Bajden: SAD se i dalje suočavaju sa mračnom zimom usled zaraze

Bajden je prognozirao da bi još najmanje 200.000 ljudi moglo da umre od posledica zaraze dok vakcina postane svima dostupna, te je apelovao na građane da nose maske.

Dodao je da će se u borbi protiv korona virusa rukovoditi naukom, te da će se administracija konsultovati sa članovima radne grupe za suzbijanje zaraze.

Suzan Rajs na čelu Bajdenove diplomatije, za Balkan više nadležna EU

Novi predsednik SAD Džozef Bajden bi za šeficu Stejt departmenta trebalo da postavi bivšu savetnicu za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs, a u Bajdenovoj spoljnopolitičkoj strategiji bi poglavito Evropa trebalo da se posveti Balkanu, Sredozemlju i bezbednosti na istoku prema Rusiji, dok bi se Amerika usredsredila na svoju glavnu opasnost, Kinu.

Kako javljaju izveštači EU medija iz Vašingtona, pored bivše ambasadorke u UN, savetnice predsednika SAD Baraka Obame i savetnice za Bezbednost Suzane Rajs, kandidati za nove čelnike američke diplomatije su i Toni Blinken i Vilijam Berns.

A prema analizi pariskog ogranka Nemačkog Maršalovog fonda za SAD, u Bajdenovoj spoljnopolitičkoj strategiji „stoji da Evropa više treba da se pozabavi Balkanom, Sredozemljem i ruskom pretnjom na istočnom boku Evrope da bi Vašington mogao da se usredsredi na veliku pretnju 21.veka, a to je Kina“.

Izvori bliski visokom predstavniku EU Žozepu Borelu i izaslaniku EU za dijalog Beograd-Priština Miroslavu Lajčaku u Briselu su preneli da je još rano da se procenjuje šta tačno smera da uradi nova administracija SAD u politici prema Balkanu, ali su podvukli da se svakako očekuje jasnije i bliža saradnja, a ne „diplomatija na dva koloseka“.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić je sa Suzan Rajs, tada Obaminom savetnicom, razgovarao polovinom 2015. u Vašingtonu i izjavio da američki zvaničnici snažno podržavaju strategijski cilj Srbije za ulazak u članstvo EU.

Vučić je istakao da „kad se ima podrška SAD, mnoge stvari su lakše“.

Srpski predsednik je potom u više navrata stavljao do znanja da i Amerikanci, a i mnogi vođi u EU od Srbije samo traže da prizna Kosovo, a ne nude ništa.

Ovih dana je albanski list „Ilirija“ preneo navodno poverljivu informaciju Bajdenovog izbornog tima američkoj albanskoj zajednici da će „Bajden oživeti dijalog Kosovo-Srbija s ciljem da se postigne sveobuhvatan sporazum kojim će biti ispoštovana teritorijalna celovitost Kosova uz uzajamno priznanje“.

Tako nešto se moglo već ranije čuti iz američkih i izvora država EU koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ali se sad situacija veoma promenila.

Jer posle hapšenja većine kosovskih političkih moćnika i njihovog izvođenja pred sud za ratne zločine u Hagu, sad treba da se najverovatnije izborima dođe do nove vlasti u Prištini i s njom dođe do saglasnosti o suštini dijaloga.

Evropljanima su tu potrebni Amerikanci, ali je za „celovit, međunarodno pravni sporazum bez ostatka“, kako kaže Lajčak, potrebna i saglasnost Beograda i Saveta bezbednosti UN, gde Rusija i Kina treba da odobre izmenu rezolucije 1244 o prelaznom statusu Kosova.

To traži dosta vremena, verovatno više meseci, a iz analize pariskog središtva Nemačkog Maršal fonda SAD (GMF) proizilazi da će se Bajden sad prvenstveno okrenuti odbrani unutrašnjih nacionalnih interesa“ i nastojati da izbori s ogromnim ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim teškoćama zbog pandemije korona virusa, kao i da ublaži i premosti duboku političku podeljenost Amerike.

Evropa više neće biti, kako se to navodi, „neprijatelj Amerike“, kao dosad za vlasti Donalda Trampa, „ali je jasno da stari kontinent nije u središtu pažnje Vašingtona“.

„Težnja ka povlačenju u sebe i odbrana nacionalnih interesa su sad uvreženi među Amerikancima i tu Bajdenu nema povratka“, ističe se u analizi GMF-a.

Autor analize, Aleksandra de Hop Shefer, takođe ukazuje na to da je demokratski predsednik SAD „mnogo više kritički nastrojen prema Rusiji negó Tramp“ i nedavno je tv stanici CBS izjavio da je „Rusija najveća pretnja za Ameriku kad je reč o nasrtaju na njenu bezednost i naša savezništva“.

„Kina je“, stav je novog čelnika Bele kuće, „na drugom mestu i označena je ‘najvechim takmacem’, ali i moguchom pretnjom sa stanovišta upotrebe sile“.

Ali, saglasni su i drugi analitičari i mediji u EU, Bajden će svakako nastojati da zajedno s Evropskom unijom, pre svega, obnovi multilateralne veze i poredak u svetu, a tu se očekuje da odmah Ameriku ponovo uključi u Pariski ugovor o zaštiti planete, vrati SAD u Svetsku zdravstvenu organizaciju, s EU deluje u suzbijanju pandemije korona virusa.

Takođe se očekuje da Bajden popravi loše stanje među saveznicima u NATO, da nanovo prihvati međunarodni sporazum koji Iranu brani da proizvede nuklearno oružje, uz skidanje ekonomsko-finansijskih sankcija Teheranu, a snažnu bitku u svetu che Vašington pojačati u slamanju islamskih terorista Al Kaide i tzv Islamske države, ali više neće biti upućivanja na desetine hiljada američkih vojnika u neuspešne novcem i životima vojnika teško plaćene ratove.

Ostaju ipak ozbiljni nerešeni problema između EU i Amerike kad su u pitanju ozbiljni sporovi oko trgovine i velikih carina koje je Trampova administracija zavela na evropske proizvode, što jako ometa sklapanje trgovinskog sporazuma EU-SAD.