Foto: ShutterstockNajviši sud Evropske unije presudio je danas da članice Unije moraju da prihvate promene imena i pola dobijene u drugim državama EU, u slučaju Arijana Mirzarafija-Ahija, transrodnog muškarca sa dvojnim državljanstvom Rumunije i Velike Britanije, preneo je Radio Slobodna Evropa.
Ta odluka, koja uspostavlja značajan pravni presedan, uticaće na milione transrodnih osoba širom Unije, osiguravajući da se njihov identitet poštuje i priznaje, bez obzira na to gde žive ili putuju unutar EU.
„Rod je, kao i ime, osnovni element ličnog identiteta. Razilaženje identiteta koje proizlazi iz takvog odbijanja priznavanja stvara poteškoće osobi da dokaže njegov ili njen identitet u svakodnevnom životu, kao i ozbiljne profesionalne, administrativne i privatne neprijatnosti“, navodi se u odluci suda.
Nakon što je prošao rodnu tranziciju u Velikoj Britaniji. 2020. godine, dok je ta zemlja još bila deo EU, Mirzarafi-Ahijevo ime i oznaka roda su promenjeni u njegovim britanskim dokumentima, ali su rumunske vlasti odbile da mu izdaju novi izvod iz matične knjige rođenih koji odražava tranziciju, pozivajući se na nacionalni zakon.
Evropski sud pravde u Luksemburgu presudio je da je to odbijanje nije u skladu sa zakonodavstvom EU, jer sve članice moraju priznati zakonske promene roda u drugoj članici.
Grupe za ljudska prava ovu odluku vide kao pobedu za prava transrodnih osoba širom Evropske unije i navode da se time postavlja novi standard za pravno prepoznavanje transrodnih osoba i da ima dalekosežne implikacije na njihovu mogućnost da žive bez diskriminacije ili nepotrebnih birokratskih prepreka.
Presuda je ključna za transrodne osobe koje se sele u druge zemlje zbog posla, obrazovanja ili ličnih razloga.
Ranije su se suočavale sa izazovima kada njihovi lični dokumenti nisu bili priznati u drugim članicama, što je dovelo do poteškoća u pristupu uslugama, putovanju, pa čak i u osnovnim poslovima, kao što su otvaranje bankovnog računa ili upis u školu.
Sudska odluka, takođe, ima dubok simbolički značaj, jer potvrđuje da su transrodna prava osnovna ljudska prava.
To je u skladu sa širom posvećenošću EU jednakosti i nediskriminaciji, kao što je navedeno u njenoj Povelji o osnovnim pravima, ali ostaju izazovi u obezbeđivanju efektivne implementacije širom EU.
Iako su sve članice EU sada zakonski obavezne da priznaju promene imena i roda napravljene u drugim zemljama EU, to ne menja automatski nacionalne zakone u vezi s načinom na koji pojedinci mogu da promene svoje rodne oznake u svakoj zemlji.
Vlade, kažu aktivisti za prava, mogu pokušati da odlože ili zakomplikuju proces priznavanja, iako su zakonski obavezne da se pridržavaju odluke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
