Susret pravog i filipinskog "Trampa"

Na Filipinima se takođe nastavlja „živa“ regionalna političko-ekonomska aktivnost, samitima Asocijacije nacija jugoistočne Azije (ASEAN), od 10. do 14. novembra i istočne Azije (EAS), 14. novembra. Nuklearna pretnja Severne Koreje i ekonomski odnosi Vašingtona sa ovim delom sveta osnovne su teme Trampove posete i susreta sa liderima jugoistočne Azije i ostatka sveta.

Uoči dolaska u Manilu, Tramp je iz Hanoja poručio da je njegov kineski kolega Si Đinping pristao da pooštri sankcije Severnoj Koreji zbog njenog nuklearnog programa. „Kineski predsjednik Si rekao je da će pooštriti sankcije (Severnoj Koreji)“, napisao je Tramp na Tviteru. Na konferenciji za novinare u Hanoju, glavnom gradu Vijetnama, Tramp je, upitan o navodnom ruskom mešanju u američke predsedničke izbore, izjavio da „veruje“ američkim obaveštajnim službama koje optužuju Moskvu za uplitanje. Dodao je da ipak veruje da je ruski predsednik Vladimir Putin iskren kada odbacuje te optužbe. „Mislim da veruje kako se ni on ni Rusija nisu mešali u izbore. No, bez obzira na to što ja mislim… ja sam uz naše agencije“, istakao je Tramp.

Nakon susreta s Putinom u subotu, na sastanku azijsko-pacifičkih zemalja (APEK) u vijetnamskom Danangu, Tramp je rekao da njegov ruski kolega negira optužbe za uplitanje Moskve u američku kampanju, dodajući kako misli da je Putin iskreno uveren u to. Nekoliko sati kasnije, CIA je objavila saopštenje u kome je ponovila da se Moskva mešala u predsedničke izbore. Brojni američki mediji i analitičari su zato kritikovali Trampa da više veruje Putinu nego američkoj obaveštajnoj agenciji.

Uoči Trampovog dolaska, u Manili su održani protesti, a demonstranti su pokušali da se probiju do američke ambasade, u čemu ih je sprečila policija. Odnosi Vašingtona i Manile prilično su kontradiktorni i opterećeni istorijskim nerazumevanjem. Dve zemlje su zvanično saveznice, ali mnogi Filipinci SAD optužuju za neoimperijalizam. Američko-filipinski rat iz 1899. trajao je tri godine, hiljade je poginulo, uglavnom Filipinaca i doveo je do američke aneksije arhipelaga. Amerikanci su priznali nezavisnost Filipina 1946, ali su zadržali vojne baze i kontrolu zemlje, što je pojačalo antiamerička osećanja.

Tramp će ipak sa svojim filipinskim kolegom Rodrigom Duterteom verovatno, ipak, imati prijatan razgovor. Predsednika Dutertea, koga nazivaju i „filipinski Tramp“, zbog borbe protiv trgovaca droge koja se svela na ubijanje više hiljada dilera bez suđenja, kao i ostalih oblika kršenja ljudskih prava političkih protivnika i kritičara, oštro je kritikovala prethodna američka administracija predsednika Obame. Aktuelna Trampova Dutertea ne kritikuje, a američki predsednik ga je, u telefonskom razgovoru pre nekoliko meseci, pozvao da poseti Vašington.

Analitičari primećuju da između dva predsednika ima dosta sličnosti, pre svega zbog živopisnih karaktera, neposrednog i „bez dlake na jeziku“ načina izražavanja. Uoči dolaska Trampa filipinski predsednik Rodrigo Duterte izjavio je da će predsedniku SAD reći da „gleda svoja posla“ ako pokrene pitanje ljudskih prava na Filipinima. Stručnjaci ne veruju da će Tramp kritikovati svog domaćina. Bela kuća insistira na značaju dobrih odnosa sa Filipinima, „strateški važnoj zemlji“. Vašington ne želi da se Manila okrene saradnji sa Kinom, a i nada se jačoj podršci Dutertea protiv Severne Koreje. Filipini su prošle godine, pored sankcija UN, višestruko povećale ekonomsku saradnju sa Severnom Korejom. Tramp bi voleo da i Filipini pooštre ekonomske sankcije protiv Pjongjanga.

"Mali i debeli"

Američki predsednik je, zbog zauzetosti na azijskoj turneji, poslednjih dana bio manje aktivan na Tviteru, svom omiljenom sredstvu komunikacije. Ipak je uspeo da pošalje nekoliko tvitova koji su, po običaju, izazvali pažnju. „Zašto me Kim DŽong Un vređa nazivajući me ‘starim’, kada ja njega nikada ne bi nazvao ‘malim i debelim’? Pa dobro, ja se toliko trudim da budem njegov prijatelj – i možda će se to i desiti jednog dana!“, tvitovao je Tramp.