Svaka eskalacija Srbiji otežava put ka EU

Takođe mi je važno i to ću i ovde naglašavati – Srbija je zemlja od ključnog značaja za Zapadni Balkan. Vaš uspeh u procesu integracija je važan za uspeh čitavog regiona. Srbiju zato vidimo kao stratešku tačku budućeg razvoja Zapadnog Balkana – kaže za Danas Lubomir Zaoralek, ministar spoljnih poslova Češke Republike. Zaoralek je u petak posetio Beograd, gde je razgovarao sa najvišim zvaničnicima Srbije.

Češki šef diplomatije ističe da između Praga i Beograda nema problema na bilateralnom nivou, te navodi da trgovinska razmena raste.

– Voleli bismo da ojačamo saradnju u vezi s migrantskim temama i takođe tražimo konkretne načine za unapređenje ekonomske saradnje. Znam za veoma snažne odnose vašeg i našeg predsednika…

Na konstataciju da će Srbija uskoro možda promeniti predsednika, Zaoralek kaže da se nada, ako se to dogodi, da se neće promeniti i intenzivni kontakti između dve strane.

Kakva su očekivanja Češke u pogledu daljeg razvoja u EU i NATO posle inauguracije predsednika Donalda Trampa i izjava koje je dao?

 Ubeđen sam da treba da budemo strpljivi pošto je predsednička administracija u SAD na početku. Uzdržao bih se od bilo kakvih jakih komentara jer mislim da nam je potrebno vreme. Prva naredna prilika biće NATO samit na proleće u Briselu, što će biti i prvi sastanak nove američke administracije i predsednika Trampa sa predstavnicima savezničkih država. Znam da je bilo raznih izjava, ali sećam se i da je predsednik Tramp rekao da nam treba snažan NATO, što je važno i zbog borbe protiv terorizma. Mislim da ima puno tema oko kojih imamo iste pozicije.

Takođe sam ubeđen da zalaganje za povećanje potrošnje na naoružanje u EU ne bi trebalo da bude toliko iznenađenje, jer imam rezerve oko toga da li smo poslednjih godina utrošili dovoljno da bismo mogli zaštititi teritorije naših država. Mislim, takođe, da je to naš sopstveni zadatak. Siguran sam da ima veoma važnih razloga da se držimo zajedno u NATO, razloga koji se odnose i na SAD jer snažna pozicija Amerike je takođe uslovljena evropskim partnerima. U prošlosti, ako se setite događaja poput 11. septembra – to su bili konkretni primeri da bi SAD bez evropskih partnera bile mnogo slabije. Uveren sam da će početak pregovora i sastanaka moći da utvrdi zajedničku osnovu za budući savez. S druge strane, mislim da ove debate o potrošnji na oružje u Evropi zaista mogu biti dobra inicijativa za snažne korake ka našoj sposobnosti da budemo u stanju da mi u Evropi rešavamo naše probleme, ne samo da čekamo da nam SAD pomognu.

 Kako vidite Trampovu izvršnu naredbu o uvođenju restrikcija na migraciju iz sedam takozvanih muslimanskih zemalja, imajući na umu migracionu politiku Češke i različite pozicije o migracijama unutar EU?

 Bezbednost je bila vrlo visoko na agendi gospodina Trampa tokom predizborne kampanje. Prirodno je i legitimno što pokušava da ispuni svoje obećanje da će umanjiti pretnju od terorizma i što je njegovo biračko telo podržalo. Istovremeno, ove konkretne mere otvorile su više pitanja nego što su dale odgovora. Vrednost političkog sistema SAD su moćne ravnoteže i kočnice koje omogućavaju da sve izvršne naredbe budu u skladu sa Ustavom. Federalne sudije već su uspešno dovele u pitanje neke elemente ove izvršne naredbe. Konačno, suština koju treba razmotriti je politička mudrost izdvajanja stanovništava čitavih država kao izvora pretnje. Nadamo se da će SAD razviti procedure koje će omogućiti povratak na individualni pristup.

