Stanje na finansijskom tržištu kolebljivo je već duže vreme, ali situacija se usložnjava približavanjem zime i nepouzdanošću cena energenata što posebno pritiska evropsku ekonomiju dok je sve više signala da će SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i EU upasti u recesiju i zbog podizanja referentnih kamatnih stopa čime se pokušava obuzdati inflacija, piše jutarnji.hr, podsećajući i na sve češče pozive da se uspostavi primirje između Ukrajine i Rusije.
Kako se navodi sve su glasniji oni koji traže da se prekinu sankcije Rusiji i vrati jeftin plin od onih koji podržavaju Ukrajinu.
– Deo obaveštajne zajednice na Zapadu smatra da je plan primirja u Ukrajini, koji je 4. septembra izneo Elon Musk, čelnik Tesle, deo (ne nužno dogovoreni) te strategije. Iza koje ne stoji nužno Kremlj, ali je delovanjem u protekle dve nedelje stvorio preduslove za jačanje poziva na primirje. Na argument da se tako pomaže Rusiji jer dobija vreme da regrutuje snage i obuči novomobilizovane, proponenti (svesno ili ne, ovo drugo je opasnije) ideje primirja navode da će istu priliku dobiti i Ukrajina koja će primirje moći iskoristiti da se primereno naoruža – piše Jutarnji.
U tekstu se podseća i da su vlade brojnih članica EU ispraznile skladišta oružja, a da je proces popunjavanja sporiji nego što se očekivalo između ostalog i zbog ograničenja koje postavlja energetska kriza.
Takođe one koji zagovaraju primirje plaši ruska nuklearna pretnja, ali i granatiranje oko nuklearne elektrane Zaporožje, a sabotaža gasovoda Severni tok ojačala je strah od mogućeg ruskog napada na evropsku (i transatlantsku) osetljivu infrastrukturnu.
– Jedan od slučajeva je i sabotaža nemačkih železnica ove subote za koju ministar digitalnih pitanja i transporta Volker Wissing ne isključuje upletenost stranog državnog aktera. Niko nije rekao Rusija, ali? – navodi se u tekstu i dalje se nabrajaju svi pozivi na deeskalaciju sukoba koji su se čuli poslednjih nedelja.
-Rose Gottemoeller, bivša zamenica Glavnog sekretara NATO, u The Financial Timesu smatra da je nužna tiha diplomatija s Rusijom po pitanju nuklearne pretnje kako bi se odvratila opasnost armagedona. Peking takođe ponavlja potrebu za deeskalacijom; Mao Ning, jedna od glasnogovornica, u ponedeljak poručuje da se “Kina nada da će sve strane prikladno rešiti razlike kroz dijalog i konsultacije”. Global Times, partijsko glasilo na engleskom, navodi reči “posmatrača” koji su rekli da bi “SAD i druge zapadne zemlje, zbog iznenada pojačanih napetosti, trebale stisnuti kočnice, a ne raspirivati vatru krize” podsećajući da su zapadne zemlje “iscrpile velik deo vojnih resursa” – piše u tekstu.
Dalje se navodi i da su se prilike u Americi promenile, te da Vašington post, koji osuđuje napad na Ukrajinu, citira rezultate istraživanja Pew-a, po kojima je procenat Amerikanaca koji su veoma zabrinuti za ukrajinski poraz opao ispod pređašnjih preko 50 posto, dok je procenat republikanaca koji smatraju da se Amerika isuviše meša u sukob skočio sa devet na 32 odsto.
Takođe se podseća i da je buduća premijerka Italije Đorđa Meloni osudila napad na Ukrajinu ali da je njen koalicioni partner Silvio Berluskoni podržao Putina.
-U sredu će Generalna skupština UN glasati o rezoluciji, neobvezujućoj, ali važnoj kao iskaz političkog stava prema agresiji koja traje i osmi mesec, kojom bi trebalo osuditi rusku aneksiju četiri ukrajinske oblasti. Dobar je signal da Rusija nije uspela iznuditi tajno glasanje. Sve manje od 140 glasova podrške Zapadu bio bi poraz koji bi dodatno ojačao zagovornike primirja. Koje ne bi rešilo ništa. Eto potvrde: Turska je u utorak pozvala Rusiju i Ukrajinu na održivo primirje „čim to bude moguće“, ocienivši da se dve zemlje udaljavaju od puta diplomatije, dok rat ne prestaje – zaključuje se u tekstu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
