Sunak na udaru pobune poslanika zbog imigracionog plana i istrage zbog kovid-pandemije

Ovaj dvostruki pritisak – imigraciona politika i ponašanje tokom pandemije – doneo je Sunaku jednu od najtežih nedelja otkako je pre 13 meseci postao premijer, a na udaru su i njegov autoritet i prethodne zasluge.

Zakon koji bi trebalo da spase Sunakov blokirani plan za slanje tražilaca azila u Ruandu sutra će se suočiti sa glasanjem u donjem domu britanskog parlamenta.

Dok su razne grupacije poslanika iz Sunakove Konzervativne stranke danas u najvišem zakonodavnom telu Britanije pretresale predlog imigracionog zakona i nalazile u njemu rupe, premijer je punih šest sati bio ispitivan u sklopu istrage u vezi sa dešavanjima iz doba pandemije, i tvrdio je da nije javno zdravlje dovodio u opasnost.

Sunak je bio šef trezora u vladi premijera Borisa Džonsona kada se dogodila pandemija. Podržao je inicijativu zasnovanu na popustima koja je podstakla ljude da se u avgustu 2020. godine vrate u restorane – nakon što su mesecima bili zatvoreni.

Vladini naučni savetnici rekli su u istrazi da nisu unapred obavešteni o toj inicijativi koju naučnici povezuju sa porastom broja obolelih. Jedan viši vladin savetnik za nauku je u poruci, koju je tada poslao kolegama, Sunaka nazvao „Doktor Smrt“.

Sunak je negirao da je tada došlo do „sukoba između javnog zdravlja i ekonomije“, a zvanični podaci pokazuju da je pandemija u Velikoj Britaniji odnela više od 230.000 života.

Sebe je, u tadašnjoj ulozi, opisao kao „onog koji se stara o tome da premijer ima najbolje moguće savete, informacije i analize u vezi sa ekonomskim uticajem“ potencijalnih mera, naglasio je da je Džonson, premijer u to vreme, bio „krajnji i jedini donosilac odluka“.

U istrazi prošle nedelje, Džonson je odbacio sugestije da je želeo da pusti virus da „prođe“ kroz britansko društvo.

Sunak je negirao da je krajem juna 2020. video upozorenje vladinih naučnih savetnika o rizicima otvaranja društva u okolnostima postojanja virusa.

On je branio svoju odluku da ne konsultuje naučnike o planu „Jedite da pomognete“ („Eat Out to Help Out“), rekavši da je vlada „već bila donela kolektivnu odluku da ponovo otvori zatvorene javne prostore“, i ocenio da je ova politika pomogla da se sačuvaju prihodi slabo plaćenih radnika u barovima i restoranima.

Sunak je započeo svedočenje u istrazi, izvinjavajući se svima koji su patili tokom pandemije i rekao da je važno „naučiti lekcije kako bismo bili bolje pripremljeni u budućnosti“.

Njegov iskaz, međutim, nije uključivao njegove tekstualne Votsap poruke iz tog vremena, a Sunak je tvrdio da su se izgubili jer je otada više puta menjao telefonski aparat.

Džonson takođe nije mogao da pokaže poruke iz nekoliko ključnih meseci u 2020. godini, rekavši da su mu ostale na starom telefonu za koji je zaboravio lozinku, a tehnički stručnjaci nisu mogli da ih povrate.

Naomi Fulop iz grupe za pritisak COVID-19 ožalošćene porodice za pravdu rekla je da Sunakovi dokazi pokazuju da je on bio „opasan po javno zdravlje“.

U međuvremenu, Sunak se bori da spase plan za Ruandu, ključni deo njegovog programa sprečavanja ilegalnih migranata da malim čamcima dolaze preko Lamanša do južnih obala Engleske.

Plan, vredan 300 miliona dolara, uključuje smeštaj stotina ilegalnih migranata godišnje u Ruandu, uz sprovođenje procedure za dobijanje azila.

Međutim, tamo još niko nije poslat, a prošlog meseca je Vrhovni sud Velike Britanije utvrdio da je plan nezakonit jer Ruanda nije bezbedna destinacija za izbeglice.

Kao odgovor, Britanija i Ruanda potpisale su sporazum kojim su se obavezale na jačanje zaštite migranata, a Sunakova vlada tvrdi da joj taj sporazum omogućava da donese zakon kojim se Ruanda proglašava sigurnom destinacijom – bez obzira na odluku Vrhovnog suda.

Ako ga parlament sutra usvoji, zakon će omogućiti vladi da „ne primenjuje“ delove zakona o britanskog zakona o ljudskim pravima kada su u pitanju zahtevi za azil u vezi sa Ruandom.

Centristički deo poslanika Konzervativne stranke protivi se zakonu, jer smatra da se njime zaobilaze sudovi. Protivljenje dolazi i iz autoritarnog dela stranke, koja pak smatra da je zakon preblag, jer im stavlja legalne puteve da ospore deportaciju – i da to učine pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Ako predlog zakona prođe sutrašnje glasanje, predstoje čitave sedmice prepirki i dodatnih glasanja u parlamentu.

Porazom zakona, plan za Ruandu bio bi razoren, Sunakovo vođstvo bilo bi dovedeno u pitanje.

Sunak veruje da će ispunjenje njegovog plana „zaustavljanja čamaca“ omogućiti konzervativcima da povrate sada veoma slabo poverenje kod glasača uoči parlamentarnih izbora, do kojih sledeće godine mora doći. Ispitivanja javnog mnjenja predviđaju poraz Konzervatiraca.

Ali neki konzervativni poslanici smatraju da će plan propasti, pa čak razmatraju – promenu stranačkog vođe. A za pokretanje procedure glasanja o poverenju dovoljno je da 53 konzervativna poslanika to zatraže.

Drugi pak smatraju da bi još jedno obaranje premijera bez održavanja izbora bilo ravno katastrofi, a Sunak je treći premijer iz redova konzervativaca od poslednjih parlamentarnih izbora 2019. godine. Pre njega, prvo je pao Boris Džonson, a onda, rekordnom brzinom, i njegova naslednica na funkciji Liz Tras.