Sukobi Hezbolaha s Izraelom izazivaju strahove od otvaranja drugog fronta

Uz razmere napada Hamasa na južni Izrael, izraelskog napada na Pojas Gaze i mogućeg širenja krize, ovo je najozbiljniji razvoj arapsko-izraelskog sukoba u poslednjih 50 godina, pišu svetski mediji.

‘Opasna’ situacija na granici

Kako se izraelske trupe spremaju da pokrenu kopnenu ofanzivu na Gazu, raste strah da bi se sukob Izraela i Hamasa mogao proširiti na region, dok je Vašington izrazio zabrinutost od mogućeg uključenja Irana u sukob, ističe Frans pres (Agence France Presse).

Iranski ministar spoljnih poslova Husein Amir Abdolahian je tokom službene posete Kataru u nedelju, 15. oktobra, izdao upozorenje rekavši da bi se kriza mogla proširiti ako se ne zaustavi ono što je nazvao „varvarskim napadima“ na građane i civile u Gazi.

Upozoravajući Iran da se drži podalje od rata, Sjedinjene Države su izrazile zabrinutost zbog eskalacije sukoba izazvanog iznenadnim napadima Hamasa na Izrael 7. oktobra. „Postoji stvarni rizik od eskalacije ovog sukoba – otvaranje drugog fronta na severu i, naravno, uplitanja Irana“, izjavio je savetnik za nacionalnu sigurnost Džejk Salivan.

Sukobi proiranskih militanata Hezbolaha i izraelske vojske poslednjih dana su sve intenzivniji duž izraelske granice s Libanom, ističe AFP, dodajući da je tokom protekle sedmice zabeleženo desetak smrtnih slučajeva na libanskoj strani, većina njih borci, ali su ubijeni i Rojtersov novinar i dva civila.

U saopštenju u nedelju, Hezbolah je preuzeo odgovornost za novi napad u severnom Izraelu, u blizini kibuca Hanita, rekavši da je ubijeno ili ranjeno nekoliko vojnika i uništena dva tenka i još jedno vojno vozilo.

I palestinski Hamas, koji ima borce u Libanu, naveo je da je ispalio nekoliko raketa na severni Izrael, dok su izraelski borbeni avioni, prema izveštajima izraelske vojske, napali nekoliko položaja Hezbolaha u Libanu.

„Situacija na granici je veoma opasna“, smatra Heiko Vimen, analitičar Međunarodne krizne grupe koji je na platformi X napisao da pojedinačni sukobi tamo mogu predstavljati samo „jedan korak gore na lestvici eskalacije“, ali da su takvi detalji „od velike važnosti“.

Izreael o sukobu na dva fronta

Portparol izraelske vojske rekao je da je zemlja spremna da se bori na dva fronta, pa čak i više ako bude potrebno, te je optužio Hezbolah za eskalaciju situacije na libanskoj granici kako bi sprečio kopnenu ofanzivu u Gazi, piše Tajms (The Times).

„Nadam se da Hezbolah neće pogrešiti“, upozorio je potpukovnik Ričard Hekt, međunarodni portparol Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), govoreći iz svoje kancelarije u Tel Avivu. „Spremni smo za to. Pojačani smo. Ako se to dogodi, biće jako loše za njih.“

Podsećajući na svakodnevne okršaje protekle sedmice, uključujući višestruke razmene artiljerijske i raketne vatre između IDF-a i Hezbolaha, Tajms ukazuje na upozorenja koja su poslali zvaničnici Teherana i Vašingtona, dok su SAD poslale dva nosača i vojne avione u istočni Mediteran kako bi odvratili Hezbolah.

Odgovarajući na sve veće napetosti, izraelski ministar odbrane Joav Galant upozorio je na teške posledice za Hezbolah ako uđe u rat.

„Ako Hezbolah odabere put rata, platiće vrlo visoku cenu. Ali ako se suzdrži, mi ćemo to poštovati i zadržati situaciju kakva jest“, rekao je Galant.

S druge strane, Mohamed Deif, koji stoji iza Hamasovog masakra nad 1.300 izraelskih civila, pozvao je Hezbolah da se pridruži operaciji poznatoj kao Potop Al Aksa – ratu nazvanom po kompleksu jerusalimske džamije. Međutim, dodaje Tajms, uprkos ohrabrenju Hamasa, sa severa nije pokrenuta velika ofanziva.

Hasan Nasralah, klerik koji je pre 30 godina pretvorio Hezbolah iz otrcane grupe džihadista u organizovanu borbenu silu, do sada je bio bez odgovora na njegov poklič. Ipak, ukazuje list, postoje znakovi da je Hezbolah pod sve većim pritiskom Irana da se osveti za bombardovanje pojasa Gaze.

Husein Amir Abdolahian, iranski ministar spoljnih poslova, otputovao je u Bejrut prošle sedmice kako bi se sastao s libanskim premijerom i Nasralahom. Nakon sastanaka, Amir Abdolahian je rekao da će napadi Izraela na Gazu izazvati odgovor „ostatka osovine“.

Dileme Irana i Hezbolaha

Očekivana izraelska kopnena invazija na Gazu verovatno će potstaći gnev javnosti širom Bliskog istoka, što će dovesti do pritiska na veću akciju Hezbolaha, kojeg podržava Iran. Ta mogućnost dominirala je kriznom diplomatijom SAD ovih dana, napisao je Fajnenšl tajms (The Financial Tims).

