Šulc Britancima dao rok do utorka

Oni nameravaju da Britancima daju rok do utorka da zvanično obaveste Brisel o ishodu referenduma, preneli su nemački mediji.

Da bi procedura izlaska mogla da započne, London najpre mora zvanično da podnese zahtev za izlazak iz EU. „EU očekuje da britanska vlada dostavi obaveštenje. Samit EU sutra je za to prikladan trenutak“, rekao je Šulc za „Bild am zontag“, preneo je Sputnjik.

Isto se može čuti i u Evropskom parlamentu. Prema pisanju „Frankfurter algemajne cajtunga“, najveće političke grupacije u EP zajednički nameravaju da zatraže od britanskog premijera Dejvida Kamerona da na samitu EU koji se održava sutra obznani želju Britanaca da izađu iz Unije. To je neophodno „da bi se izbegla štetna neizvesnost za sve i sačuvao integritet Unije“, objavio je taj list, pozivajući se na predlog za održavanje vanredne sednice Evropskog parlamenta.

Britanski premijer Dejvid Kameron je, dajući ostavku posle referenduma, izjavio da će pregovore o napuštanju EU ostaviti svom nasledniku, za koga se očekuje da će preuzeti tu funkciju u oktobru.

Šulc je u subotu izjavio da je Kameronova odluka da se čeka do oktobra da bi Britanija zatražila izlazak iz EU „skandalozna“ i da je tako „čitav evropski kontinent postao britanski talac“.
EU želi što skoriji izlazak Britanije iz tog bloka, a u tom cilju advokati EU proučavaju da li je moguće da se ubrza mehanizam izlaska, odnosno aktiviranje člana 50 Lisabonskog sporazuma.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je s druge strane izjavila da EU nema „nikakvu potrebu da bude gruba“ u pregovorima s Velikom Britanijom o njenom izlasku iz bloka. Ona je rekla da lično ne insistira na hitnoj proceduri izlaska. „To ne treba da večno traje, istina je. Međutim, ja ne bih ubrzavala proces“, navela je Merkelova. Ona je dodala da traži „povoljnu“ klimu u pregovorima s Velikom Britanijom, koji „treba da se održe na pravi način“.

Kancelarka je posavetovala da se ne odgovaraju druge zemlje od sličnih ideja.

Šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer ranije je izjavio da pregovori o izlasku Velike Britanije iz EU treba da počnu „što pre“.

Budući da je ovo prva zemlja koja napušta okvire evropskog bloka, pojedinosti razvoda Velike Britanije i Evropske unije nikome nisu najjasnije. Međutim, postupak će koštati puno vremena i truda i vrlo dugo će opterećivati radnu snagu u centrali EU, ocenio je juče Dojče vele, preneo je FoNet. Zvanično, najpre Velika Britanija svoju nameru o istupanja iz EU mora „objasniti“ pismom na adrese ostalih 27 članica. Nejasno je kada će se to dogoditi. Referendum u Velikoj Britaniji nije bio obavezujući. Sada najpre Donji dom parlamenta mora da ovlasti premijera da Briselu pošalje izjavu o izlasku.

Ali kojeg premijera?, pita Dojče vele, podsećajući da je Dejvid Kameron u petak najavio ostavku i da bi sada trebalo odabrati novog predsednika Vlade, a među poslanicima Donjeg doma je oko 70 odsto glasova protiv Bregzita. Kada ipak taj zvanični dopis iz Londona stigne, Evropski savet, dakle preostalih 27 članica, Evropsku komisiju trebalo bi da ovlasti da s Velikom Britanijom pregovara o modalitetima izlaska iz Unije.

Članom 50 Lisabonskog ugovora za to je predviđen rok od dve godine. Cela stvar bi mogla ići i brže, smatra bavarski konzervativac Manfred Veber, šef poslaničkog kluba Narodnih partija u Evropskom parlamentu. Posao nije bezazlen – moraju se proveriti hiljade pravnih propisa i finansijskih odnosa, i onda prekinuti veze EU i bivše članice. Ugovor o napuštanju Unije moraju podržati zemlje članice, Evropski parlament i naravno Velika Britanija. Mora se razjasniti boravišni status građana EU u Velikoj Britaniji – i obratno. Potreban je i dogovor oko regulacije putovanja.

Istovremeno ili možda tek nakon toga počinju pregovori Velike Britanije s EU oko budućeg uređenja odnosa. Moguće je sklapanje ugovora o susedskim odnosima u koji bi bila ugrađena i bescarinska trgovina. Moguć je pristup Velike Britanije EFTA (Evropskoj zoni slobodne trgovine), u kojoj su trenutno Norveška, Lihtenštajn, Švajcarska i Island.

Prema procenama Evropske komisije, potrebne su godine dok se ne ispregovaraju detalji tog ugovora, koji moraju ratifikovati sve članice EU. To bi u normalnim okolnostima trebalo potrajati dve godine. U međuvremenu se mora razjasniti i status britanskih službenika koji rade za EU. Oni bi verovatno mogli da nastave s radom u Briselu do penzije (radi se o stalnim ugovorima o radu).

Velika Britanija bi morala da plati i penzije svojim službenicima pri EU. Dalje, 73 britanska poslanika u Evropskom parlamentu bi sve do stvarnog izlaska njihove zemlje iz EU mogli da aktivno učestvuju na zasedanjima i to s pravom glasa.