Kao Češka, nemate veće razumevanje za Trampove mere s obzirom na vašu migracionu politiku?

Ubeđen sam da svaka zemlja ima pravo da se suoči sa ilegalnom migracijom. To je na suverenim zemljama da odluče – ko može da uđe na njihove teritorije. U Velikoj Britaniji to je bila velika tema tokom kampanje za Bregzit. Britanci smatraju da je to na suverenim državama. LJudi su ubeđeni da država treba da u svojim rukama drži proces odlučivanja što je neophodno da se zaustavi ilegalna migracija. Ako ljudi vide da država nije dovoljno jaka da to uradi, imaju osećaj da su političari beskorisni. Zato mislim da je za trenutno stanje stvari u svetu važno da postoje rešenja koja su dugoročno održiva. Ubeđen sam da će SAD morati da pribegnu merama koje će biti takve. Mislim da su trenutne mere kratkoročne i možda će biti neophodno potražiti rešenja u skladu sa Ustavom.

 Da li je perspektiva proširenja EU sada maglovitija s obzirom na sve što se dešava? Jasno je da proširenje više nije prioritet.

 U pravu ste, izazovi poput Bregzita, ekonomskog razvoja i rasta postoje, ali sam siguran da svi ti problemi nisu razlog da odložimo naše interesovanje za Srbiju i Zapadni Balkan. Upravo mi se sada, dok se suočavamo sa terorizmom, islamskim radikalizmom, migracijama, čini veoma važnim da budemo u kontaktu, da pomognemo i da držimo korak sa razvojem događaja u, na primer, Srbiji. Veoma cenim vaše rezultate u pregovorima sa EU, vašu sposobnost da otvarate poglavlja i da ih zatvarate. Pažljivo pratimo situaciju i ubeđen sam da moramo biti u stanju da investiramo i vreme i energiju u Zapadni Balkan. Smatram se obaveznim da se tome posvetim jer vaš prosperitet i vaša bezbednost su sada deo našeg prosperiteta i bezbednosti. Češka Republika i, mogu reći, čitava Višegradska grupa za svoj zadatak smatraju podsticanje EU da bude zainteresovana za interese Zapadnog Balkana kao za naše sopstvene. To ne možemo odlagati za budućnost. Za nekoliko nedelja delegacija našeg Ministarstva unutrašnjih poslova posetiće Beograd. Tražimo konkretne načine šta možemo učiniti, posebno u oblasti migracija. Ekonomska saradnja je takođe veoma važna – nema vremena rekao bih za odlaganje bilo čega. Treba ubrzati. Drago mi je što je tendencija da naša trgovinska razmena raste. Ne vidim razloge za odlaganje proširenja EU. Možda druge zemlje nisu toliki entuzijasti kao mi u srednjoj Evropi. Ovog meseca i tokom ove godine moramo biti aktivni i podsticati naše predstavnike, među njima i Federiku Mogerini, da budu aktivni. Puno puta sam o tome razgovarao sa predstavnicima EU i obećavam da će to ostati naš prioritet.

Osim migracija, brinu li vas u bezbednosnom smislu i povremena zatezanja između zemalja na Zapadnom Balkanu?

 Apsolutno, jer Srbija nam je važna kao središte regiona. Veoma pažljivo pratimo odnose Hrvatske, Bosne, Crne Gore i Srbije i takođe smo u stanju da utičemo na dijalog. Jedino rešenje je održavati dijalog. Mi se trudimo da ubedimo vaše predstavnike da je dijalog između Kosova i Srbije preduslov za uspeh i istovremeno pokušavamo da utičemo na vaše partnere – Albaniju, Hrvatsku, Kosovo, zašta smo, mislim, dovoljno jaki. Međutim, ključno je da budete voljni za dijalog, jer bez toga teško je imati rezultate. Mislim da svaka eskalacija veoma komplikuje evropska nastojanja Srbije.