Sve je u haosu, niko ne zna kako će se kapitalizam menjati

Džordž Soros: Ne. Ovo je kriza mog života. Čak sam i pre udara pandemije shvatio da smo u revolucionarnom trenutku u kojem je ono što bi u normalnim vremenima bilo nemoguće i nezamislivo postalo ne samo moguće već verovatno i apsolutno neophodno. I onda je usledio kovid 19 koji je potpuno poremetio ljudske živote i zahtevao prilično drugačije ponašanje. To je događaj bez presedana do kojeg verovatno nikada nije došlo u ovoj kombinaciji. I on zaista ugrožava opstanak naše civilizacije.

GPŠ: Da li je ova kriza mogla da bude sprečena da su vlade bile bolje pripremljene?

Soros: Pandemije zaraznih bolesti imamo još od Crne smrti. Bile su prilično česte u 19. veku, a onda smo imali špansku groznicu na kraju Prvog svetskog rata koja se zapravo javljala u tri talasa, pri čemu je drugi bio najsmrtonosniji. Više miliona ljudi je umrlo. A imali smo i druge ozbiljne epidemije, kao što je svinjski grip pre samo deset godina. Zato je neverovatno koliko su zemlje bile nespremne za ovako nešto.

GPŠ: Da li je to najveći problem aktuelne situacije – taj manjak sigurnosti u vezi s tim kako se boriti s virusom i kako dalje postupati predstojećih meseci i godina?

Soros: To je definitivno veoma veliki problem. Veoma brzo učimo i sada znamo mnogo više o virusu nego što smo znali kada se pojavio, ali pucamo u pokretnu metu jer se i sam virus brzo menja. Trebaće dosta vremena da se napravi vakcina. I čak i pošto je napravimo, moraćemo da učimo kako da je svake godine menjamo jer će se virus najverovatnije menjati. To svake godine radimo s vakcinom protiv gripa.

GPŠ: Da li će kriza promeniti prirodu kapitalizma? Čak i pre nego što je kovid 19 doveo do trenutne katastrofalne recesije, negativne strane globalizacije i slobodne trgovine su privlačile veću pažnju.

Soros: Nećemo se vratiti tamo gde smo bili kada je počela pandemija. To je prilično sigurno. Ali to je jedino što je sigurno. Sve drugo je u potpunom haosu. Ne mislim da bilo ko zna kako će se kapitalizam menjati.

GPŠ: Da li bi ova kriza mogla da približi ljude i države-nacije jedne drugima?

Soros: Na duge staze bi mogla. U ovom trenutku ljudima dominira strah. A strah veoma često navodi ljude da sami sebe povređuju. To važi za pojedince kao i za institucije, nacije i samo čovečanstvo.

GPŠ: Da li smo svedoci toga u aktuelnoj igri svaljivanja krivice na drugog kada je reč o poreklu virusa koju igraju SAD i Kina?

Soros: Stalni konflikt između SAD i Kine komplikuje stvari jer treba da radimo zajedno na problemu klimatskih promena i na nalaženju vakcine protiv kovida 19. Ali očigledno ne možemo da radimo zajedno jer se već takmičimo ko će napraviti i upotrebiti vakcinu. Činjenica da imamo dva veoma različita sistema vlasti – demokratski i …

GPŠ: Autokratski?

Soros: Tačno. Zbog toga je sve mnogo teže. Ima mnogo ljudi koji kažu da treba veoma blisko da sarađujemo s Kinom, ali ja nisam za to. Moramo da zaštitimo svoje demokratsko otvoreno društvo. Istovremeno moramo da pronađemo način da sarađujemo u borbi protiv klimatskih promena i novog virusa korona. To neće biti lako. Saosećam s kineskim narodom zato što njima dominira diktator predsednik Si Đinping. Mislim da je veliki broj obrazovanih Kineza zbog toga veoma ogorčen i generalno javnost je i dalje veoma ljuta na njega zato što je kovid 19 držao u tajnosti sve do posle Kineske Nove godine.

GPŠ: Da li bi Sijeva kontrola vlasti mogla da oslabi pošto Kinezi počnu da shvataju da upravljanje krizom nije bilo na najboljem mogućem nivou?

Soros: Da, u velikoj meri. Kada je Si ukinuo ograničenje mandata i u suštini sebe imenovao za doživotnog predsednika, uništio je političku budućnost većine važnih i ambicioznih ljudi u veoma uskoj i konkurentnoj eliti. Bila je to velika greška s njegove strane. Tako da, jeste, on je veoma jak na neki način, ali je istovremeno izuzetno slab, a sada možda i ranjiv.

