Sukob u Sudanu: Zbog čega su obnovljena neprijateljstva?

Šta se krije iza borbi?

Cilj sukoba je borba za vlast između dve glavne frakcije sudanskog režima.

Sudanske oružane snage su mahom lojalne generalu Abdelu Fatahu al Buhranu, de fakto vladaru zemlje, dok paravojska Snaga za brzu podršku (RSF) su lojalni bivšem ratnom komandantu Mohamedu Hamdan Dagalu, poznatom kao Hemedti.

Borba za vlast ima svoje korene u godinama pre pobune 2019. koja je zbacila diktatora Omara al Bašira koji je izgradio ogromne bezbednosne snage ali tako da su okrenuti jedni protiv drugih.

Kada je osujećen pokušaj da se pređe na demokratsku civilnu vladu nakon pada Bašira sa vlasti konačan obračun se činio neizbežnim a diplomate u Kartumu su početkom 2022. upozorile da se plaše izbijanja nasilja.

Poslednjih nedelja tenzije su dostigle vrhunac.

Kako su se razvijala rivlastva među vojskom?

RSF je osnovao Bašir da bi ugušio pobunu u Darfuru koja je počela pre više od 20 godina zbog političke i ekonomske marginalizacije lokalnog stanovništva od strane centralne sudanske vlade.

RSF je takođe bio poznat pod imenom Džandžavid, a postali su poznati po široko rasprostranjenim zverstvima.

Godine 2013. Bašir je transformisao Džandžavid u poluorganizovanu paravojnu snagu i dao njihovim vođama vojne činove pre nego što ih je rasporedio da uguše pobunu u Južnom Darfuru a zatim mnoge poslao da se bore u ratu u Jemenu a kasnije i u Libiji.

RSF na čelu sa Hemedtijem i regularne vojne snage pod Burhanom sarađivale su na svrgavanju Bašira 2019. RSF je potom rasturila protest – mirno sedenje ispred vojnog štaba u Kartumu, kada je ubijeno stotine ljudi a bilo je i slučajeva silovanja.

Dogovor o podeli vlasti sa civilima koji su predvodili proteste protiv Bašira koji je trebalo da dovede do tranzicije ka demokratskoj vladi prekinut je državnim udarom u oktobru 2021.

Puč je vratio vojsku na čelo države iako su zabeleženi višenedeljni protesti građana nezadovoljnih izolacijom i produbljivanjem ekonomskih problema.

Hemedti je ustuknuo kada je reč o planu za novu tranziciju čime su dodatno pojačane tenzije sa Burhanom.

Hemedti se obogatio od izvoza zlata iz ilegalnih rudnika i komanduje desetinama hiljada veterana.

Uzroci tenzija

Centralni uzrok tenzija jeste zahtev civila za nadzorom nad vojskom i integracijom RSF u regularne oružane snage.

Civili su takođe pozvali na predaju unosnih vojnih poseda u poljoprivredi, trgovini i drugim industrijama što je ključni izvor moći za vojsku koja je često prepuštala vojnu akciju regionalnim milicijama.

Još jedna tačka sporenja jeste težnja za pravdom zbog optužbi za ratne zločine vojske i njenih saveznika u sukobu u Darfuru iz 2003.

Pravda se traži i zbog ubistava prodemokartskih demonstranata u junu 2019. u koje su umešane vojne snage.

Aktivisti i civilne grupe su besni zbog odlaganja zvanične istrage.

Osim toga oni žele pravdu za najmanje 125 ljudi koje su ubile snage bezbednosti9 u rpotestima od držđavnog udara 2021.

Šta je na kocki u regionu?

Sudan je u nestabilčnom regionu koji se graniči sa Crvenim morem, regionom Sahela i Afričkim rogom.

Njegova strateška lokacija i poljoprivredno bogastvo privukli su regionalnu moć komplikujući šanse za uspešnu tranziciju ka vladi koju bi predvodili civili.

Nekoliko suseda Sudana – uključujući Etiopiju, Čad i Južni Sudan pogođeni su političkim preokretima i sukobima a odnosi Sudana sa Etiopijom bili su zategnuti zbog više pitanja uključujući sporno poljoprivredno zemljište duž njihove granice.

U igri su i glavne geopolitičke dimenzije a Rusija, SAD, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapaski Emirati (UAE) i druge sile se bore za uticaj u Sudanu.

Saudijci i UAE vide tranziciju Sudana kao priliku da se suprostave islamistističkom uticaju u regionu.

Oni zajedno sa SAD i Britanijom čine Kvad koji je sponzorisao posredovanje u Sudanu zajedno sa UN i Afričkom unijom.

Zapadne sile strahuju od potencijala za postavljanje ruske baze na Crvenom moru za šta su sudanski vojni lideri izrazili spremnost.