„Ministarka koja bi migrante vraćala u Ruandu, za koju su propalestinski demonstranti ‘nosioci mržnje'“: Ko je Suela Braverman koju je smenio britanski premijer?

Vlada je saopštila da Bravermanova napušta svoj položaj u okviru rekonstrukcije vlade.

Direktan okidač za otpuštanje bio je članak za Times u kojem je Bravermanova tvrdila da postoji „percepcija da visoki policijski zvaničnici favorizuju demonstrante i da su oštriji prema desničarskim ekstremistima nego propalestinskim „mafijama“.

U članku je takođe uporedila demonstracije koje pozivaju na prekid vatre u Gazi sa marševima u Severnoj Irskoj, koje uglavnom čine sindikalisti. Ona je nazvala demonstrante koji pozivaju na prekid vatre u pojasu Gaze „nosiocima mržnje“.

Wes Streeting: „Suella Braverman’s has been an absolute disgrace, undermining the police & law & order… she’s the one sticking two fingers up at Rishi Sunak.. she’s unfit for office & she’s enabled by weak leadership from the PM… when she’s actively undermining the police.. “ pic.twitter.com/naCRFBx3Bs

— Haggis_UK 🇬🇧 🇪🇺 (@Haggis_UK) November 13, 2023

Policija i laburisti su okrivili Bravermanovu da je pomogla u rasplamsavanju tenzija koje su dovele do toga da se grupe krajnje desnice u subotu kod Kenotafa u Londonu. Kritičari su optužili Brejverman da pomaže da se pojačaju tenzije.

U nedelju, u svom prvom javnom istupu od kada je objavljen njen članaka u Takmdu, Bravermanova nije komentarisala tvrdnje da je njena retorika podstakla tenzije, već je zahtevala „dalju akciju“ protiv propalestinskih marševa.

Ovo je drugi put da je Bravermanova primorana da napusti isti posao za nešto više od godinu dana. Prethodno joj je Liz Trus naredila da podnese ostavku u oktobru prošle godine „zbog slanja poverljivih informacija poslaniku sa privatne imejl adrese“.

Braverman je ličnost koja izaziva podele ali je popularna u autoritarnom krilu vladajuće Konzervativne partije, piše Gardijan.

Braaerman, 43-ogodišnja advokatica, postala je vođa populističkog krila partije zalažući se za sve oštrije mere protiv migracije i za rat prema zaštitama ljudskih prava, liberalnim socijalnim vrednostima.

Kao ministarka unutrašnjih poslova bila je zadužena za javni red i imigracionu politiku i zalagala se da se momentalno zaustavi vladin plan da se osobe koje stižu u Britaniju čamcima i tu traže azil vrate u jednom pravcu u Ruandu. Odluka britanskog Vrhovnog suda oko toga da li je ta politika legalna treba da bude doneta u sredu.

Kritičari kažu da se Bravermanova pozicionira da bude lider stranka u unutarpartijskoj trci koja bi mogla da se dogodi ako Konzervativci izgube na izborima iduće godine. Ankete mesecima pokazuju da su Konzervativci 15 do 20 procentnih poena iza Laburista.

Godine 2019, nakon što je podnela ostavku na mesto ministarke za Bregzit pod mandatom premijerke Tereze Mej, Bravermanovu su kritikovale jevrejske grupe nakon što je u govoru rekla da je Ujedinjeno Kraljevstvo „uključeno u bitku protiv kulturnog marksizma“.

Termin se usredsređuje na teoriju zavere da su marksistički naučnici frankfurtske škole u ​​međuratnoj Nemačkoj osmislili manipulativni program progresivne politike sa namerom da potkopaju zapadne demokratije. Mnogi akademici su bili Jevreji, a koncept je usko povezan sa antisemitskim idejama.

Šema za deportaciju tražilaca azila u Ruandu osmišljena je u vreme Borisa Džonsona, ali je Bravermanova bila njen najglasniji promoter.

Bravermanova nije izdržala do kraja ni vladu Liz Tras koja je trajala svega 49 dana pošto je smenjena jer poslala službeni dokument iz svoje lične e-pošte kolegi poslaniku, što je ozbiljno kršenje ministarskih pravila, čime je postala sekretarka unutrašnjih poslova sa najkraćim stažem od 1834.

Njeno ponovno imenovanje na istu funkciju šest dana kasnije pod Sunakom bila je nešto kao kontroverza sama po sebi, ako ne i njeno (direktno) stvaranje.

Jedna od najozbiljnijih kontroverzi Bravermanove dovela je do toga da ju je Sajeda Varsi, prva azijska osoba koja je predsedavala torijevskom strankom, optužila za rasizam, a stručnjaci za zaštitu dece rekli su joj da je verovatno učinila decu manje bezbednom.

Baveći se pitanjem takozvanih muških bandi, Braverman je izdvojila britanske pakistanske muškarce kao odgovorne, okrivljujući kulturne ideje „potpuno u suprotnosti“ sa britanskim vrednostima.

Braverman je rođena u Engleskoj, ćerka je roditelja indisjkog porekla koji su emigrirali u Britaniju 1960-ih sa Mauricijusa i Kenije. Ime je dobila po liku Sju Elen Juing iz američke televizijske sapunice Dalas, koju je njena majka obožavala, ali su njeni učitelji u osnovnoj školi skratili Sju-Elen u Suela.

Njena majka, hinduističkog tamilskog porekla, bila je medicinska sestra i odbornik u Brentu i kandidat konzervativaca za Totenhem na opštim izborima 2001. i na dopunskim izborima Brent East 2003.

Njen otac, goanskog hrišćanskog porekla (koji je ranije bio Indijanac u Keniji), radio je za stambenu zajednicu. Ona je rođaka Mahena Kundasamija, bivšeg visokog komesara Mauricijusa u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Tokom osnovnih studija bila je predsednica Konzervativne asocijacije Univerziteta Kembridž.

Braverman je dve godine živela u Francuskoj, kao student programa Erasmus, a zatim kao stipendista Entente Cordiale na Univerzitetu Panteon-Sorbona.

Udata je za Raela Bravermana, menadžera Mercedes-Benz grupe koga opisuju „kao ponosnog čana jevrejske zajednice. Njen suprug Rael Braverman je živeo u Izraelu, a Suela Braverman je rekla za The Jewish Chronicle da ima „članove bliske porodice koji služe u IDF-u“.

Imaju dvoje dece: sina rođenog 2019. i ćerku rođenu 2021. godine. Žive u Loks Hitu, Hempšir.