„Sve je to laž“: Rusi su zarobljeni u paralelnom univerzumu Putinove propagande, ali neki žele da pobegnu

Drakonski novi cenzorski zakoni za metu imaju sve medije koji još uvek operišu van kontrole Kremlja, a većina nezavisnih novinara je napustila zemlju.

Uspostavljena je digitalna gvozdena zavesa, odsecajući Ruse od zapadnih novinskih sajtova i društvenih mreža.

I dok su se vlasti obračunale sa hiljadama ljudi u gušenju antiratnih protesta, na ruske gradove i naselja se spustila kultura straha koja mnoge sprečava da u javnosti podele svoje iskrene misli o ratu.

Godinu dana kasnije, taj stisak nad informacijama ostaje snažan – i podrška ratu deluje velika – ali počele su da se pokazuju pukotine.

„U početku sam je podržavala“, rekla je za Si-En-En Natalija (53) iz Moskve, govoreći o onome što Kremlj i većina Rusa nazivaju „specijalnom vojnom operacijom“.

„Ali sada sam u potpunosti protiv toga. Šta me je navelo da promenim mišljenje? Prvo, moj sin je u godinama kada može da bude mobilisan, i plašim se za njega. A drugo, imam veoma mnogo prijatelja tamo, u Ukrajini, i razgovaram sa njima. Zbog toga sam protiv“, objašnjava ona.

Si-En-En nije navodio puna imena pojedinaca koji su kritički govorili o Kremlju, pošto javna kritika rata u Ukrajini ili izjave koje diskredituju rusku vojsku mogu da znače novčanu ili zatvorsku kaznu.

Za Nataliju i mnoge njene sunarodnike, uticaj rata na lične živote baca novo svetlo na rusku propagandu.

A za one koji se nadaju da će porasti plima protivljenja javnosti Putinu, to otvara mogućnosti.

„Ne verujem našoj televiziji. Ne mogu da budem sigurna da ne govore istinu, jednostavno ne znam. Ali imam svoje sumnje“, kaže Natalija.

„Nikome ne verujem u potpunosti“

Natalija nije jedina u Rusiji koja se okrenula protiv konflikta, ali čini se da su takvi u manjini.

Procena javnog mnjenja je veoma teška u zemlji u kojoj se nezavisni anketari nalaze na meti vlade, a većina od 146 miliona građana okleva da javno osudi predsednika Vladimira Putina.

Ali, prema podacima Levada centra, nevladine organizacije za ispitivanje javnog mnjenja, podrška Putinu je među Rusima opala za samo šest odsto od marta do novembra prošle godine, i sada iznosi 74 odsto.

U mnogim aspektima, to nije iznenađjujuće.

Malo je prostora za glasove neslaganja u ruskom etru; propaganda koju su emitovale TV stanice pod kontrolom države je više puta izazivala podsmeh širom sveta.

U danima pred obeležavanje prve godišnjice rata, jedan ruski član parlamenta je na državnoj televiziji Rusija 1 izjavio da „ako Kijev mora da ostane u ruševinama da bi se naša zastava vijorila nad njim, neka tako i bude“.

„Postoji samo jedna mirovna formula za Ukrajinu: likvidacija Ukrajine kao države“, rekao je radio voditelj Sergej Mardan.

A u pretencioznoj izjavi koja je potvrda da alternativna stvarnost na državnim TV kanalima postoji, drugi proruski bivši poslanik je o ratnom napretku Moskve izjavio: „Sve ide po planu i sve je pod kontrolom“.

Takve poruke za cilj obično imaju određenu grupu starijih, konzervativnijih Rusa koji čeznu za danima Sovjetskog Saveza, ali one dosežu i do drugih generacija i uspele su da promene mišljenje nekih ljudi.

„Moj mišljenje o (ratu u) Ukrajini se promenilo“, kaže Ekaterina (37), koja, po dolasku kući sa posla, gleda popularni ruski informativni program „60 minuta“.

„U početku sam mislila: šta je svrha ovog rata? Zašto su doenli odluku da ga pokrenu? Zbog toga su životi ljudi ovde u Rusiji mnogo gori“, priča ona.

Konflikt je imao lične posledice po nju.

„Moj život se veoma pogoršao tokom ove godine. Srećom, niko blizak meni nije mobilisan. Ali ostala sam bez posla. I svuda oko sebe vidim radikalne promene“, dodaje.

Ipak, Ekaterinino prvobitno protivljenje invaziji je nestalo.

