EPA-EFE/RONALD WITTEKSuša na reci Rajni sve više opterećuje lance snabdevanja i stvara nove probleme nemačkoj ekonomiji, pošto zbog nedostatka padavina poslednjih nekoliko meseci teretni brodovi sada prevoze lakše terete, troškovi transporta rastu, a ekonomski i energetski rizici se dodatno pogoršavaju, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Dok Evropa prolazi kroz dugo, vrelo leto, vodostaj Rajne, jedne od najdužih i najprometnijih reka na kontinentu sve je niži, što predstavlja veliki problem za ljude i firme koje zavise od nje, ukazuje Bi-Bi-Si (BBC).
Nivo Rajne, naglašava britanski javni servis, još se nije spustio do najnižeg zabeleženog – kada je u oktobru 2018. bio 25 centimetara – mada prognoze ukazuju da će nivo vode nastaviti da opada u narednim danima.
Voda je suviše plitka da bi kroz nju mogli da prođu veći teretnjaci, dok je na manjim brodovima, posada primorana da smanji tovar kako bi teretnjaci mogli da plove.
Stručnjaci upozoravaju da bi nizak vodostaj mogao da nanese štetu nemačkoj ekonomiji koja se, usled smanjenog dotoka ruskog gasa, sve više oslanja na termoelektrane na ugalj koji se većinom transportuje rečnim brodovima.
Vladina agencija koja prati vodostaj navodi da trenutni nizak nivo vode u Rajni možda samo deo normalnog obrasca. Međutim, primećuje da su ovakvi događaji postaju sve intenzivniji kao posledica klimatskih promena i navodi da će se situacija pogoršati u drugoj polovini veka.
Brodske kompanije spremne su da zaustave transport robe na Rajni jer se vodostaj u najvećoj nemačkoj reci 13. avgusta približio kritično niskoj tački, navodi Asošiejtid pres.
Transportna kompanija Kontargo saopštila je krajem prošle nedelje da se sprema obustavi transport po Gornjoj i Srednjoj Rajni iz bezbednosnih razloga i da planira da prebaci deo tereta na kamione. Međutim, dodaje AP, kapacitet drumskog i železničkog prevoza tereta je ograničen.
Ako se zaustavi transport Rajnom, termoelektrane na ugalj, benzinske stanice i kompanije koje se oslanjaju na brodove za primanje sirovina i isporuku gotovih proizvoda mogle bi se suočiti s kašnjenjima i nestašicama.
Rajna će nastaviti da opada dodatno ograničavajući snabdevanje robom delova unutrašnje Evrope dok se kontinent suočava s najgorom energetskom krizom u poslednjih nekoliko decenija, ističe Blumberg.
Prema podacima nemačke vlade, ključni deo reke u gradu Kaubu, gde je Rajna uska i plitka, mogao bi da padne ispod 30 centimetara. Kada nivo vode u Kaubu padne na 40 centimetara i ispod, postaje neekonomično da mnogi teretnjaci koji vuku robu poput dizela i uglja plove tim delom reke, rekao je ranije predstavnik nemačkog Federalnog instituta za hidrologiju.
Pojedini stručnjaci upozoravaju da bi trgovina od 400.000 barela naftnih derivata dnevno mogla da bude poremećena duž reke koja se proteže od regiona Amsterdam-Roterdam-Antverpen (ARA) preko Nemačke do Švicarske.
Zalihe dizela i lož ulja u nezavisnim skladištima u regionu ARA trenutno su na najnižem nivou od makar 2008, ističe Blumberg.
Rečna kriza posebno je zabrinjavajuća za zemlje centralne i istočne Evrope koje nemaju izlaz na more, a gorivo inače dobijaju preko Rajne, navodi Međunarodna agencija za energiju (IEA).
Analitičari smatraju da bi nizak nivo vode u Rajni sada mogao da ima veći uticaj na nemačku ekonomiju nego u vreme poslednje teške suše, kada je transport tereta bio u zastoju, ugušivši proizvodnju hemikalija i čelika i smanjivši bruto domaći proizvod zemlje za nekoliko milijardi, ukazuje Fajnenšel tajms.
Pre četiri godine, isporuka roba je bila prekinuta od sredine oktobra, na oko sedam nedelja. Ovaj put, ističe ekonomista Dojč banke Mark Šatanberg, „problemi bi mogli potrajati duže jer su počeli sredinom leta“ dok je ekonomska situacija „ovog puta gora“.
Kompanije za transport roba preko Rajne tvrde su poslednjih meseci njihovi troškovi utrostručeni, kao i da su veće cene energenata i nedostatak plovila ostavili kompanijama malo manevarskog prostora.
Brodovi su preraspoređeni za transport žita Dunavom usled blokade crnomorskih luka koja je tek nedavno privremeno ukinuta. Drugim brodovima su plaćani preveliki iznosi za transport uglja, jer je Nemačka požurila da smanji svoje oslanjanje na rusku energiju povećanjem kapaciteta u termoelektranama na ugalj.
Nemačka sada nije imala drugog izbora osim da uvozi ugalj preko Rajne, što je oslonac za koji je Šatenberg iz Dojče banke upozorio da bi „mogao postati Ahilova peta“ za najveću evropsku ekonomiju.
Ipak, dodaje list, iz vladinih agencija tvrde da su problemi „na Rajni privremeni“ i da će biti rešeni do zime.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
