„Znakovi upozorenja za Trampa, loše vesti za Bajdena“: Nakon glasanja na „super utorak“ izvesna repriza 2020.

Ni Bajden ni Tramp nisu mogli da osvoje nominaciju.

Međutim, pošto se bira više od trećine delegata koji će ovog leta glasati na stranačkim konvencijama, Bajden i Tramp su napravili ogroman korak ka osvajanju većine delegata i da, u narednih nekoliko nedelja, osiguraju stranačku nominaciju na primarnim izborima, piše Glas Amerike.

Aktuelni predsednik je, prema projekcijama, trijumfovao ubedljivo na demokratskim izborima u Vermontu, Ajovi, Virdžiniji, Severnoj Karolini, Tenesiju, Oklahomi, Masačusetsu, Mejnu, Arkanzasu, Alabami, Teksasu, Koloradu, Juti, Minesoti i Kaliforniji.

Tramp je pobedio u Virdžiniji, Severnoj Karolini, Tenesiju, Oklahomi, Mejnu, Alabami, Masačusetsu, Arkanzasu, Teksasu, Koloradu, Minesoti i Kaliforniji.

Niki Hejli, jedina Trampova protivkandidatkinja, pobedila je u Vermontu, što predstavlja iznenađenje. To joj je bila tek druga pobeda, pošto je prethodno trijumfovala u Vašingtonu.

Obojica kandidata su u utorak uveče ‘pucala’ jedan na drugog u izjavama i govorima, prenosi Gardijan. Bajden je rekao da je Tramp fokusiran na „osvetu i odmazdu“ te da je „odlučan da uništi demokratiju“.

„Večerašnji rezultati ostavljaju američkom narodu jasan izbor: da li ćemo nastaviti da se krećemo napred ili ćemo dozvoliti Donaldu Trampu da nas povuče unazad u haos, podele i mrak koji su definisali njegov mandat?, rekao je Bajden.

U pobedničkom govoru u Mar-a-Lagu, Tramp je naveo da „nikada nije bilo ništa ovako“ i ponovo je napao migrante, lažno tvrdeći da su gradovi u SAD „preplavljeni migrantskim kriminalom“.

Da bi osigurao demokratsku nominaciju Bajdenu je potrebno 1.968 delegata.

Kada je ušao u „super utorak“ imao je podršku 206 delegata. Jučerašnji izbori i poslanički klubovi ponudili su još 1.420.

Pod pretpostavkom da Bajden nastavi da prolazi kroz primarne izbore, najranije kada bi mogao da obezbedi nominaciju jeste 19. marta sa rezultatima iz Floride, Ilinoisa, Kanzasa i Ohaja.

Tramp je u Super utorak ušao sa 273 delegata od potrebnih 1.215 da bi dobio nominaciju na Republičkoj nacionalnoj konvenciji.

Super utorak je ponudio 865 delegata, ali kontinuirana kampanja Niki Hejli sprečila je Trampa da preuzme pravo na sve njih.

Najranije kada bi Tramp mogao da obezbedi nominaciju je takođe 19. mart sa Arizonom, Floridom, Ilinoisom, Kanzasom i Ohajem, piše Gardijan.

Znakovi upozorenja za Trampa

CNN piše da su u utorak postojali neki znaci upozorenja za Trampa dok se kreće ka opštem izbornom meču sa Bajdenom.

Hejli je najjači učinak postigla u gradovima, fakultetskim centrima i predgrađima. Naročito bi predgrađa mogla predstavljati izazov za Trampa.

Birači sa fakultetskim obrazovanjem u tim regionima su se okrenuli u korist demokrata otkako se Tramp pojavio kao prvi kandidat republikanaca 2016. godine, a podrška Hejli u utorak mogla bi da signalizira njegovu kontinuiranu slabost.

U Severnoj Karolini, državi u kojoj je znatan broj fakultetski obrazovanih birača, 81 odsto onih koji su podržali Hejli u utorak je reklo da neće glasati za Trampa u novembru, pokazale su izlazne ankete CNN-a.

Ipak, lista pozitivnih za Trampa bila je mnogo duža nakon dana u kojem je dominirao. On je osvojio glasove nezavisnih u Severnoj Karolini i pobedio Hejli u urbanim i prigradskim delovima države, kao i u ruralnim regionima, pokazale su izlazne ankete CNN-a.

Loše vesti za Bajdena

Neki glasači neće oprostiti Bajdenu zbog podrške izraelskoj ofanzivi u Gazi i odbijanja da se javno pozove na prekid vatre.

Možda njih nije veliki broj, ali se očekuje da će ovi izbori biti neverovatno tesni i da bi mogli da odluče desetine hiljada glasova u nekoliko država na bojnom polju.

Ta frustracija, u kombinaciji sa njegovim poljuljanim položajem kod nekoliko kritičnih biračkih jedinica, mogla bi da umanji izlaznost demokrata što je dovoljno da preokrene izbore.

Prošle nedelje u Mičigenu, više od 100.000 demokrata glasalo je za opciju „neopredeljen“ na stranačkim predizborima, signalizirajući njihov prezir prema izraelskoj politici Bajdenove administracije i njenom ophođenju prema ratu u Gazi.

U utorak se ponovo pokazalo ‘protestno’ glasanje – ovog puta u susednoj Minesoti, drugoj državi sa snažnim muslimanskim stanovništvom Amerike.

Sa oko 89 odsto prebrojanih glasačkih listića, kampanja za „neopredeljene“ je premašila 45.000 glasova.

„Brojke su pokazale da predsednik Bajden ne može da povrati naše glasove samo retorikom“, rekla je portparolka Vote Uncommitted MN Asma Nizami u saopštenju. „Nije dovoljno jednostavno koristiti reč ‘prekid vatre’ dok Bajden finansira bombe koje ubijaju civile svaki dan.

U drugim državama, poput Severne Karoline, „neopredeljeni“ su takođe dobili pristojan rezultat na izborima, ali ništa na nivou Mičigena ili Minesote.

Lopta je sada u Bajdenovom polju.

Bez obzira da li neko smatra da su protestne kampanje „uspešne“ ili ne, oni su jasno stavili do znanja da značajan broj demokrata očajnički želi da Bajden jače insistira na prekidu vatre u Gazi i, šire, da nametne strože uslove američkoj vojnoj pomoći Izraelu.

„Drama“ u Vermontu i Američkoj Samoi

Jedina tesna trka bila je u Vermontu gde je osvojila Niki Hejli, a jedino iznenađenje je bilo u Američkoj Samoi gde je u demokratskim klubovima dat 91 glas – Bajden je izgubio, 51 prema 40, od ​​Džejsona Palmera.

Palmer, malo poznati preduzetnik koji se kvalifikovao za glasanje u nekim državama i teritorijama, ali nije privukao nikakvu podršku drugde, imao je tri stalno zaposlena radnika u kampanji na terenu.

Sam nije posetio ostrvo, ali se virtuelno pojavljivao na događajima.