Sukob arapskog i afričkog bloka

Navedeno je je da je cilj planiranog prevrata bio da se ranije pripadnici vlasti vrate na ranije pozicije i prekine započeti put u kojem se očekuje političko rešenje.

Pokušaj puča dogodio se uoči okončanja sporazuma vojnog saveta, opozicije i saveta protesta, kojem je cilj da se stvori civilna vlast. NJihovi predstavnici rade na sporazumu koji treba da dovedu do podele vlasti u narednom trogodišnjem periodu, koliko je predviđeno kao tranzicija ka održavanju parlamentarnih izbora u kojima će biti uspostavljena potpuna civilna vlast.

Ova vest kao da je prepisana vest od pre oko mesec dana, samo što je došla iz Etiopije, druge važne zemlje Afrike zahvaćene promenama. Tada je u pokušaju državnog udara ubijen načelnik Generelaštaba, Sare Makonen.

Promene u Etiopiji, Alžiru i Sudanu koje su se desile od početka ove godine, postavile su nove koordinate geopolitike prostora koji pokriva ogromnu teritoriju i spaja zapad, sever i istok Afrike od Mediterana do Roga Afrike. U dva slučaja, u Alžiru i u Sudanu, sa scene su otišli trodecenijski vladari, predsednici Bašir i Buteflika.

To su dve najveće afričke države od čije stabilnosti zavisi budućnost osetljivog procepa između „arapske“ i muslimanske Afrike i hrišćansko – animističke crne Afrike. NJima se pridružila susedna Etiopija, gde je reformski predsednik vlade, Abij Ahmed, započeo dramatične promene u svojoj zemlji.

Sadašnja dilema je da li će tranzicija u Sudanu i Etiopiji promeniti pravac kretanja i da li će novo doba da donese demokratskiji poredak zasnovan na zajedničkim osnovama nacionalnog suvereniteta i kolektivne bezbednosti ili će se pretvoriti u zatvoren, autoritarni poredak koji je podređen silama van regiona? Sudan je naročiti mikrokosmos ove šire borbe za kreiranje regionalnog poretka, ali i verovatni nagoveštaj njegovog ishoda.

Na jednoj strani ove borbe nalazi se koalicija afričkih država, povezana zajedno kroz Afričku uniju i jedan važan istočnoafrički blok. Na drugoj strani su zalivske monarhije bogate naftom. Zaokret u ponašanju spoljnih faktora prati promene u regionu. Američki uticaj sve više slabi širom Afrike, posebno na Rogu gde se spajaju pomorski putevi Crvenog mora i Adenskog zaliva. Pojavljuju se novi takmaci koji žele da učvrste svoj položaj u regionu: Kina, Rusija, Turska, pa i EU. Ali, najsnažnija nastojanja za dominaciju u regionu dolaze sa Bliskog istoka: od Saudijske Arabije i UAE.

Savez dva prestolonaslednika, Mohameda bin Zajeda i Mohameda bin Salmana, pokušava da radikalno promeni odnose sa susedima duž obala Crvenog mora, pošto je suočen sa enormnim jačanjem iranskog uticaja, destabilizujućim posledicama „arapskog proleća“ i uklanjanjem američkog „kišobrana“. Glavni cilj ove ekspanzije jeste uključivanje država Roga Afrike u arapsko-zalivski savez protiv Turske, Irana i Katara.

Dve afričke institucije dosta tiho, ali uporno, deluju protiv regionalnog poretka koji žele da nametnu zalivske sile. Afrička unija i istočnoafrički blok zemalja poznat kao Međuvladina uprava za razvoj (IGAD) nastoje da kreiraju poredak koji će se uklopiti u koncept suvereniteta i kolektivne bezbednosti afričkih država.

Iako je demokratski kapacitet ovih organizacija manjkav, pošto uključuju brojne autoritarne vođe, one traže poštovanje ustavne vladavine i civilnu vlast u politici daleko više od zalivskih monarhija. Zalivske države i afrički blok formalizovali su svoje suprotstavljene vizije.

Linije borbe povučene su u Sudanu. Rijad i Abu Dabi su iza Prelaznog vojnog saveta, dajući političku i vojnu podršku prevratnicima. Egipat i Eritreja, druga dva važna saveznika saudijsko-emiratske osovine, zauzeli su sličan stav. Dvojica lidera Vojnog saveta, generali Burhan i Dagalo, komandovali su sudanskim trupama u Jemenu i imaju dugogodišnje veze sa dvojicom zalivskih prestolonaslednika.

Oni su ih, u stvari, ohrabrili da zbace Bašira, koga su smatrali nepouzdanim zbog otopljavanja odnosa sa Katarom i Turskom i njegovog islamističkog pristupa. Saudijska Arabija i Emirati podržali su odmah pučiste sa tri milijarde dolara, a Emirati snabdevaju opremom i naoružanjem Dagalove specijalne snage, dajući istovremeno političko pokriće generalima da vode tranziciju.

Ono što se dogodi u Sudanu, verovatno će da odluči sudbinu Roga Afrike u sledećoj deceniji. Ako se očuva vlast Vojnog saveta, Sudijska Arabija i Emirati postaće regionalni hegemoni koji će biti u stanju da nametnu svoje spoljnopolitičke prioritete Rogu Afrike. Ukoliko Afrička unija i IGAD prevladaju, postaviće se osnove sasvim drugačijeg regionalnog poretka.