Sve intenzivnija debata o korišćenju zamrznute ruske imovine za obnovu Ukrajine

Kako nova razaranja povećavaju već ogromnu cenu obnove, tako se intenzivira debata o tome da se zamrznuta ruska imovina na Zapadu iskoristi za finansiranje popravke štete koje su nanele ruske snage, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Sredstva koja su SAD i evropske zemlje najavile na dvodnevnom skupu u Londonu za oporavak od razornih posledica ruske invazije, tek su mali deo od 411 milijardi dolara koliko je Svetska banka procenila da će biti potrebno za obnovu Ukrajine, ukazuje Vašington post.

Evropska unija će obezbediti 50 milijardi evra pomoći za period od 2024. do 2027. godine, rekla je 21. juna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

SAD će obezbediti dodatne 1,3 milijarde dolara u bliskoj budućnosti, rekao je državni sekretar Entoni Blinken, čime će američka pomoć Kijevu od početka ruske invazije doći do 64,3 milijarde dolara.

Velika Britanija je saopštila da će obezbediti garancije za kredite Svetske banke u vrednosti od tri milijarde dolara za pomoć u obnovi.

Blinken je na konferenciju stigao iz Kine gde je pozdravio angažovanje Pekinga na okončanju rata u Ukrajini, što je, kako piše Vašington post, pokrenulo spekulacije da će Kina imati neku ulogu u rekonstrukciji Ukrajine, s obzirom na njen ogroman kapacitet da finansira i sprovodi infrastrukturne projekte.

Kina je već učestvovala u izgradnji delova metroa u Kijevu i podržala je infrastrukturne projekte širom sveta. Međutim, SAD i evropske zemlje vide Kinu kao ekonomskog i bezbednosnog konkurenta i brinu da njeni infrastrukturni projekti u svetu idu na štetu suvereniteta zemalja u kojima se izvode.

Obnova Ukrajine je herkulovski zadatak, ocenjuje Politiko, ukazujući da je Maršalov plan koji je pomogao u obnovi zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata, bio znatno manji od potreba Ukrajine.

Maršalov plan s paketom zajmova i grantova vredeo je 13,3 milijarde dolara, što je danas, kada se prilagodi inflaciji, oko 170 milijardi dolara, dok je Svetska banka procenila da će za obnovu Ukrajine biti potrebno više od 400 milijardi dolara.

Potrebe Ukrajine idu od obnove više od 300 uništenih mostova, do deminiranja i suočavanja sa milionima tona industrijskog otpada nastalog ruskim bombardovanjem.

Pri tome, ističe Politiko, obim potrebne pomoći za rekonstrukciju se stalno menja. U proceni Svetske banke, na primer, nije uračunata šteta od uništavanja brane Nova Kahovka ranije ovog meseca.

Rast troškova rekonstrukcije Ukrajine pokrenuo je debatu među američkim i evropskim zvaničnicima, pravnim i drugim stručnjacima o korišćenju zamrznute ruske imovine za plaćanje cene obnove, piše Njujork tajms.

Korišćenje ruske imovine, zamrznute u zapadnim zemljama pošto je Moskva pokrenula invaziju, bila je značajna, ali i, kako navodi list, problematična tema skupa u Londonu.

Velika Britanija i Evropska unija istražuju pravne mehanizme za preusmeravanje zamrznute ruske imovine u Ukrajinu. Procenjuje se da na globalnom nivou ova javna i privatna ruska imovina vredi najmanje 300 milijardi dolara, što je značajan deo ukupnih procenjenih troškova rekonstrukcije.

S druge strane, dok malo pravnih stručnjaka dovodi u pitanje pravo zemalja da zamrznu stranu imovinu, neki upozoravaju da bi konfiskovanje velike količine ruskih sredstava moglo da stvori problematičan pravni presedan i da naruši poverenje u finansijska tržišta.

Pitanje je osetljivo, ukazuje Njujork tajms. Evropska centralna banka je privatno upozorila Brisel da bi konfiskacija ruskih sredstava ili davanje Ukrajini kamate zarađene na tim računima moglo da potkopa poverenje u evro i da uzdrma finansijsku stabilnost.

Ako bi SAD uradile tako nešto, pojedini stručnjaci kažu da bi to uznemirilo zemlje koje drže velike devizne rezerve u dolarima. Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je da postoje „značajne pravne prepreke“ za takvu meru.

Velika Britanija, koja je zamrznula rusku imovinu u vrednosti od oko 23 milijarde dolara i uvela sankcije za 1.550 pojedinaca, ove nedelje je najavila zakon koji će omogućiti da sankcije budu na snazi sve dok Rusija ne isplati reparacije Ukrajini.

Za korišćenje zamrznute ruske imovine za finansiranje obnove Ukrajine već postoji presedan. Posle invazije Iraka na Kuvajt 1990. godine, Francuska, Velika Britanija i SAD prebacile su zamrznuta iračka državna sredstva na međunarodni račun za plaćanje kompenzacije, ukazali su u časopisu Forin afers bivši ministar finansija SAD i profesor ekonomije na Harvardu Lorens Samers, bivši predsednik Svetske banke Robert Zelik i profesor istorije na Stenfordu Filip Zelikov.

Oni navode da bi ambiciozni program oporavka koji podseća na Maršalov plan održao Ukrajinu, učinio Evropu bezbednijom, pomogao budućnosti okolnih regiona i revitalizovao sam evropski projekat.

Zapadne zemlje treba da se pripreme da iskoriste zamrznutu rusku imovinu za finansiranje rekonstrukcije Ukrajine, navode Samers, Zelik i Zelikov, ukazujući da je Generalna skupština UN već usvojila međunarodni mehanizam za kompenzaciju Ukrajini za štetu i gubitke pretrpljene tokom rata.

Na ovaj ili onaj način, vlada ruskog predsednika Vladimira Putina, a ne zapadni poreski obveznici, trebalo bi da snosi većinu troškova rekonstrukcije Ukrajine, naveli su oni, uz ocenu da bi prebacivanje zamrznutih ruskih rezervi u Ukrajinu bilo moralno ispravno, strateški mudro i politički svrsishodno.

U uobičajenim okolnostima, Rusija bi mogla da traži kompenzaciju za takve mere, ali prema međunarodnom pravu, dodaju Samers, Zelik i Zelikov, Moskva nema pravo na kompenzaciju ako je kontramera proporcionalna i izazvana ozbiljnim kršenjem normi međunarodnog prava, a Međunarodni sud pravde i Ujedinjene nacije su već potvrdili da je Rusija počinila takvo kršenje.