Susret Crne Gore sa pravom kohabitacijom 1Foto: EPA-EFE/ BORIS PEJOVIĆ

Odluka crnogorskog predsednika Mila Đukanovića da vrati na ponovno odlučivanje sve zakone koje je Skupština usvojila tri dana pred Novu godinu, i to, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, pozivajući se na član 94 stav 1 Ustava Crne Gore, izazvala je oštre kritike lidera nove parlamentarne većine.

Otvoreno je pitanje, kako je naveo Đukanović, da li je na sednici tri dana pre kraja 2020. bilo kvoruma kada je usvojeno šest zakona.

Đukanović je pomenuo i „otvoreno pravno pitanje“ konstatovanja prestanka mandata poslaniku Filipu Adžiću i potvrđivanja mandata Suade Zoronjić, s obzirom na, kako je kazao, većinski donesenu negativnu odluku Državne izborne komisije, kao i na ukupnu parlamentarnu praksu u Crnoj Gori da se mandat člana parlamenta potvrđuje tek na predlog te nezavisne institucije.

Za aktuelnu većinu, Đukanovićeva odluka je, kako navode, „završni čin opstrukcije opozicionih partija, pokušaja blokade institucija i sistema u celini“.

Smatraju da je predsednik „pod pritiskom destruktivnih i radikalnih struktura u svojim redovima koje se pripremaju za predstojeći kongres“ (Demokratske partije socijalista), te je ovim pokazala, navode, da su „marketinški trikovi“ priče o demokratskoj tranziciji vlasti i kohabitaciji.

Đukanović je izazvao, kažu, „bombu u sistemu“, jer su neki zakoni strogo vezani za rokove i njihovo odlaganje, što, kako ističu, može da izazove teške posledice po radnike, bankarski sistem i privrednike.

Predsednik je, međutim, kako navodi za Danas Ljubo Filipović, politički analitičar, iskoristio svoja Ustavom propisana ovlašćenja, i to nije prvi put da se dešava u Crnoj Gori.

Predsednik Filip Vujanović je, podseća Filipović, nekoliko puta vraćao zakone parlamentu u kojem je njegova partija imala većinu.

„Dakle, jedna ustaljena i normalna praksa. Nova vlast je ušla u sve ovo prilično nespremna, i Crna Gora se prvi put susreće sa pravom kohabitacijom“, navodi.

Filipović ukazuje i da je „većina ušla trapavo u posljednju sjednicu da bi hitno udovoljila Crkvi. Đukanović je iskoristio svoje pravo i vratiće sve odluke na ponovno odlučivanje. Vlada ima većinu i u ubrzanom postupku će to uraditi. Nema mjesta histeriji, a posebno ne premijerovim optužbama da Đukanović opstruira tranziciju. Tranzicija je završena, sem ako premijer ne misli na tranziciju iz sekularne u državu kojom upravlja SPC“, zaključuje Filipović.

Novak Adžić, crnogorski pravnik i istoričar, u izjavi za Danas kaže da Đukanović ovim činom „apsolutno niti blokira institucije sistema niti radi bilo šta na štetu ustavno-pravnog poretka Crne Gore“.

Đukanović je, navodi, državnički reagovao poštujući do kraja pravni poredak „a ovi koji su navrat nanos doneli set zakona uradili su to suprotno ustavnom i legislativnom poretku“.

„Novokomponovani zakoni“ su, kaže Adžić, doneseni na način suprotan pravnom poretku, odnosno skupština je „odlučivala, a nije imala kvorum i povređen je član 90 Poslovnika Skupštine“.

Kako navodi Adžić, „nelegalna i nelegitimna skupština u tom trenutku je odlučivala sa 39 poslanika, a za kvorum je potrebno 41“.

„Jer, kao što znate“, ističe, „parlamentarna opozicija je bojkotovala to zasedanje“.

„Sa pravne tačke gledišta Ustav Crne Gore jasno kaže da predsednik može da odbije da potpiše neki zakon i vrati ga skupštini na ponovno odlučivanje i izglasavanje“.

A nadležnost je predsednika, navodi Adžić, da kada ih skupština ponovo usvoji te zakone potpiše.

Ovde je sporno, kaže, obezbeđivanje kvoruma da bi skupština mogla legalno donositi akte.

„Taj kvorum nije postojao jer je predsednik skupštine Crne Gore neovlašćeno preuzeo nadležnosti Državne izborne komisije (DIK) gde je on verifikovao mandate, a na to nije imao pravo pre nego što ih ne verifikuje DIK“.

Odgovarajući na pitanje na koga se misli kada se kaže da su „radikalne strukture unutar DPS uticale na Đukanovića“, Adžić kaže da ne misli da je iko uticao na ovu odluku „već čvrsto verujem da Đukanović ovo radi iz ideologije i uverenja da je privržen Crnoj Gori i nacionalnom identitetu građana, građanskog društva, evroatlantskih integracija“.

Premijer Zdravko Krivokapić smatra, napisao je na Tviteru, „da Đukanović ne dozvoljava mirnu tranziciju vlasti i nastavlja u višegodišnjem maniru da Crnu Goru tretira kao svoj feud, te da njegova odluka najbolje pokazuje kako proces kohabitacije funkcioniše u praksi“.

Za potpredsednika vlade Dritana Abazovića „Đukanović je dao sebi žuti karton“, dok je predsednik Skupštine Aleksa Bečić kazao je da će, u skladu sa Ustavom i pozitivnim propisima, svi zakoni ponovo biti izglasani.

Preko Tvitera se oglasio i Đukanović poručivši: „Ne branite Crnu Goru od mene i ne sudite o tome što ne znate, a da biste dobili očekivano uvažavanje i normalnu kohabitaciju poštujte ustavne nadležnosti i potrudite se da malo vaspitanije komunicirate“.

Istakao je da je „populistička, politikantska reakcija Zdravka Krivokapića ispod svakog nivoa“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari