Svaki drugi u Bugarskoj i Rumuniji društveno siromašan

Ekonomsko i društveno siromaštvo podrazumeva da ljudi ne mogu sebi da priušte najmanje pet stvari sa liste, na kojoj se nalaze: neočekivani troškovi, jednonedeljni odmor van kuće, izbegavanje zaostalih obaveza (kredit, kirija, računi….), priuštiti meso za obrok ili vegetarijansku zamenu za meso svaki drugi dan, održavanje doma toplim, sopstveni automobil, zamena starog nameštaja, imati dva para obuće, potrošnja manje sume novca svake sedmice za sebe, imati ispunjeno slobodno vreme, nalaženje sa prijateljima ili porodicom na piću ili ručku najmanje jednom mesečno, imati internet konekciju.

U prošlog godini, pokazuje Eurostat, najveći procenat ekonomskog i društvenog siromaštva, koji obuhvata gotovo polovinu populacije, zabeležen je u Rumuniji (50 odsto) i Bugarskoj (48 odsto). Slede zemlje gde je svaki treči stanovnik siromašan – Grčka sa 36 odsto, Mađarska 32 odsto i Litvanija 29 odsto.

S druge strane, severne zemlje članice EU i Luksemburg beleže najniži udeo materijalnog i društvenog siromaštva među stanovništvom – svega tri odsto u Švedskoj, četiri odsto u Finskoj, pet odsto u Luksemburgu i šest odsto u Danskoj.

U svim zemljama članicama EU materijalno i društveno siromaštvo raširenije je među ljudima sa nižim stepenom obrazovanja. Četvrtina ljudi sa nižim stepenom obrazovanja u EU “pati” od ovakve vrste siromaštva, dok je među srednje obrazovanima taj procenat jedan prema sedam ili 14 odsto. Među visokoobrazovanima svaki dvadeseti je siromašan u ovom smislu.