Sutra referendum u Turskoj: „Za“ u blagoj prednosti

„Za“ promenu Ustava zalažu se vladajuća AKP (Partija pravde i razvoja) i opoziciona MHP (Stranka nacionalističkog pokreta), dok su „protiv“ vodeća opoziciona CHP (Republikanska narodna partija) i prokurdska HDP (Demokratska narodna partija).

Rezultati većine turskih agencija za istraživanje javnog mnjenja pokazuju da je u blagoj prednosti (51-52 odsto) opcija „za“ promenu Ustava, ali da desetak odsto neopredeljenih mogu da donesu prevagu opciji „protiv“. Ibrahim Uslu, direktor agencije ANAR, koja je u Turskoj poznata po uglavnom tačnim prognozama, nedavno je za dnevnik Hurijet izjavio da su dve opcije bile veoma blizu na početku kampanje, ali su glasovi „za“ sada u prednost, sa oko 53 odsto. Uslu je, međutim, upozorio da je značajan procenat birača još neopredeljen, ali i da je veliki broj „stidljivih birača“, koji nisu voljni da anketarima kažu svoj pravi izbor. „To je možda bio glavni razlog biračkih grešaka uoči na Bregzit glasanja u Velikoj Britaniji u junu 2016. godine“, rekao je Uslu. Da li se u Turskoj može ponoviti „Bregzit“, tačnije da „stidljivi birači“ donesu pobedu opciji „protiv“ videće se po zatvaranju birališta.

Finiš referendumske kampanje u Turskoj bio je više nego uzbudljiv. Optužbe dve strane su se nizale, kao i mitinzi i medijske promocije. Predsednik Turske Redžep Taip Erdogan je u istanbulskom naselju Jenikapi održao miting kome je, po jednima prisustvovalo više stotina hiljada, a po drugima više od milion njegovih simpatizera. Zatim se obratio i porodicama poginulih u pokušaju vojnog udara jula 2016. „ 16. april će najaviti trajnu stabilnost za Tursku. Ako Bog da, 16. april će biti dan poraza svih terorističkih organizacija i vesnik sunčanog i sjajnog dana za Tursku“, poručio je Erdogan. Predsednik Turske je svojim pristalicama u više navrata najavljivao da, nakon ovoga, mogu da očekuju i referendume o smrtnoj kazni i EU.
Erdoganu je odgovorio Kemal Kiličdaroglu, lider vodeće opozicione CHP. „Jednopratijsku vladu predvoditi 15 godina. Ko vas je sprečilo da donesete stabilnost, prosperitet i kraj teroru”, upitao je Kiličdaroglu u intervjuu za CNN Turk.

AKP tvrdi da će predložene promene Ustava Turskoj doneti efikasniju vlast, dok opozicija smatra da bi one učvrstile Erdoganovu vladavinu. Aktuelni Ustav Turske usvojen je u vreme vladavine vojne hunte 1982. godine i davao je veliku političku ulogu i moć vojsci, koja je, koristeći ustavne odredbe mogla da smenjuje i legitimno izabrane vlade, ukoliko bi procenila da ugrožavaju sekularni karakter države ili ugrožavaju njen teritorijalni integritet. Ubrzo po okončanju poslednje vojne vlade generala Kenana Evrena, civilne vlasti su se zalagale za promenu delova Ustava, ali je konkretne poteze uspeo da sprovede tek Erdogan. NJegova AKP, koja Turskom vlada od 2003. godine, uspela je do sada da promeni značajne delove Ustava, smanji moć vojske i uvede neposredan izbor predsednika Republike. Najavljenim promenama se predviđa objedinjavanje funkcije premijera i predsednika. Predsednik države bi ubuduće predlagao članove svoje vlade, a parlament bi odobravao. Predsednik bi takođe imenovao veći broj članova Vrhovnog sudskog i tužilačkog veća. Predviđa se i povećanje broja poslanika u „Velikoj turskoj narodnoj skupštini“, kako se zvanično zove turski parlament sa sadašnjih 550 na 600, kao i omogućavanje građanima da budu birani za člana parlamenta sa 18 godina. Do sada su turski birači mogli da biraju sa 18, a da budu birani sa 25 godina. Promene bi omogućile predsedniku Republike da zadrži mesto stranačkog lidera, a bila bi uvedena i funkcija zamenika predsednika Ukoliko budu usvojene predložene promene, predsednički i parlamentarni izbori bili bi održani 2019.

Opozicija je ubeđena da bi, ukoliko budu usvojena, ova ustavna rešenja Erdoganu dala toliku moć da bi postao savremeni sultan, a zakonodavna i pravosudna vlast bi, u poređenju sa predsedničkom, bila skoro nepostojeća. Erdogan ove tvrdnje odbacuje. „Novi Ustav znači novu budućnost i snaćniju Tursku“, obećava on.

Jedna država, jedan narod, jedna zastava

Premijer Binali Jildirim, zvanično predsednik AKP nastoji da umanji zabrinutost nacionalističkih birača i MHP partije, uveravajući ih da predložene promene Ustava i novi sistem upravljanja neće uvesti „federalnu strukturu“, kako je jedan od Erdoganovih savetnika Šukru Karatepe nagovestio. „ Danas ću podneti ostavku kao predsednik stranke i premijer ukoliko se dokaže da postoji neki član u predloženim promenama Ustava koji bi mogao otvoriti put za uspostavljanje federalne države“, rekao je Jildirim juče na sastanku sa nevladinim organizacijama. Jildirim je time odgovorio i lideru MHP Devletu Bahčeliju, koji je osudio izjavu Erdoganovog savetnika, koju je protumačio kao moguću federalizaciju Turske. Erdoganova AKP nije imala dovoljno glasova za usvajanje predloženih ustavnih promena u parlamentu, pa su im u pomoć pritekli poslanici. Bez glasova simpatizera MHP, ustavne promene na referendumu teško mogu da prođu, te AKP nikako ne odgovara zaoštravanje sa ovom partijom. „Unitarna državna struktura, jedna država, jedan narod, jedna zastava i jedna zemlja. Ovo su naša četiri neopozive principa”, poručio je turski premijer. Erdogan je izjavio da je izjava njegovog savetnika „pogrešno shvaćena“