Svaki peti profil na društvenim mrežama koji objavljuje o ratu u Gazi je lažan: Ko stoji iza toga?

Kaže da je, kada je početkom prošle nedelje otvorila svoju stranicu TikTok For You, otkrila video na kojem se vidi kako borci Hamasa 7. oktobra uzimaju mladu Izraelku kao taoca. Snimak je bio šokantan.

Kad je pregledala komentare, situacija nije bila kakvu je očekivala

Kad je pregledala komentare, reakcija nije bila onakva kakvu je očekivala, piše. Dok su neki bili uznemireni objavom, drugi su korisnici sugerisali da ovaj snimak nije onakva kakvim se čini. Rekli su da žena na njoj nije civil nego vojnik ili da su snimci montirani kako bi se podmetnulo Hamasu.

Neki su tvrdili da nema dokaza da je Hamas postupao nasilno prema taocima. Na snimku koji je proverio BBC, vidi se kako mladu ženu prekrivenu krvlju naoružani muškarci guraju u automobil. Snimljena je na periferiji grada Gaze u Šehiji.

Kaže da je pregledala još nekoliko videa i objava o taocima na drugim stranicama društvenih medija i uočila slične komentare.

Izraelci podležu obaveznom služenju vojnog roka – ali dokazi upućuju na to da su mnogi od onih koje je Hamas uzeo za taoce civili, poput ljudi prikazanih u ovim videima. Među taocima su posetioci festivala i deca.

Dezinformacije nisu ograničene na korisničke račune kojima se želi relativizovati nasilje nad taocima. Korisnički profili koji podupiru izraelsku vladu takođe su delili obmanjujući sadržaj pun mržnje.

Snimak iz 2017.

Jedan račun na koji je naišla ovog vikenda podelio je video koji sugeriše da su Palestinci lažirali svoje povrede u Gazi, piše.

Snimak je zapravo iz reportaže iz 2017. godine o šminkeru koji radi na palestinskim filmovima i s dobrotvornim organizacijama. Sve te tvrdnje nisu bile šokantne samo za nju, piše ona – one utiču na šire razumevanje onoga što se događa.

Uspešni pokušaji iskrivljavanja i zbunjivanja online narativa znatno otežavaju put do istine o onome što se odvija na terenu, ako se oslanjate na društvene medije, dodaje.

To može imati ozbiljne implikacije na međunarodnu zajednicu kada je u pitanju istraživanje navoda o ratnim zločinima, pružanje pomoći i otkrivanje šta se gde događa, nastavlja.

Dele se stari snimci iz različitih ratova i snimci iz videoigara

Ponekad je lakše identifikovati izvor ovih dezinformiršućih postova. Uzmimo, na primer, slavne osobe poput pop-zvezde Džastina Bibera, koji je nenamerno podelio objavu na Instagramu tražeći od ljudi da se „mole za Izrael“ – ali je koristio slike koje prikazuju izraelske snage kako uništavaju Gazu.

Nekoliko računa na X-u s iskustvom u širenju teorija zavere o krizama pojačalo je objavu obmanjujućih postova u, kako se čini, pokušaju da se ili umanji ili preuveliča ono što se događa na terenu.

To uključuje deljenje starih videa iz različitih ratova i snimaka iz videoigara, za koje ovi korisnički računi tvrde da su iz trenutne situacije u Izraelu i Gazi. Čini se da su neki vrlo aktivni računi na X-u koji dele proizraelski sadržaj i antimuslimanske objave bazirani u Indiji i izražavaju podršku tamošnjem premijeru Narendri Modiju.

Ko su ljudi koji stoje iza ovih korisničkih računa?

Čini se da nekoliko korisničkih računa koji sugerišu da su taoci bili vojnici, a ne civili, pripadaju stvarnim i mlađim ljudima. Inače su delili smešne mimove ili fudbalske snimke na svojim profilima. Neki su objavili slike sa sloganima poput „Oslobodite Palestinu“. Kad im se pošalje poruka, kažu da se nalaze u Pakistanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Za neke profile manje je vidljivo jesu li stvarni ljudi. Nekoliko ih je objavilo postove o eklektičnoj mešavini političkih tema; u znak podrške ruskom predsedniku Putinu i ratu u Ukrajini, kao i o bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu. Nekoliko od ovih računa nedavno je otvoreno ili su nedavno postali aktivni.

U prošlosti su se i izraelska vlada i militanti Hamas suočavali s optužbama da pokušavaju iskriviti online narative uz pomoć mreža botova – neautentičnih računa koji se koriste za kontinuirano promovisanje ideja koje izazivaju podele ili su zavaravajuće.

Jedan od pet profila koji objavljuje sadržaj o ratu u Izraelu je lažan

Prema Cyabri, komapniji sa sedištem u Izraelu koja analizira društvene medije, jedan od pet računa koji učestvuju u razgovorima o napadima koje je počinio Hamas od 7. oktobra je lažan.

„Lažan“ u ovom kontekstu može značiti da se njima upravlja automatski, ali nekima takođe mogu upravljati stvarni ljudi koji se predstavljaju pod lažnim identitetom. Iz kompanije kažu da su pronašli približno 40.000 lažnih korisničkih računa, među ostalima na X-u i TikToku.

Kompanija kaže da su neki od tih profila širili obmanjujuće tvrdnje u prilog Hamasu i sugerisali, na primer, da su militanti bili saosećajni prema taocima u situacijama kada dokazi upućuju na suprotno. To takođe ne isključuje postojanje neautentičnih proizraelskih računa.

Postoje znakovi pomoću kojih možemo identifikovati račun kao neautentičan. Na primer, ako je profil tek otvoren i iznenada deli veliku količinu sadržaja koji dovodi u zabludu, a ponekad i konfliktan.

Ipak, na kraju je vrlo težak zadatak utvrditi je li profil zapravo lažan i ko točno stoji iza njega. Zahteva informacije od komapniji društvenih medija kojima novinari često nemaju pristup.

Pritisak na stranice društvenih medija

Društvene mreže ove su nedelje bile kritikovane zbog širenja dezinformacija. EU istražuje X zbog mogućeg širenja terorističkog i nasilnog sadržaja te govora mržnje. Bivši zaposleni X-a već su rekli kako se komapnija više ne može zaštititi od dezinformacija kojima koordinišu države nakon serije otpuštanja pod novim vlasnikom Ilonom Maskom.

Rej Serato, koji se u ovoj kompaniji društvenih medija bavio kampanjama koje je odobrila država, rekao je kako je njegov bivši tim „desetkovan“ nakon promene vlasništva.

Prema njegovim rečima, to znači da niz ključnih stručnjaka koji su pokrivali posebne regione – uključujući Bliski istok – i čiji je posao bio baviti se specifičnim koordinisanim operacijama dezinformacija, više nisu u kompaniji.

X nije odgovorio na BBC-jev zahtev za komentar. Stranica društvenih medija ove je nedelje objavila da je s platforme uklonila stotine računa povezanih s Hamasom. U TikTokovim smernicama stoji da je kompanija „povećala namenske resurse kako bi sprečila nasilan, pun mržnje ili obmanjujući sadržaj“ u odnosu na trenutnu situaciju.

Način na koji se dezinformacije šire na X-u, TikToku i drugim platformama može oblikovati pogled opšte javnosti na situaciju u Gazi i Izraelu. To bi potom moglo izvršiti pritisak na političare koji donose odluke o tome što će se dogoditi, prenosi Indeks.