Sve etničke grupacije treba poštovati

On, međutim, nije napravio poseban osvrt na zajednicu Rohinđa muslimana, piše Bi-Bi-Si. Grupe za zaštitu ljudskih prava su apelovale na papu da pomene Rohinđe u znak podrške za ovo manjinsko stanovništvo Mjanmara. S druge strane, Katolička crkva u ovoj zemlji ga je upozorila da bi spominjanje Rohinđa moglo da naprave probleme katolicima.

Mjanmar je optužen za etničko čišćenje, a od avgusta u Bangladeš je pobeglo 620.000 pripadnika Rohinđa muslimana. Mjanmarska vlada odbacuje naziv Rohinđe i zajednicu naziva „Bengalcima“, tvrdeći da su oni nelegalno migrirali iz Bangladeša, tako da ne mogu biti označeni kao jedna od etničkih grupacija u zemlji.

Prema pisanju Bi-Bi-Sija, iako nije direktno pomenuo Rohinđe, papin govor je zapravo predstavljao snažnu odbranu prava etničkih grupacija. „Budućnost Mjanmara mora da bude mir, mir zasnovan na poštovanju časti i prava svih članova društva, poštovanju prema svim etničkim grupacijama i njihovom identitetu, poštovanju prema vladavini prava, demokratskom poretku koji omogućava svakom pojedincu i svakoj grupaciji, bez izuzetaka, da ponudi svoj legitimni doprinos zajedničkom dobru“, rekao je papa Franja. On je naglasio da najveće blago Mjanmara predstavlja njegov narod i da „je on mnogo propatio i dalje pati zbog unutrašnjih sukoba i neprijateljstava koja traju previše dugo i stvaraju duboke podele“. „Pošto nacija sada radi na ponovnom uspostavljanju mira, zalečenje tih rana mora da predstavlja glavni politički i duhovni prioritet“, poručio je poglavar Rimokatoličke crkve. Verske razlike, naglasio je papa, ne smeju biti izvor podela i nepoverenja, već „snaga za uspostavljanje jedinstva, za praštanje, toleranciju i mudro izgrađivanje nacije“.

Pre nego što je održao govor, papa Franja se sastao sa defakto liderkom Mjanmara Aung San Suu Ći. Ni Su Ći u svom govoru nije direktno spomenula Rohinđa muslimane. Ona je, međutim, priznala da je situacija u državi Rahin „privukla ogromnu svetsku pažnju“. Mjanmarska liderka je rekla da su „socijalna, ekonomska i politička pitanja postepeno uništavala poverenje i razumevanje, harmoniju i saradnju između različitih zajednica u državi Rahin.“

Su Ći se našla na meti kritike međunarodne zajednice koja tvrdi da se mjanmarska liderka nije dovoljno angažovala kada je reč o pitanju Rohinđa muslimana. Mjanmar negira optužbe UN da je tretman Rohinđa muslimana ekvivalent etničkom čišćenju. Mjanmarske vlasti tvrde da je cilj akcija bezbednosnih snaga, koje su započete nakon napada, kako se navodi, Rohinđa muslimana na policijske ispostave u državi Rahin, iskorenjivanje nasilnih pobunjenika.