Foto: OLIVIER HOSLET/EPA
Vlade u Evropskoj uniji mogu zaposlenima zabraniti nošenje verskih simbola, poput islamskih marama, u interesu neutralnosti, presudio je danas Sud pravde EU, ali je naglasio da se takva ograničenja moraju primenjivati podjednako na sve zaposlene i uklapati u pravni kontekst svake države članice.
U odluci, koja je danas objavljena, navodi se da su takve zabrane dopuštene kako bi se uspostavilo potpuno neutralno administrativno okruženje, s tim što se zabrane nošenja odeće ili simbola povezanih sa filozofskim ili verskim uverenjima moraju ravnomerno primenjivati, prenosi portal Klix.
„Takvo pravilo nije diskriminirajuće ako se primenjuje na uopšten i neselektivan način na svo osoblje i ako je ograničeno na ono što je strogo neophodno“, stoji u presudi.
Od suda je zatraženo da donese odluku nakon što je jednoj muslimanki zaposlenoj u opštini Ans, u istočnoj Belgiji, rečeno da ne sme nositi maramu na poslu.
Ubrzo nakon toga, opština je izmenila uslove zapošljavanja kako bi od svih zaposlenih zahtevala strogu neutralnost. Zaposlena je podnela pritužbu lokalnom sudu, opisujući zabranu kao diskriminirajuću i izražavajući zabrinutost da je povređeno njeno pravo na slobodu veroispovesti.
Lokalni sud se obratio Sudu pravde, tražeći da oceni je li je pravilo neutralnosti diskriminirajuće.
U odluci koja se odnosi na javni sektor u EU, sud sa sedištem u Luksemburgu naveo je da se politika striktne neutralnosti može smatrati legitimnom.
Dodaje se, međutim, da bi vredelo i obrnuto: javna uprava mogla bi imati opravdanje da dopusti zaposlenima da nose vidljive oznake uverenja, bilo da su verska ili filozofska, na uopšten i neselektivan način.
Vest o presudi izazvala je zabrinutost u nekim krugovima. Femiso, panevropska mreža koja predstavlja više od 30 muslimanskih omladinskih i studentskih organizacija, opisala je presudu kao potencijalno kršenje slobode vere i izražavanja.
Ta organizacija je pozvala na inkluzivnost radnog mesta, gde pojedinci svih vera mogu u potpunosti učestvovati bez straha od diskriminacije, uključujući muslimansku mladež.
Današnjom odlukom potvrđeno je nekoliko odluka koje je prethodno doneo Sud pravde. Pre dve godine je presuđeno da poslodavci u privatnom sektoru mogu ograničiti izražavanje verskih, političkih ili filozofskih uverenja, kada postoji potreba da se predstavi neutralna slika prema kupcima ili da se spreči društveni spor.
Godinu dana kasnije presuđeno je da takve zabrane ne predstavljaju diskriminaciju, sve dok se podjednako primenjuju na sve zaposlene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