Borbu u okviru kineskog rukovodstva veoma pažljivo pratim jer sam na strani onih koji veruju u otvoreno društvo. A u Kini ima mnogo ljudi koji su takođe itekako za otvoreno društvo.

GPŠ: Onda opet, aktuelni predsednik SAD zaista ne zastupa vrednosti otvorenog i slobodnog društva…

Soros: Pa, to je slabost za koju se nadam da neće trajati mnogo dugo. Donald Tramp bi želeo da bude diktator. Ali ne može da bude zato što u SAD postoji Ustav koji ljudi još uvek poštuju. I to će ga sprečiti da uradi izvesne stvari. To ne znači da neće pokušati zato što se on bukvalno bori za svoj život. Takođe ću reći da sam verovao da će Tramp sam sebe uništiti, a on je premašio moja najveća očekivanja.

GPŠ: Koju ulogu u ovoj borbi za vlast ima Evropska unija, vaš dom o kojem se toliko mnogo starate?

Soros: Naročito me brine opstanak EU jer je ona nepotpuna unija. Bila je u procesu stvaranja. Ali taj proces nikada nije završen i to Evropu čini izuzetno ranjivom – ranjivijom nego što su SAD ne zato što je ona nepotpuna unija već i zato što je zasnovana na vladavini prava. A pravda je spora dok su pretnje poput virusa kovid 19 veoma brze. To Evropskoj uniji stvara poseban problem.

GPŠ: Nemački Savezni ustavni sud je prošle nedelje izazvao šok svojom najnovijom presudom o Evropskoj centralnoj banci. Koliko to ozbiljno shvatate?

Soros: Shvatam izuzetno ozbiljno. Ta presuda predstavlja pretnju koja bi mogla da uništi Evropsku uniju kao instituciju koja je zasnovana na vladavini prava, upravo zato što ju je doneo nemački ustavni sud koji je najcenjenija institucija u Nemačkoj. Pre nego što je doneo presudu, konsultovao se sa Evropskim sudom pravde i onda je rešio da ga ospori. Tako sada imate sukob između Nemačkog ustavnog suda i Evropskog suda pravde. Koji sud ima prvenstvo?

GPŠ: Tehnički, evropski ugovori u ovom domenu prvenstvo daju Evropskom sudu pravde. To je veoma jasno.

Soros: Tačno. Kada se Nemačka pridružila EU, obavezala se da će poštovati evropski zakon. Ali presuda pokreće jedno još veće pitanje – ako nemački sud može da dovodi u pitanje odluke Evropskog suda pravde, da li druge zemlje mogu da slede njegov primer? Mogu li Mađarska i Poljska da odlučuju o tome da li da poštuju evropski zakon ili sopstvene sudove – čiji legitimitet EU dovodi u pitanje? To pitanje seže do suštine EU koja je zasnovana na vladavini prava.

Poljska je odmah pokazala da je dorasla izazovu i potvrdila je prednost svojih sudova koji su pod kontrolom vlasti u odnosu na evropski zakon. U Mađarskoj je Viktor Orban već iskoristio vanredno stanje zbog kovida 19 i „zarobljeni“ parlament da sebe imenuje za diktatora. Parlament zaseda da bi odobravao njegove dekrete, koji jasno krše evropski zakon. Ako presuda nemačkog suda spreči EU da pruži otpor ovakvim razvojima događaja, biće to kraj EU kakvu poznajemo.

GPŠ: Da li će biti potrebno da Evropska centralna banka promeni svoju politiku nakon ove presude?

Soros: Ne nužno. Presudom se samo od ECB zahteva da opravda svoju aktuelnu monetarnu politiku. Određena su joj tri meseca da opravda korake koje je preduzela. To će zaokupiti dosta pažnje ECB, pošto je ona jedina prava funkcionalna institucija u Evropi koja može da obezbedi finansijske resurse koji su potrebni za borbu protiv pandemije. Zato treba da usmeri svoju pažnju na pružanje pomoći Evropi da uspostavi Fond za oporavak.

GPŠ: Imate li bilo kakav predlog odakle bi ti resursi mogli da poteknu?

Soros: Predlagao sam da EU izda trajne obveznice mada sada mislim da treba da se zovu „Konsole“ (konsolidovane obveznice) jer trajne obveznice uspešno pod tim imenom koristi Britanija od 1751. i SAD od 1870-ih.

