Suprotstavljanje SAD Rusiji na svakom koraku

Odnosi između dve velike zemlje fundamentalno su poremećeni, dugo su klizile ka tome, a to ne može da se ne odrazi na jednu tako osetljivu oblast kao što je „plavo gorivo“ koje se s pravom naziva energentom 21. veka, najčistijim, a isto tako sirovinom bez ostatka, kaže za Danas Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, komentarišući pretnje SAD kompanijama koje rade na izgradnji gasovoda Severni tok 2 da obustave radove ili će se suočiti sa sankcijama.

„SAD u ovom kao ni u jednom drugom ruskom projektu vidi čist ruski geopolitički interes koji, po američkim nesumnjivim ocenama, preti da evropske saveznike dovede u potpunu energetsku (gasnu) zavisnost od Rusije i ruskog gasa, da ih može ucenjivati, a Ukrajinu da izbaci iz strateškog nadmetanja Zapada sa Moskvom, pošto ta zemlja postaje potpuno izlišna za transport gasa u Evropu. Putinovim planom ona je izbačena iz igre sa gasovodima Severni tok 1 i 2 i lišena znatnih tranzitnih taksi, a Evropa sa ta dva gasovoda zavisi preko 40 odsto od ruskog gasa“, kaže Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji, koji je tokom svoje diplomatske karijere bio angažovan i u Moskvi i Sofiji.

U američko-evropskim odnosima, prema njegovim rečima, pobedom Bajdena saveznici su ušli u fazu relaksacije i realno je očekivati „novi restart“.

„Tokom prethodnih godina mnogo šta se nakupilo što treba otkloniti, a zapadnu alijansu osposobiti da odgovori novim izazovima na liderskim pozicijama. Ono što pada u oči jeste da se uz Kinu, Indiju, Australiju, Japan, izostavlja Ruska Federacija“, ukazuje naš sagovornik.

Đukić naglašava da su američke pretnje sankcijama kompanijama koje izvode radove na gigantskom podvodnom naftovodu Severni tok 2, godišnjeg kapaciteta 55 milijardi kubnih metara, dužine oko 1000 kilometara, odavno postale stvarnost.

„Nema sumnje da će se američke sankcije nastaviti i sa novom administracijom Bajdena. Pritom, Bajden, za razliku od Trampa, ima određeno razumevanje za nemačke interese i najvećeg ulagača u ovaj projekat koji je do sada koštao oko 10 milijardi evra“, ističe Đukić.

On podseća da je pod pretnjom sankcijama glavni izvođač švajcarska firma, koja je najveća u svetu za ovu vrstu polaganja cevi u more, odustala pre oko tri godine i onda su probijeni svi rokovi za završetak radova do kraja 2019, pa i kasnije u pokušaju sa nekim drugim firmama, uključujući ruske firme državnog gasnog monopoliste Gasproma, te da je projekat po proceni investitora završen preko 90 odsto, a ostalo je da se postavi pod vodu cevi svega oko 150 kilometara.

Gasovod je, objašnjava Đukić, započet kao „‘čist’ komercijalni projekat Gasproma i niza zapadnih trejderskih kompanija iz oblasti gasa iz Nemačke, Austrije, Francuske“.

Međutim, napominje, on je u međuvremenu sa gasovodom Južni tok, koji nije realizovan, gradio „ruska gasna klešta“ sa juga i severa Evrope koja su se spajala u centru Evrope“, u Nemačkoj i Austriji.

„Za pojmove američkih evrostratega bio je to izazov geostrateškog karaktera na koji se bez odlaganja moralo odgovoriti. Južni tok je „potopljen“, a za Severni tok 2 pripremljene su žestoke američke finansijske sankcije i plus zahtev da Evropska unija gradi i izgradi čitav niz tačaka po svom morskom obodu za prihvatanje američkog – i drugog – tečnog gasa kao direktnu konkurenciju ruskom cevovodnom gasu širom Evrope“, ukazuje sagovornik Danasa.