„Svaki put kada Rusija pokuša da ukine našu slobodu i suverenitet, pružićemo otpor“: Gruzijci jasni oko geopolitičke budućnosti

Vladajuća partija Gruzijski san neretko je instistira na tome da ostaje psovećena članstvu Gruzije u EU i NATO-u. Ali namera stranke premijera Iraklija Garibašvilija da uvede zakon o „stranim agentima“ koji podseća na rusko zakonodavstvo koje je korišćeno za ućutkivanje kritičara poslednjih dana je izazvao demonstracije na koje su vlasti odgovorile vodenim topovima i suzavcem.

Gruzijska predsednica Salome Zurabišvili čestitala je u četvrtak demonstrantima u ovoj kavkaskoj državi pošto je vlada rekla da odustaje od zakona.

Danas su ispred zgrade parlamenta demonstranti slavili pošto je vladajuća stranka, nakon jučerašnjeg usmenog obećanja, konačno povukla ruski zakon o stranim agentima uz pritisak i otpor javnosti.

Scenes of celebration at the Parliament building in #Tbilisi as the Ruling Party finally withdrew the Russian Law on Foreign Agents amid public pressure and resistance regardless violent dispersals of peaceful protesters in the streets of Tbilisi. Photos via @RTavisupleba pic.twitter.com/VDi5o5x85E

— Katie Shoshiashvili (@KShoshiashvili) March 10, 2023

„Ovo je za Kremlj da zapamti da za njih nikada neće biti mesta u Gruziji. Svaki put kada je Rusija pokušala da ukine našu slobodu, nezavisnost i suverenitet, mi smo pružali otpor i to ćemo činiti i dalje. Gruzija je bila tamo pre nego što je Rusija uopšte postojala“, ocenjuje gruzijska novinarka Keti Šošiašvili.

Magdalena Dembinska sa Univerziteta Montreal kaže da su civilno društvo i mediji delovali kao pravi čuvari gruzijske demokratije prekinuvši „autoritarne težnje“.

Zakon je, dodaje, mogao poslužiti da se „ućutka civilno društvo“. Takođe, uoči parlamentarnih izbora 2024. to je takođe moglo da doprinese suzbijanju kritika zbog zatvaranja bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija.

Prozapadni reformski bivši predsednik u pritvoru je od 2021. zbog „zloupotrebe položaja“ iako pristalice kažu da je „politički zatvorenik“ a zemlje EU su izrazile zabrinutost zbog njegovog pogoršanog zdravlja.

Većina građana podržava ulazak u EU i NATO

Nekoliko dana nakon što je Rusija pre godinu dana izvršila invaziju na Ukrajinu Gruzija je zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom podnela zahtev za članstvo u EU.

U junu prošle godine lideri EU dali su Kijevu i Kišinjevu formalni status kandidata ali su rekli da Tbilisi mora prvo da sprovede reforme. One su uključivale okončanje „političke polarizacije“, poboljšanje demokratskog nadzora, sprovođenje reforme pravosuđa, garantovanje slobode štampe i borbu protiv uticaja oligarha.

Gruzijska vlada igra „toplo hladno“ kada je reč o tome da li želi da se priključi zapadnom bloku. „Oni daju izjave da su pro EU. Ali akcije pokazuju drugačiji scenario“, kaže Natia Seskuria iz britanskog istraživačkog centra „Royal United service Institute“ aludirajući na najnoviji predlog zakona koji je povučen.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da velika većina građana podržava ulazak države u EU i NATO.

Šta je sa težnjama Rusije?

„Bez evropske perspektive Gruzija neće imati nikakvu budućnost osim pretvaranja u rusko dvorište“, napisala je gruzijska aktivistkinja za ljudska prava Ana Apsijauri.

Bivša sovjetska republika ima istorijske veze sa Rusijom.

Moskva i Tbilisi su ušle u rat 2008. a Rusija i dalje kontroliše otcepljene gruzijske teritorije Abhaziju i Južnu Osetioju. Teritorije su međunarodno priznate kao deo Gruzije.

Dembinska ocenjuje da je situacija „kompleksna“.

Iako su uglavnom proevropski nastrojeni Gruzijci su bili „privrženi konzervativnim vrednostima gruzijske pravoslavne crkve“ a zemlja je ekonomski zavisna od Rusije, navodi ona.

Seskutia smatra da je u „interesu Moskve da je Gruzija otuđena od svojih demokratskih evropskih aspiracija“. Moraju se postarati da zadrže svoju sferu ticaja u regionu, dodala je.

Kako je rat u Ukrajini promenio stvari?

Gruzijska politika postala je još više polarizovana otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru prošle godine. Tbilisi nije osudio invaziju koja je za mnoge Gruzijce oživela bolna sećanja na ruski kopneni napad na Južnu Osetiju u avgustu 2008.

Gruzija već dugo nastoji da se priključi NATO-u. Ali razgovori o pridruživanju zapadnom vojnom savezu obustavljeni su nakon izbijanja rata 2008. kada je Sakašvili bio predsednik. Država je, međutim, partner NATO i kancelarija za vezu postoji od 2010.

Tomas de Val, saradnik centra Karnegi Evropa, ocenjuje da je „geopolitički imperativ jasan“.  Seskurija dodaje da se u regionu pojavljuje „novi bezbednosni okvir“.

Za Gruziju će biti ključno da vidi kakvu ćemo Rusiju imati posle rata u Ukrajini, da li će ona biti oslabljena i promenjena, zaključuje Seskurija.