Trajne obveznice se mešaju sa „korona obveznicama“ koje je Evropski savet odbacio, i to s dobrim razlogom jer one podrazumevaju ravnomernu podelu nagomilanih dugova što države-članice nisu voljne da prihvate. To je zatrovalo debatu o trajnim obveznicama.

Verujem da aktuelna teška situacija učvršćuje moj argument za „Konsole“. Nemački sud je saopštio da su delovanja ECB legalna jer se njima poštovao zahtev da kupovina njenih obveznica bude proporcionalna udelu deonica država-članica u ECB. Ali je mogući rezultat bio to da bi svaka kupovina ECB koja nije proporcionalna „kapitalnom ključu“ ECB mogla da bude opozvana i smatrana da je van nadležnosti suda.

Vrstom obveznica koje ja predlažem bi se izbegao taj problem jer bi njih izdavala EU kao celina, bile bi automatski proporcionalne i to bi bile trajno. Države-članice bi morale samo da plate godišnju kamatu, koja je toliko minimalna, recimo da bi iznosila 0,5 odsto, da bi države-članice lako mogle da se pretplate na obveznice, bilo jednoglasno ili „koalicijom voljnih“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da je Evropi potrebno oko bilion evra (1,1 bilion dolara) za borbu protiv ove pandemije i trebalo je da doda još bilion evra za klimatske promene. „Konsole“ bi mogle da obezbede te količine novca ako bi ih države-članice EU odobrile.

Nažalost, Nemačka i države „Hanzeatske lige“ koju predvodi Holandija su izričito protiv. Treba još jednom da razmisle. EU sada razmišlja da udvostruči svoj budžet koji bi obezbedio samo oko sto milijardi evra i doneo bi samo deseti deo sredstava koja bi mogla da obezbede trajne obveznice. Oni koji žele da svoj doprinos budžetu EU drže na minimumu treba da podrže „Konsole“. Oni bi morali da odobre izvesne poreze, kao što je porez na finansijske transakcije, što bi EU obezbedilo njene sopstvene resurse, garantujući njen AAA rejting, ali porezi ne bi morali da se uvode, njihovo mesto bi zauzele „Konsole“. Obe ove strane i ostatak Evrope bi bio u mnogo boljoj situaciji. Godišnje isplate od pet milijardi evra, čija bi trenutna vrednost konstantno padala, dale bi EU bilion evra, što je kontinentu hitno potrebno – neverovatan odnos cena-dobitak.

GPŠ: Kada je EU ublažila pravila o državnoj pomoći, Nemačka je predala više od polovine zahteva. Neki ljudi tvrde da to potkopava principe jedinstvenog tržišta jer Nemačkoj pruža nepravičnu prednost. Šta vi mislite?

Soros: Slažem se sa tom tvrdnjom. To je naročito nepravično prema Italiji koja je već bila „bolesnik“ Evrope, a onda je najjače pogođena kovidom 19. Mateo Salvini, lider partije Liga, agitovao je da Italija napusti evro, a takođe i Evropsku uniju. Srećom, popularnost mu je opala od kada je izašao iz Vlade, ali to što on zagovara zadobija podršku.

To je još jedna suštinska pretnja za EU. Šta bi ostalo od Evrope bez Italije, koja je nekada bila najviše proevropski orijentisana zemlja? Italijani su verovali Evropi više nego njihove vlade. Ali su loše tretirani tokom izbegličke krize 2015. Upravo su se tada okrenuli Salvinijevoj ultradesničarskoj Ligi i populističkom pokretu Pet zvezdica.

GPŠ: Zvučite veoma pesimistično.

Soros: Daleko od toga. Priznajem da se Evropa suočava s nekoliko egzistencijalnih opasnosti. To nije metafora; to je realnost. Presuda nemačkog Saveznog ustavnog suda je samo najnoviji izazov. Čim to budemo priznali, možda ćemo moći da dorastemo izazovu. Možemo da preduzmemo vanredne mere koje su prikladne za vanredne okolnosti u kojima se nalazimo. To se definitivno odnosi na „Konsole“ koje nikada ne treba izdavati u normalnim vremenima, ali su sada idealne. Dok god mogu da predlažem mere poput izdavanja „Konsola“, neću gubiti nadu.

Džordž Soros je osnivač i predsednik Fondacija Otvoreno društvo. Njegova najnovija knjiga je „U odbranu otvorenog društva“ (Public Affairs, 2019). Gregor Peter Šmic je glavni i odgovorni urednik nemačkog lista Augzburger algemajne. Sa Sorosom je napisao knjigu „Tragedija Evropske unije“.

Copyright: Project Syndicate, 2020. www.project-syndicate.org