„Shvatila sam da je ova specijalna vojna operacija bila neizbežna. Do toga bi došlo u svakom slučaju. A da mi nismo prvi delovali, bio bi pokrenut rat protiv nas“, kaže ona, odražavajući lažne tvrdnje o Rusiji kao žrtvi u rukama Zapada, koju državni mediji neumorno propagiraju.

„U potpunosti verujem vestima. Da, one dolaze od države, ali zašto im ne bih verovala“, rekla je Julija (40), HR direktorka u jednoj marketinškoj firmi za Si-En-En.

„Mislim da rat uspeva. Možda traje duže nego što bi neko poželeo. Ali mislim da je uspešan“, kaže ona.

Prema podacima Levada centra, oko dve trećine Rusa se u pogledu informacija oslanja prvenstveno na televiziju, a to je veći procenat nego u većini zapadnih zemalja.

Ali, stav Julije i Ekaterine daleko od toga da je univerzalan.

Čak i za one koji generalno podržavaju rat, televizija koju kontroliše Kremlj je i dalje daleko od realnosti u kojoj mnogi Rusi žive.

„Sve što čujem na državnim kanalima razdvajam na dve polovine. Nikome ne verujem u potpunosti“, kaže Tatjana (55), računovođa.

„Čovek mora sve da analizira, zato što oni određene stvari izbegavaju ili ih ne govore“, smatra Leonid, 58-godišnji inženjer.

Više ljudi sa kojima je Si-EN-En ovog meseca razgovarao u Moskvi imaju slične stavove, naglašavajući da gledaju državnu televiziju ali da infomacije uzimaju sa skepticizmom.

„Mislim da možete da im verujete samo do određene mere. Državni kanali ponekad iznose istinu, ali u drugim prilikama tvrde neke stvari samo zato da bi umirli ljude“, priča 20-godišnji Danil.

Kultura tišine

Iako je Rusija prošle godine zabranila Tviter, Fejsbuk i druge zapadne platforme, oko četvrtine Rusa koristi VPN servise kako bi pristupili blokiranim sajtovima – pokazali su rezultati ankete koju je sproveo Levada centar.

Pretraga takvih servisa na Guglu je dostigla rekordne nivoe u Rusiji posle početka invazije i od tada ostala je na najvišem nivou u poslednjih deset godina.

Za to vreme Jutjub ostaje jedan od svega nekoliko najvećih globalnih sajtova koji su i dalje dostupni, zahvaljujući velikoj popularnosti u Rusiji i tome što Kremlj u njemu vidi način da širi svoje propagandne video snimke.

„Jutujb je postao zamena za televiziju u Rusiji. Kremlj se plaši da, ako ne budu imali Jutjub, neće moći da kontroliši protok informacija ka mlađim ljudima“, kaže Kiril Suhotski, koji nadgleda sadržaj na ruskom jeziku na Radiju Slobodna Evropa/Radio sloboda, medijskoj kući koju finansira kongres SAD i koja emituje program u zemljama u kojim informacije kontrolišu državni organi.

A to otvara mogućnosti za cenzurisane organizacije.

„Ja gledam Jutjub. Tamo gledam sve, baš sve. Državne kanale nikada ne gledam. Ne verujem ni reč onoga što kažu. Lažu sve vreme! Treba samo da uključite logiku, uporedite neke informacije i videćete da je sve to laž“, rekao je za Si-En-En jedan stanovnik Moskve koji se strastveno protivi ratu.

Ali, sociolozi koji prate javno mnjenje u Rusiji kažu da se većina ljudi u zemlji nalazi između ta dva ekstrema.

„Veoma često govorimo samo o velikim brojevima onih koji podržavaju rat. Ali nisu svi ovi ljudi srećni zbog toga. Oni podržavaju svoju stranu, ali najviše bi voleli da se rat završi i borbe okončaju“, kaže Denis Volkov, direktor Levada centra sa sedištem u Moskvi.

Čak i ako Kremlj ne može da očekuje potpunu podršku širom populacije, sociolozi kažu da on može da se osloni na apatiju.

A takozvana kultura tišine – koju nameću vlasti, a njen slikovit primer je bračni par koji je u januaru uhapšen u ruskom gradu Krasnodaru navodno zbog toga što su izrazili stavove protiv rata tokom privatnog razgovora u jednom restoranu – mnoge ljude odvraća od toga da sa drugima podele svoj skepticizam u vezi rata.