Sumnje u SAD u brz uspeh ukrajinske kontraofanzive

Zbog slabog napretka na frontu, ali i manjka ostvarivih ciljeva sukobljenih strana, rat u kojem je, prema podacima SAD, poginulo ili ranjeno gotovo 500.000 ukrajinskih i ruskih vojnika, mogao bi godinama da potraje.

Čini se da Kijevu ponestaje opcija u kontraofanzivi za koju su zvaničnici tvrdili da je ključna operacija Ukrajine za oslobađanje značajnog dela teritorije koje su pod okupacijom ruskih snaga, ističe Vašington post.

Posle više od dva meseca borbi, kontraofanziva pokazuje znake posustajanja, pošto je napredak ukrajinskih snaga ograničen na nekoliko sela, dok ruske trupe napreduju na severu, piše list, ukazujući da nemogućnost Ukrajine da ostvari odlučujući uspeh na bojnom polju podstiče strahove da sukob ulazi u pat poziciju i da bi međunarodna podrška Kijevu mogla da oslabi.

Novi poverljivi američki obaveštajni izveštaj predviđa da ukrajinske snage u kontraofanzivi neće uspeti da ove godine stignu do ključnog grada Melitopolja na jugoistoku zemlje. S druge strane, podvlači Vašington post, očekuje se da će u SAD biti sve glasniji pozivi na smanjenje pomoći Ukrajini kako se budu približavali predsednički izbori u novembru 2024. godine.

Analitičari kažu da je malo verovatno da će Ukrajina napraviti prodor u ofanzivi bez naprednog oružja ili potpunog angažovanja snaga koje se i dalje drže u rezervi. Ukrajinski i zapadni zvaničnici dotle pozivaju na strpljenje, navodeći da je napredovanje sporije nego što se očekivalo, ali insistiraju na tome da Ukrajina ostvaruje stabilne dobitke.

Američki zvaničnici su sve kritičniji prema strategiji ukrajinske kontraofanzive, ali i sve pesimističniji u pogledu njenih šansi za uspeh, što, prema oceni Fajnenšel tajmsa, produbljuje tenzije između Kijeva i Vašingtona u najkritičnijoj tački rata od početka ruske invazije.

SAD i Ukrajina su prvobitno planirale prolećnu ofanzivu koja bi tokom leta brzo potisnula ruske okupacione snage, ali je, kao navodi britanski list, spor napredak na terenu naveo Kijev da se vrati tradicionalnijoj taktici, umesto manevara kombinovanih snaga kojima su SAD i druge zapadne zemlje obučavali ukrajinske snage ranije ove godine.

Jedna od tačaka napetosti između američkih i ukrajinskih zvaničnika tiče se pitanja kako je Kijev rasporedio vojsku. Američki zvaničnici ohrabruju Ukrajinu da manje izbegava rizik i da u potpunosti usmeri svoje snage na glavnu osovinu kontraofanzive na jugu zemlje kako bi došla do šanse da probije ruske linije i stigne do Azovskog mora, čime bi se presekla teritorija pod ruskom kontrolom – kopneni most koji spaja jug Ukrajine s Krimom.

Vašington je takođe tražio od Kijeva da pošalje više borbene moći na jug i da prestane da se koncentriše na istok, gde je angažovao gotovo polovinu svojih snaga. Međutim, ukazuje Fajnenšel tajms, Ukrajina je umesto toga rasporedila neke od svojih najboljih borbenih jedinica za napore da oslobodi Bahmut.

Zvaničnici u Kijevu, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog i neke od kritičara administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena, pozivaju Zapad da pošalje Ukrajini teško naoružanje i kažu da će napredovanje u kontraofanzivi biti i dalje sporo ako Vašington ne pošalje oružje dugog dometa koje bi podržalo snage na terenu.

Neki analitičari kažu da je fokus Kijeva na dalekometno oružje pogrešno, s obzirom na njegov skromni uticaj u ratu koji se sve više vodi artiljerijom, uključujući kasetnu municiju koju su SAD nedavno poslale Ukrajini.

Rat u Ukrajini je u opasnosti da se otegne nekoliko godina, piše Volstrit džurnal, navodeći da razlog za to nije samo spor razvoj na frontu, već i to što niko od glavnih aktera nema jasne i ostvarive političke ciljeve.

Glavni cilj Ukrajine da povrati svu svoju teritoriju je najjasniji, ali i teško ostvariv, s obzirom na ograničenja zapadne podrške. SAD i ključni evropski saveznici poput Nemačke žele da spreče Rusiju da pobedi, ali se plaše troškova i rizika pomoći koja bi Ukrajinu dovela do takve pobede.

Zato zapadni zvaničnici razmatraju velike nagodbe za okončanje rata, ali se one ne poklapaju ni s ciljevima Kijeva, ni s ciljevima Moskve. Deklarisani ciljevi ruskog predsednika Vladimira Putina su najelastičniji, od ambicioznih imperijalnih planova do ograničenijeg otimanja ukrajinske zemlje, a i menjaju se sa situacijom na terenu, navodi američki list.

Bajden je rekao da je cilj američke pomoći da Ukrajini omogući najbolju poziciju za eventualne mirovne pregovore, bez navođenja pod kojim uslovima treba da pregovara. Ranije ove godine, Vašington, Berlin i drugi su se nadali da će se otvoriti šansa za razgovore ove jeseni, ako kontraofanziva Kijeva ostvari značajan napredak na jugu i istoku Ukrajine.

Ipak, tokom celog rata, davanje Ukrajini odlučujuće vatrene moći sukobljavalo se s drugim prioritetom Zapada, s izbegavanjem nekontrolisane eskalacije koja bi vodila u direktan rat s Rusijom ili navela Putina da iskoristi nuklearno oružje.

Ograničena brzina slanja pomoći Ukrajini bila je očigledna u višemesečnim debatama na Zapadu o tome da li da Kijevu obezbedi tenkove, avione i rakete dugog dometa.

Ograničeno naoružavanje ukrajinskih trupa doprinelo je njihovim teškim gubicima tokom rata i njihovom bolno sporom napredovanju ovog leta protiv utvrđenih ruskih linija u regionima Zaporožja i Donjecka, a sad su američke obaveštajne službe pesimistične u pogledu toga da li ukrajinske snage mogu da probiju rusku odbranu i stignu do Azovskog mora.

Američki zvaničnici kažu da se ukupan broj poginulih ili ranjenih ukrajinskih i ruskih vojnika od početka rata u Ukrajini pre 18 meseci približava zapanjujućem broju od 500.000, čemu su doprinele velike žrtve ove godine, ukazuje Njujork tajms.

Zbog velikih gubitaka u prvim nedeljama kontraofanzive, odnosno hiljada ubijenih ili ranjenih vojnika, kao i uništenja oružja dobijenog sa Zapada, Ukrajina je promenila taktiku i vratila se pokušajima iznurivanja ruskih snaga napadima artiljerije i raketama dugog dometa, umesto juriša preko minskih polja pod vatrom.

Američki zvaničnici brinu da bi Ukrajina tako mogla da ostane bez dragocene municije, što bi donelo prednost Putinu u ratu iznurivanja. Ukrajinski komandanti su se, međutim, odlučili za promenu kako bi smanjili broj žrtava i sačuvali snage na frontu.

Ruski vojni gubici, rekli su zvaničnici, približavaju se broju od 300.000, što uključuje 120.000 poginulih i 170.000 do 180.000 ranjenih vojnika. Ukrajina je imala manje stradalih, blizu 70.000 ubijenih i od 100.000 do 120.000 ranjenih vojnika.