Svastika izbačena posle stotinu godina

Finske vlasti su potvrdile Juronjuzu da je amblem finske vazduhoplovne komande izmenjen i više ne sadrži svastiku, simbol koji se u zapadnom svetu vezuje za nacistički režim.

Vazduhoplovna komanda Finske koristi plavu svastiku od svog osnivanja 1918. otkad je švedski grof Erik fon Rosen zemlji poklonio letelicu sa ovim obeležjem u ovoj boji.

Naime, Fon Rosen je na krilima letelice naslikao svoj lični simbol sreće, odnosno plavu svastiku. Simbol je postao nacionalno obeležje svih letelica finske vazduhoplovne komande od 1918. do 1945.

Od kraja Drugog svetskog rata letelice finske vazduhoplovne komande su nosile belo-plavo-beli krug kao nacionalno obeležje, ali je plava svastika ostala na vojnim amblemima, zastavama i odlikovanjima.

Amblem vazduhoplovne komande je do 2017. predstavljao svastiku i par krila kada je izmenjen tako da podseća na amblem vazdušnih snaga – zlatni orao i krug krila.

„Pošto se vojni amblemi nose na uniformama, upotreba starog vojnog amblema vazduhoplovne komande, koji je s vremena na vreme stvarao konfuziju, smatrala se nepraktičnim i nepotrebnim“, rekao je portparol finskih vazduhoplovnih snaga za Juronjuz. Međutim, kako je dodao, „svastika je ostala na pojedinim vojnim zastavama vazduhoplovnih snaga i odlikovanjima, pošto je ona Fon Rosenov simbol i nacionalno obeležje finskih vojnih letelica“.

Promenu je prvi nagovestio Tejvo Tejvanen, profesor svetske politike na Univerzitetu u Helsinkiju, koji je prethodno doveo u pitanje trajnu upotrebu svastike u finskoj vojsci.

On je u blogu o toj temi 2016. zaključio da je „jači argument za uklanjanje svastike nego argument da se ona zadrži“.

Juronjuz podseća da je svastika deo mnogih različitih kultura hiljadama godina.

Prema Memorijalnom muzeju Holokausta Sjedinjenih Država, ispostavlja se da je motiv kukastog krsta u Evroaziji prvi put korišćen pre 7.000 godina.

Artefakti iz evropskih kultura pre hrišćanstva nose ovaj simbol iako je on nestao do 19. veka „kao rezultat sve većeg interesovanja za antičke civilizacije Bliskog istoka i Indije“ gde je simbol i dan danas u upotrebi.

„Svastika je bila u širokoj upotrebi u Evropi početkom 20. veka. Imala je brojna značenja, a najčešći je bio simbol sreće“, objašnjavaju u Memorijalnom muzeju.

Veruje se da je Fon Rosen prvi put video svastiku na kamenim pločama sa uklesanim pismom iz vikingškog doba na školskoj ekskurziji na švedsko ostrvo Gotland. Onda je uklesao simbol sreće na svoj prtljag pre nego što je krenuo u ekspediciju u Južnu Ameriku 1901.