Džulijan Asanž za sada neće biti izručen SAD: Sud u Londonu odobrio žalbu osnivaču Vikiliksa, dok SAD ne isključi smrtnu kaznu

Dvoje sudija Visokog suda u Londonu odlučili su da će Asanžu ponovo dati pravo na žalbu na odluku o izručenju, osim ako američke vlasti ne daju u roku od tri nedelje dodatna uveravanja o tome šta biti će sa njim kada bude izručen.

Ramatranje Asanžovog slučaja koji traje više od deset godina, tako je odloženo do 20. maja. On ostaje u londonskom zatvoru Belmarš, gde je proveo poslednjih pet godina, a koji je poznat po visokom nivou bezbednosti.

Sudije Viktorija Šarp i Džeremi Džonson saopštili su da SAD moraju da garantuju da Asanž, koji je Australijanac, ima istu zaštitu prema Prvom amandmanu američkog Ustava kao da je državljanin SAD, te da ne bude izrečena smrtna kazna.

Asanžove pristalice navode da je on kao novinar zaštićen Prvim amandmanom jer je objavio podatke o zločinima američke vojske u Iraku i Avganistanu, što je bilo u javnom interesu.

Tvrde da je njegovo krivično gonjenje politički motivisano i da ne može dobiti pravično suđenje u SAD.

Asanžova supruga Stela Asanž izjavila je da je „proganjan jer je razotkrio pravu cenu rata u vidu ljudskih života“.

„(Predsednik SAD Džozef) Bajdenova administracija ne bi trebalo da daje uveravanja. Trebalo bi da odustanu od ovog sramnog slučaja, koji nikada nije ni trebalo da bude pokrenut“, rekla je ona ispred Višeg suda u Londonu.

Odluka je usledila nakon dvodnevnog saslušanja u Višem sudu u februaru.

Asanžov advokat Edvard Ficdžerald tada je rekao da američke vlasti traže osnivača Vikiliksa jer je razotkriven kriminal američke vlade „neviđenih razmera“, uključujući ubistva i mučenja.

Vlada SAD tvrdi da je on ugrozio nevine živote i otišao dalje od novinarstva u svom pokušaju da traži, ukrade i neselektivno objavi poverljive dokumente američke vlade.

Sudije su odbile šest od devet osnova po kojima se Asanž prethodno žalio, uključujući i to da je njegovo krivično gonjenje političko.

Rekli su da iako je Asanž „postupio iz političkog ubeđenja“, zahtev za njegovo izručenje nije podnet zbog njegovih političkih stavova.

Taj 52-godišnji Australijanac optužen je u 17 tačaka za špijunažu i jednoj za zloupotrebu računara zbog objavljivanja na svojoj veb-stranici gomile poverljivih američkih dokumenata pre skoro 15 godina.

Američki tužioci navode da je Asanž ohrabrio i pomogao analitičarki obaveštajne službe američke vojske Čelsi Mening da ukrade diplomatske depeše i vojne fajlove koje je objavio Vikiliks.

Asanžovi pravni problemi počeli su 2010. godine, kada je uhapšen u Londonu na zahtev Švedske koja je htela da ga ispita o optužbama za silovanje i seksualno zlostavljanje dve žene. Asanž je 2012. pobegao u Ambasadu Ekvadora.

Odnos Asanža i njegovih domaćina u Ambasadi se na kraju pogoršao i on je izbačen iz Ambasade u aprilu 2019. Britanska policija ga je odmah uhapsila i zatvorila zbog kršenja kaucije 2012. Švedska je zbog zastarelosti u novembru 2019. odustala od istrage o seksualnim zločinima.