Stručnjaci i visoke diplomate u regiomnu kažu da Iran i Hezbolah, najjača politička i vojna sila Libana, nisu odlučili kako da odgovore ako Izrael pokrene dugotrajnu ofanzivu u Gazi, u kojoj živi više od dva miliona Palestinaca.

Hezbolah je jedan od najoružanijih nedržavnih aktera na svetu, koji je 2006. izdržao 34-dnevni sukob s Izraelom, naglasio je Fajnenšl tajms, dodajući da su hiljade boraca šiitske grupe otad očvrsnule učestvovanjem u građanskom ratu u Siriji.

Otkako je započela Hamasova ofanziva, Iran i Hezbolah uglavnom su bodrili palestinsku grupu sa strane, slaveći „pobedonosnu operaciju“ zajedno s drugim militantnim grupama u regiji koje tvore takozvanu Osovinu otpora.

Iran je naporno radio na jačanju svojih veza s palestinskim militantima u vreme kada je nekoliko arapskih zemalja krenulo u normalizaciju odnosa s Izraelom, napisao je Fajnenšl tajms, dodajući da su poslednjih sedmica članice Osovine objavile su svoju nameru „ujedinjenja i eskalacije“. Ali takođe su se distancirali od preuzimanja zasluga za planiranje Hamasove ofanzive.

Pridruživanje ratu bio bi, prema oceni londonskog lista, prvi pravi test za savez, kažu stručnjaci i diplomate: Hezbolah, nastao kao pokret otpora protiv Izraela, i Iran hodaju po žici, balansirajući svoj kredibilitet kao pobornika palestinskih prava s vlastitim strateškim interesima.

Iranski analitičar sklon reformama je rekao da Teheran „ne traži rat u regiji“ i da je svestan vlastite ranjivosti jer „ne može priuštiti gubitak čak ni jedne rafinerije nafte“. Hezbolah bi takođe imao mnogo za izgubiti na domaćem planu, sa sve većim brojem Libanaca koji ga okrivljuju za mnoge duboke ekonomske probleme i političku paralizu zemlje.

Međutim, naglasio je Fajnenšl tajms, ulazak Hezbolaha u rat imao bi duboke implikacije ne samo za Liban, već i za širu mrežu militantnih skupina koje podržava Teheran.

Učestvovanje Hezbolaha takođe bi moglo izazvati odmazdu u Siriji, Iraku, pa čak i u samom Iranu. Mogao bi rizikovati uvlačenje SAD-a, koji ima stotine vojnika stacioniranih u Siriji i Iraku, obe zemlje u kojima se nalaze šiitske militantne grupe koje podržava Iran.

Letni pljusak u poređenju s potopom

Dok u Izraelu postoje struje koje smatraju da je možda pravi trenutak za zadavanje odlučujućeg udarca Hezbolahu u vreme kada Zapad u potpunosti stoji iza njih, ući u rat s Hezbolahom sasvim je drugačija perspektiva nego ući u rat s Hamasom, ocenjuje Politiko (Politico).

Hezbolah je daleko veća i sposobnija vojna sila, naglašava portal, dodajući da je organizacija vodila kampanju otpora protiv izraelskih trupa, okupirajući granični pojas u južnom Libanu od sredine 1980-ih do 2000. Hezbolah i Izrael zatim su se ponovno sukobili u leto 2006. i vodili brutalni jednomesečni rat, koji je ostavio je izraelsku vojsku poniženu svojim lošim učinkom i Hezbolah koji se hvalio „božanskom pobedom“.

Od tada je libansko-izraelska granica (nazvana Plava linija) ostala napeta, ali generalno mirna, jer je Hezbolah, kako piše Politiko, bio zauzet smišljanjem planova za svoj sledeći rat s Izraelom. Organizacija je prošla brzu ekspanziju od nekoliko hiljada boraca do vojske punog obima s desetinama hiljada boraca.

Hezbolah je takođe iskoristio poslednjih 17 godina za skupljanje impresivnog arsenala, uključujući veliku zalihu raketa i navođenih projektila — od kojih neki nose bojeve glave od 500 kilograma za udaljenost od preko 300 kilometara i mogu pogoditi unutar 10 do 20 metara od svog cilja.

Osim toga, Hezbolah poseduje sisteme protivvazdušne odbrane za izazov izraelskoj vazdušnoj nadmoći, kao i flotu izviđačkih i borbenih dronova. A njegove elitne jedinice, kao što je Radvanova brigada, trenirale su barem od 2007. za provođenje potpuno iste vrste prekograničnog upada velikih razmera kao što je Hamas učinio 7. oktobra.

Raketni napadi Hamasa na Izrael od 7. oktobra bili bi lagani letni pljusak u poređenju s potopom koji bi Hezbolah mogao srušiti na mesta i gradove širom Izraela.

S druge strane, ocenjuje Politiko, rat bi bio razoran i za Liban, koji će uskoro ući u svoju petu godinu paralizujućeg ekonomskog kolapsa i tekuće političke krize bez predsednika i privremene vlade koja deluje ograničenim kapacitetom.

Činjenica da se Hezbolah nije obavezao na napad većih obima na Izrael neposredno nakon napada Hamasa sugeriše da oprez i strpljenje određuju iranske političke izbore dok se rat odvija.

Međutim, sukobi duž Plave linije intenzivirani su i sugerišu da bi situacija mogla postati daleko kritičnija u danima koji dolaze. To, uz trenutni razvoj događaja, predstavlja najozbiljniji razvoj arapsko-izraelskog sukoba u poslednjih pola veka, zaključuje Politiko, prenosi RSE.