Surogat materinstvo postalo svetski biznis

Mali broj evropskih država dozvoljava altruističko surogat materinstvo, a komercijalno je legalno u svega nekoliko zemalja na svetu. Protivnici, međutim, tvrde da se time krše prava deteta koje postaje predmet trgovinskih ugovora. Međunarodna konferencija, čiji je Evropska unija član, proučava tu oblast i radi na međunarodnom sporazumu koji bi razrešio pravne nejasnoće.

Direktorka kancelarije za EU u međunarodnoj organizaciji za ljudska prava ADF internešenel Sofija Kjubi ocenila je u autorskom tekstu za EURACTIV.com da EU mora da se uključi u pravljenje takvog sporazuma i osudi i ograniči praksu surogat majki čije su, kako navodi, glavne žrtve deca.

„Surogat agencije, klinike, advokati i doktori iskoristili su biznis prodaje sperme i jajnih ćelija, stvaranja embriona izvan materice i njihove implantacije u iznajmljenu matericu i obezbeđivanja bebe ‘nameravanim’ roditeljima“, napisala je Kjubi.

Haška konferencija o međunarodnom privatnom pravu, međunarodna institucija koja ima 82 člana, uključujući EU i sve njene članice, proučava pravna pitanja koja se odnose na tu oblast, posebno međunarodne ugovore o surogat materinstvu, a njeni advokati rade na nacrtu međunarodnog sporazuma koji bi rešio pitanja surogat ugovora i roditeljstva.

„Osobe koje kreiraju politike EU ne smeju ni prećutno ni eksplicitno da dozvole da se nastavi praksa čije su glavne žrtve ranjiva deca“, smatra Kjubi.

Prema njenim rečima, parovi koji žele da sklope ugovore sa surogat majkama suočavaju se s brojnim pravnim pitanjima i ozbiljnim problemima s obe strane, posebno kada postoji međunarodni element, jer se praksa surogat materinstva na različiti način uređuje od zemlje do zemlje.

Manji broj zemalja dozvoljava komercijalno surogat materinstvo, a među njima su Indija, Ukrajina i Rusija. Neke zemlje, kao što su Velika Britanija i Holandija, legalizovale su “altruističko”, odnosno nekomercijalno surogat materinstvo.

Ta oblast, iako nije regulisana, praktikuje se i prećutno toleriše u Belgiji i Poljskoj, a potpuno je zabranjena u Nemačkoj, Austriji, Španiji, Francuskoj i još nekim zemljama, kao i u Srbiji.

Nova konvencija, ako bude usvojena, biće od posebnog značaja za članice EU jer će im pružiti važnu orijentaciju za trenutno veoma različite zakone o tom pitanju.

Evropski sud za ljudska prava već je imao nekoliko slučajeva surogat materinstva u koje su bili uključeni roditelji iz članica EU i trećih zemalja.

Parovi iz Francuske i Italije, gde je surogat materinstvo nezakonito, zaključili su ugovore sa surogat majkama u trećoj zemlji. Kada su želeli da se vrate u svoju zemlju sa „svojim“ detetom, njihove države ih nisu priznale kao pravne roditelje.

Kjubi napominje da su surogat materinstvo i usvajanje dva fundamentalno različita pristupa roditelja koja žele decu.

„Usvajanje je zasnovano na konkretnim potrebama već postojećeg deteta, a surogat materinstvo je fokusirano na želje odraslih u vezi sa budućim detetom“, kaže Kjubi.

Prema njenom mišljenju, problem sa surogat materinstvom je što je „najslabija strana“, dete, izloženo najgorim mogućim ishodima.

„U međunarodnom pravu ne postoji ‘pravo na dete’ i Evropski sud za ljudska prava je više puta isticao odsustvo takvog prava u svojoj sudskoj praksi“, navela je Kjubi.

Međunarodni sporazum, smatra Kjubi, ne treba da rešava tehničke pravne konflikte koji su rezultat nelegalnih međunarodnih ugovora o surogat materinstvu, nego treba da zaštiti ranjiva ljudska bića da ne bi postala predmet ugovora ili „roba u trgovinskoj razmeni“.

Kjubi dodaje da se u slučajevima surogat materinstva krši niz prava deteta, kao što je pravo da bude rođeno i da odraste u svojoj biološkoj porodici, pravo na ponovno spajanje porodice, pravo da održava odnose s oba roditelja i pravo da bude zaštićeno od prodaje ili trgovine ljudima.

Kao negativan primer sporazuma o surogat materinstvu, Kjubi je podsetila na slučaj para iz Australije kojem je surogat majka s Tajlanda nosila blizance. Kada je utvrđeno da jedno dete ima Daunov sindrom, roditelji su tražili da abortira, što je ona odbila, a kada su bebe rođene, Autralijanci su uzeli samo zdravo dete.

Još jedan problem koji može da se pojavi jeste da čak šestoro ljudi može da polaže pravo na dete – genetski roditelji – donatori sperme i jajnih ćelija, biološki roditelji – majka surogat i njen suprug koji bi u većini zemalja bio priznat kao otac, i „nameravani“ ili pravni roditelji.

„To stvara haotičnu situaciju koja ugrožava brojna međunarodna ljudska prava“, navela je Kjubi.

Međunarodna konvencija, prema njenom mišljenju, treba da osudi svaku vrstu surogat materinstva kao praksu koja krši ljudska prava i podriva ljudsko dostojanstvo i da uvede oštre kazne za one koji omogućavaju sklapanje međunarodnih dogovora o surogat materinstvu, uključujući agencije za posredovanje, klinike, doktore i advokate.