Sutra 75 godina od atomskog napada na Hirošimu

Od 6. avgusta 1945. godine, kada su SAD bacile atomsku bombu na japanski grad, čime su ubrzale okončanje Drugog svetskog rata, do kraja te godine u eksploziji i od povreda i bolesti uzrokovanih radijacijom stradalo je oko 140.000 ljudi.

U narednim godinama, sve do danas, mnogi preživeli su umirali od leukemije i drugih bolesti uzrokovanih radijacijom, ali niko sa sigurnošću ne može da kaže tačan broj žrtava bombardovanja.

Poslednji preživeli nastavljaju da oživljavaju sećanje na napad na Hirošimu i tri dana kasnije na Nagasaki, i to prenose na naredne generacije. Japanske vlasti saopštile su da ima još oko 135.700 preživelih ali je njihova prosečna starost 83 godine, prenela je agencija Frans pres.

Od tog napada, nijedan američki predsednik nije posetio Hirošimu do 2016. godine, kada je tadašnji predsednik SAD Barak Obama položio venac u memorijalnom parku u tom japanskom gradu.

Bombarder B-29 „Enola Gej“ je 6. avgusta 1945. u 8.15 po lokalnom vremenu sa visine od 9.600 metara bacio bombu nazvanu „Mali dečak“, koja je posle 43 sekunde eksplodirala na 600 metara iznad zemlje. Procenjuje se da je temperatura u središtu eksplozije dostigla izmedju 3.000 do 4.000 stepeni Celzijusa.

Bomba, teška oko četiri tone, ubila je sve koji su bili u krugu od 500 metara i uništila 90 odsto grada. Oko 45 minuta posle eksplozije počela je da pada „crna kiša“ radioaktivnih čestica.

Tri dana posle bombardovanja Hirošime, SAD su bacile atomsku bombu „Debeli čovek“ na Nagasaki, gde je stradalo oko 74.000 ljudi, posle čega je Japan kapitulirao 15. avgusta.

Rat je zvanično završen dve nedelje kasnije, 2. septembra 1945. godine. U trenutku napada, u Hirošimi je živelo 350.000 ljudi, od čega 40.000 vojnog osoblja. Danas taj grad ima oko 1,2 miliona stanovnika.

Prema nekim procenama, u napadima na Hirošimu i Nagasaki stradalo je više od 220.000 ljudi.

Svake godine u Hirošimu se uputi 10 miliona origamija ždralova, ptica koje u Japanu predstavljaju simbol dugovečnosti i besmrtnosti.