Univerzitetskoj klinici u Bonu Niko Muters. Slično kaže i virusolog Aleksander Kekule, ali dodaje da to važi ako se na otvorenom drži razmak od najmanje metar i po.

„Ako ne držite razmak, već se gledate licem u lice i glasno pričate, pevate ili vičete, onda se, umesto aerosolima, možete zaraziti kapljično“, kaže Kekule.

Studije potvrđuju da je opasnost od zaraze na otvorenom ekstremno niska. Jedno istraživanje iz Kine je proučilo 7.324 slučaja zaraze i samo u jednom slučaju to je bilo na otvorenom. Kekule kaže da isto važi i za mutacije virusa koje su nešto zaraznije, ali „ni mutanti ne lete dalje“.

Na pitanje da li je, recimo, na livadi gde borave različite grupe ljudi moguće da vetar odnese aerosole od jedne do druge, fizičar i istraživač aerosola Gerhard Šeuh kaže da je to praktično nemoguće. Zbog telesne temperature stvara se neka vrsta vazdušne struje koja, kao kod kamina, ide nagore, kaže Šeuh i objašnjava da je temperatura ljudskog tela od 36 do 37 stepeni uglavnom viša od spoljne temperature, što dovodi do toga da se topliji vazduh penje, a samim tim i eventualni oblak aerosola.

Stručnjaci kažu da i sportisti, recimo pri džogingu, treba da drže razmak od metar i po i da će biti bezbedni, uprkos tome što zbog fizičkog opterećenja dublje dišu i izbacuju više čestica uvazhuh. Šeuh kaže da ne vidi problem ni u ekipnim sportovima, poput fudbala, ali upozorava da problem nastaje kada sportisti koriste istu svlačionicu ili kupatilo.

Još nijedna studija nije povezala pasivno pušenje s povećanim rizikom od zaraze koronavirusa, a Šeuh tvrdi da se pušenjem ne izbacuje više virusa u okolinu, s čim se slaže i Muters. Oni se slažu da pušači imaju nešto veći rizik da razviju teži oblik oboljenja ako se zaraze, ali po druge nisu opasniji.