Sukob Rusije i Amerike sada gori nego u vreme Hladnog rata

Danas, naša spoljna politika drugačija je od tog vremena, ali sve ono što je vredno i nataloženo u nama ostavilo je neizbrisiv trag i izgradilo posebnost ovog našeg podneblja – rekao je u subotu ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić na otvaranju dvodnevne „Međunarodne konferencije o medijaciji, sprečavanju i rešavanju konflikata u nastajućoj paradigmi“.

Konferenciju je u Hotelu M organizovao Centar za interkulturnu komunikaciju i medijaciju Konflaks, čiji je predsednik Ivan Mrkić, bivši šef srpske diplomatije, moderirao skup. Konferencija je organizovana u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije.

„Konflikt je abnormalan. Konflikt je devijacija. Konflikti su u osnovi rešivi“, rekao je na jednom od panela na konferenciji Ćin Jaćing, predsednik Univerziteta Kine za spoljne poslove koji je uporedio „mejnstrim diskurs u međunarodnim odnosima“ sa pristupom „kineske dijalektike“.

Ćin je ukazao da prema glavnom diskursu, pomenuvši, pored ostalih, realizam i liberalni institucionalizam, postoji razumevanje za konflikte i oni se smatraju normalnim; ove teorije konflikte vide kao prirodno stanje i smatraju da oni potiču od razlika. Da razlike stvaraju konflikte i da „sve neizbežno vodi ka njima“, sudeći po glavnom diskursu, istakao je Ćin, pokazuju i primeri koje je izdvojio – čuveni „Dugi telegram“ Džordža Kenana i „Sukob civilizacija“ Semjuela Hantingtona.

„Meka moć jednako, ako ne i više, povećava mogućnost sukoba jer znači navođenje drugih da misle kao vi, što je eliminisanje razlika“, rekao je Ćin, aludirajući na koncept profesora sa Harvarda Džozefa Naja.

S druge strane, prema kineskoj dijalektici, istakao je Ćin, svet je „smislen“ upravo zbog različitosti.

„Rešenje sukoba nije eliminisanje razlika, već nalaženje zajedničke osnove. U ovom pristupu nikada se ne veruje da nema zajedničke osnove. Čak i smrtni neprijatelji, SAD i SSSR su sarađivali jer su imali zajedničke interese u smislu nuklearne opasnosti“, zaključio je Ćin.

Alister Kruk, direktor organizacije „Conflicts Forum“ i član Globalnih eksperata Alijanse civilizacija Ujedinjenih nacija, složio se sa Ćinom da su konflikti rešivi, ali je istakao da za to nije toliko važno nalaženje zajedničke osnove jer postoje razlike u komponentama moći; u biti su predstave i sposobnost njihovog konstruisanja“, naveo je Kruk.

„Kako vidimo svet i zašto ga takvim vidimo? Kako drugi vide nas? Samosvest je ključni element u tom procesu“, rekao je Kruk pozivajući se na delo „Načini gledanja“ Džona Berdžera, engleskog kritičara umetnosti, romanopisca, slikara i pesnika preminulog prošle godine.

„Kad na Zapadu čujete reč ‘Iran’ pomislite na 1979. i ponižavajuću talačku krizu. Tramp je Iran u svom govoru u septembru (2017. u UN, prim. aut.) sveo na opasnost… Poenta je u priznavanju drugosti, ne u nalaženju zajedničke osnove“, zaključio je Kruk.

Problem je što često ne vidimo zajednički osnov; on može postojati ali može biti da ne postoji namera da se on upotrebi – nadovezao se Muhamed Marandi, profesor engleske književnosti i orijentalizma na Univerzitetu u Teheranu. Osvrnuvši se na sporazum o nuklearnom programu sa Iranom iz 2015, Marandi je rekao da nalaženje zajedničkog osnova „nije bilo tema“.

„Obamin pristup je bio ‘prihvati (sporazum) ili ne’. Obama je sankcijama ubio mnogo Iranaca“, rekao je Marandi. Prema njegovim rečima, medijskim narativima o neprijateljima „legitimiše se gotovo sve“. „Iran predstavljaju kao nekog ko nema legitimitet“, naveo je Marandi.

On je pričao o svom iskustvu iz iračko-iranskog rata i promeni odnosa medija prema Sadamu Huseinu.

„Preživeo sam dva hemijska napada Sadama Huseina. Mnogi drugi nažalost nisu. Ničega o tim napadima nije bilo u zapadnim medijima. A kad je Irak napao Kuvajt, Sadam Husein je proglašen za monstruma“, rekao je Marandi koji je naveo da istu matricu sada primenjuju mediji poput Bi-Bi-Sija i Si-En-Ena kada je reč o napadima u Siriji, a u zavisnosti od toga ko napade sprovodi.

Evgenij Kožokin, prorektor Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose i profesor međunarodnih odnosa i spoljne politike Ruske Federacije, koji je svojevremeno bio posrednik u rešavanju sukoba tokom građanskog rata u Tadžikistanu, kao i u Nagorno-Karabahu, istakao je da „medijatori treba da pokušavaju koliko god bili teški uslovi“.

„Sada nam treba globalna medijacija. Konfrontacija SAD i Rusije mnogo je opasnija nego što je bio sukob SAD i Sovjetskog Saveza. Sada smo jednaki samo u nuklearnom oružju, a onda smo bili jednaki i u drugim aspektima“, rekao je Kožokin. Sadašnja tendencija, dodao je, nije da se koristi nuklearno oružje, već precizni sistemi koji mogu da gađaju bilo koje mesto u svetu u roku od jednog sata.

Kožokin je naveo da je vojni budžet SAD sada 700 milijardi dolara, kineski vojni budžet 150 milijardi dolara, a ruski manji od 50 milijardi dolara; da Amerika ima 800 vojnih baza širom sveta, a „Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Rusija zajedno 30“.

KRUK: Globalni svet je u disoluciji

„Zapadni svet posle 500 godina više nema prevlast. Globalni svet je u disoluciji“, rekao je Alister Kruk. On je naveo da i demokrate i republikanci u SAD nastoje da spreče trgovinski savez Kine i Rusije „koji bi pokrio 42 odsto sveta i potisnuo dolar“, te da su reči koje se sada koriste u SAD „strašnije od onih upotrebljavanih u vreme Hladnog rata“. „Govori se o pobunjenicima protiv globalnog poretka. A šta radite sa pobunjenicima – slamate ih“, rekao je Kruk.

UN kurs o medijaciji u Beogradu

Srbija je, uz Švajcarsku i Norvešku, jedna od zemalja u kojoj se organizuje kurs UN o medijaciji, saopštio je Centar za interkulturnu komunikaciju i medijaciju Konflaks. Kurs u Beogradu počeo je juče i trajaće do 2. marta. Organizuje se za predstavnike civilnog, vojnog i policijskog sektora, međunarodnih organizacija, vladinih i nevladinih organizacija i akademske zajednice sa ciljem razmene znanja i iskustva u polju prevencije konflikta, upravljanja krizama, mirovnim pregovorima, mirovnim operacijama i postkonfliktnim mirovnim procesima. Direktor kursa je Goran Topalović iz Konflaksa.