U Velikoj Britaniji je oko tri miliona ljudi potpisalo peticiju kojom se poziva na revidiranje rezultata referenduma o članstvu ove zemlje u EU. Prema pisanju agencija, peticija se nalazi na sajtu Parlamenta Velike Britanije. Da bi parlament razmotrio peticiju, potrebno je najmanje 100.000 potpisa. Kako je napisao list Metro, pozivajući se na predstavnika Donjeg doma parlamenta, preneo je Sputnjik, peticija će biti razmotrena na sednici parlamentarnog komiteta za peticije već sutra. „Pozivamo vladu u Londonu da primeni pravilo po kojem, ako je broj glasača ‘za’ ili ‘protiv’ manji od 60 odsto, a izlaznost manja od 75 odsto, treba održati novo glasanje“, glasi tekst peticije.

Na referendumu koji je održan u četvrtak u Velikoj Britaniji za izlazak iz EU je glasalo 51,89 odsto, a za ostanak 48,11 odsto građana. Više od 150.000 ljudi stavilo je svoj potpis na peticiju upućenu gradonačelniku Londona Sadiku Hanu sa zahtevom da proglasi nezavisnost grada od Velike Britanije i podnese zahtev za njegovo stupanje u EU. „Vreme je da se prizna – ostali deo zemlje ne deli naše mišljenje. U takvoj situaciji razumnije se razvesti i ‘preseliti se’ kod naših prijatelja u Evropu, nego nastaviti glasanje jedni protiv drugih na svim izborima“, piše u peticiji.

Autor dokumenta navodi da u slučaju stupanja Londona u EU, on će se nalaziti u zoni „Šengena“, ali pitanje jedinstvene valute će biti posebna tema razgovora. „Gradonačelniče Sadik, zar sami ne biste želeli da postanete predsednik Sadik? Sve je u vašim rukama“, naglašava se u zaključku peticije.

O planovima za održavanje referenduma o izlasku iz Velike Britanije bilo je reči i u Škotskoj. Škotska premijerka Nikola Sturdžon je izjavila je da bi Škotski parlament mogao da zadrži Britaniju u EU. Ona je rekla da će zatražiti od škotskog parlamenta da ne da saglasnost za izlazak Britanije iz EU.

Škoti su glasali protiv napuštanja Unije na referendumu u četvrtak, predočila je Sturdžon, te traži načine da se to spreči. Prema pisanju agencija, njena Škotska nacionalna stranka nema potpunu većinu u parlamentu, uprkos popularnosti njenog stava za nezavisnost. Ona je rekla da veruje da će pristanak škotskog parlamenta biti potreban da Britanija ode, ali je priznala da će britanska vlada verovatno zauzeti „veoma različito viđenje“ tog pitanja. Ona je najavila da Vlada Škotske namerava da počne hitne konsultacije sa EU o zaštiti svojih interesa, nakon odluke britanskog naroda da izađu iz Unije.
 

Svaki treći Nemac za glasanje o članstvu u EU

Berlin – Svaki treći Nemac se zalaže za održavanje referenduma u Nemačkoj o članstvu zemlje u EU, pokazuju podaci ankete istraživačkog instituta „Emnid“, čije rezultate je objavio list „Bild am zontag“, preneo je Sputnjik. Prema rezultatima ankete, 29 odsto Nemaca podržalo je ideju održavanja referenduma, dok je 63 odsto bilo protiv. Većina Nemaca (63 odsto) žali zbog rezultata referenduma u Velikoj Britaniji, dok 11 odsto pozitivno ocenjuje rezultate glasanja. Prema odluci Britanaca, ravnodušno je 20 odsto Nemaca, dok se 70 odsto ispitanika slaže da EU treba reformisati.

Hofer: Ili reforme ili referendum u Austriji’]

Beč – Potpredsednik Slobodarske partije Austrije i kandidat na prošlim predsedničkim izborima Nobert Hofer dao je juče rok EU od godinu dana za sprovođenje reformi, a u suprotnom zapretio referendumom o istupanju Austrije. Hofer je u intervjuu bečkom dnevniku „Esterajh“ rekao da bi, ako bi se EU pogrešno razvijala, za njega lično došao trenutak kada bi rekao da treba pitati građane o članstvu u Uniji. To bi, kako je precizirao, bio slučaj ako bi se Unija razvijala u centralistički savez umesto da se vrati osnovnim vrednostima.
Hofer, međutim, ukazuje da EU ne sme da propusti previše vremena za reforme. „Unija mora veoma brzo da reaguje. Ako u roku od godinu dana ne budu postavljene potrebne smernice, onda će taj projekat biti značajno oštećen“, uveren je Hofer.

I Finska bi iz EU’]

Helsinki – U Finskoj je počelo prikupljanje potpisa peticije za održavanje referenduma o izlasku zemlje iz EU, prenele su agencije, pozivajući se na finske medije. Autor peticije je Sebastjan Tjunkjunen, šef omladine partije Pravi Finci, koja ulazi u vladajuću koaliciju i smatra se partijom evroskeptika. Prema njegovim rečima, Finska treba „da postane slobodna“. Tjunkjunen smatra da „EU samo izaziva haos u Evropi“. Predložio je da se referendum održi u decembru 2017. godine. Peticiju je za dva dana potpisalo oko 10.000 ljudi. Kako bi parlament razmatrao peticiju, potrebno je 50.000. Slična inicijativa se pojavila u Finskoj 2013. godine i tada je dobila podršku 30.000 ljudi.