Sud u Hagu razmatra tužbu Južne Afrike protiv Izraela za genocid

U okviru slučaja pred najvišim sudom UN, čije rešavanje će verovatno potrajati godinama, Južna Afrika traži da Sud naredi hitnu obustavu izraelske vojne ofanzive u pojasu Gaze, da se ukinu ograničenja na dostavu pomoći i da se zabrane izraelskih direktiva o evakuacijama.

Kako prenosi agencija AP, prozraelski i propalestinski demonstranti počeli su jutros, uprkos hladnoći, da se okupljaju ispred suda u Hagu dok holandska policija posmatra.

Dvodnevna preliminarna saslušanja počeće tako što će danas advokati iz Južne Afrike objašnjavati zašto je ta zemlja optužila Izrael za „dela i propuste genocidnog karaktera“ u ratu u Gazi i zašto traži da sud izda privremeni nalog za momentalno zaustavljanje izraelskih vojnih akcija.

Sutra će svoje argumente iznositi izraelski pravni tim.

Pravni timovi obeju strana imaće po tri sata za iznošenje argumenata, a presuda bi mogla biti objavljena za nekoliko sedmica.

Iako smatra da su UN i međunarodni tribunali nepravedni i pristrasni, Izrael je poslao jak pravni tim da odbrani svoju vojnu operaciju pokrenutu nakon napada Hamasa 7. oktobra.

„Mislim da su došli jer žele da budu oslobođeni i misle da mogu uspešno da se odbrane od optužbi za genocid“, rekla je Džulijet Mekintajer, ekspert za međunarodno pravo sa Univerziteta Južne Australije.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu objavio je sinoć video izjavu u kojoj brani postupke svoje zemlje.

„Izrael nema nameru da trajno okupira Gazu ili raseli civilno stanovništvo…Izrael se bori protiv Hamasovih terorista, a ne protiv palestinskog stanovništva i mi to radimo u potpunom skladu sa međunarodnim pravom“, rekao je dodajući da izraelska vojska „čini sve što je u njenoj moći da minimizira civilne žrtve, dok Hamas čini sve da ih poveća koristeći palestinske civile kao živi štit“.

U saopštenju objavljenom posle podnošenja slučaja kajem prošle godine, Ministarstvo spoljnih poslova Palestinske uprave pozvalo je sud da „odmah preduzme mere za zaštitu palestinskog naroda i pozove Izrael, okupatorsku silu, da zaustavi napad na palestinski narod, kako bi da obezbedi objektivno pravno rešenje“.

Međunarodni sud pravde koji odlučuje o sporovima među državama nikada nije ocenio da je neka zemlja odgovorna za genocid. Najbliže tome bio je 2007. godine kada je presudilo da je Srbija „prekršila obavezu da spreči genocid“ u masakru više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka u bosanskoj enklavi Srebrenica u julu 1995. od strane snaga bosanskih Srba.

Južna Afrika će „teško preći prag“ dokazivanja genocida, rekla je Mekintajer.

„Ne radi se samo o ubijanju ogromnog broja ljudi. Mora postojati namera da se uništi grupa ljudi (klasifikovanih prema rasi ili religiji, na primer) u celini ili delimično, na određenom mestu.“, dodala je u mejlu poslatom agenciji AP.

U detaljnom dokumentu od 84 stranice kojim se pokreće slučaj, Južna Afrika tvrdi da je Izrael pokazao tu nameru.

Od napada Hamasa 7. oktobra u kojem je život izgubilo najmanje 1.200 ljudi, izraelski napadi doveli su do smrti više od 23.000 Palestinaca u Gazi, prema navodima ministarstva zdravlja kojem rukovodi Hamas, od toga su 70 odsto njih žene i deca, prenose agencije.

Agencija UN-a za palestinske izbjeglice (UNRWA) procenila je da je 1,9 miliona ljudi raseljeno zbog rata u Gazi što je gotovo 85 odsto stanovništva, dok je na desetine hiljada zgrada uništeno.

„Dela i propusti Izraela na koje se žali Južnoafrička Republika su genocidnog karaktera jer im je namera da dovedu do uništenja značajnog dela palestinskog stanovništva“, istakla je Južnoafrička Republika u pisanom podnesku sudu.

Izrael je žestoko reagovao na prijavu ocenjujući je „neutemeljenom“ i „klevetom“.

Izraelci i dalje tvrde kako deluju u samoodbrani, u zaštiti izraelskog naroda uništavanjem militantne organizacije Hamas.

Sjedinjene Države su takođe odbacile slučaj koji su ocenili „neargumentovanim“.

Južnoafrička vladajuća stranka Afrički nacionalni kongres (ANC) ima dugu istoriju upoređivanja odnosa Izraela prema Palestincima s odnosom belačke manjine prema crnim Južnoafrikancima za vreme aparthejida, podseća AP.

Konvencija o genocidu, sastavljena 1948. godine nakon Drugog svetskog rata i posledica holokausta, opisuje genocid kao „dela počinjena sa namerom da se uništi, u celosti ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa“.