Sve napetije u Kremlju: “Mnogi u ruskoj tajnoj službi smatraju rat izgubljenim”

Ova 31-godišnjakinja je doktorka i kaže da je od 2016. radila za tri ruske sigurnosne agencije – nedavno i za tajnu službu FSB.

Ali rat u Ukrajini ju je, kako kaže, naterao da raskine svoje veze s državom. Ona se s novinarskim ekipama Dojče vele i političkog magazina prvog programa nemačke televizije ARD, „Kontraste“, razgovarala na obali Sredozemnog mora u južnoj Francuskoj.

Dmitrijeva nije ni pristalica opozicije niti je liberal. I sama je donedavno bila deo Putinovog sistema, radila je za Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo obrane i tajnu službu FSB.

U Francuskoj ona sada prvi put javno govori o tome.

Mnogi u FSB-u smatraju da je rat izgubljen, kaže ona. Kao doktorka je, ističe, više puta tretirala nezadovoljne službenike koji su hteli napustiti službu.

„Govorili su da su umorni, ali iz FSB-a se ne odlazi tek tako. To je veoma cenjeno radno mesto do koga je jako teško doći. A ako troje mladih zaposlenika u roku od mesec dana napuste službu, to se tumači kao da se oni ne slažu sa sistemom.“

Dmitrijeva smatra da službenici tajne službe strahuju od toga da će jednog dana morati odgovarati za zločine počinjene u ruskom agresorskom ratu.

Iako se njene izjave nezavisno ne mogu proveriti, politikolog i stručnjak za Rusiju Gerhard Mangot sa Univerziteta u Insbruku smatra procenu Dmitrijeve u osnovi uverljivom.

„Saznao sam iz svojih izvora da u rukovodstvu FSB-a postoje pitanja koliko su spremni platiti za pobedu u Ukrajini. I da se povećava broj onih koji se brinu bi li Rusija mogla izgubiti ovaj rat.“

‘Vetar promena‘ u tajnoj službi

Vladimir Osečkin ima sličnu predstavu o tome. Ruski aktivist za ljudska prava i osnivač gulagu.net, nevladine organizacije koja razotkriva zlostavljanja u ruskim zatvorima, ima dobre kontakte s kritički raspoloženim zaposlenicima tajne službe.

Pod motom „vetar promena“, on je od početka rata u Ukrajini objavio brojne izveštaje agenata ruske tajne službe, za koje, prema podacima magazina Kontraste, zapadne službe veruju da su autentični.

„Sudeći prema izvorima iz tamošnjeg sistema, mnogi smatraju da ono što je Putin započeo 24. februara vodi u ponor, u katastrofu, da je to najveća Putinova greška kao političara i šefa države“, kaže Osečkin, koji takođe živi u Francuskoj, u intervjuu za Kontraste.

„Mnogi to vide čak i kao izdaju. Zato što je tokom 20 godina čitav sistem bezbednosnih službi pomagao Putinu da ostane na vlasti.“ Sada se boje da će Putin ugroziti njihovu budućnost i sigurnost.
Francuske vlasti su zabrinute za Osečkinovu sigurnost – on ima 24-satnu zaštitu. U intervjuu kaže da je pre samo nekoliko nedelja došlo do pokušaj napada na njega. Nedavno se saznalo da je protiv njega u Rusiji pokrenuta istraga zbog navodnog širenja lažnih informacija o ruskoj vojsci.

Putinov ‘besni pas‘ Kadirov

Osečkin kaže da je rastuće nezadovoljstvo razlog zašto je Putin unapredio čečenskog lidera Ramzana Kadirova i dodelio mu čin general-pukovnika.

Kadirov, kao Putinov „besni pas“, se smatra posebno lojalnim i brutalnim. Navodi se da je još veći uticaj stekao i šef privatne plaćeničke vojske Vagner, oligarh Jevgenij Prigožin. To je jedna od Putinovih taktika, smatra Osečkin, kojom se želi zaštititi od pokušaja državnog udara.

„Putin se toga boji, zbog čega stvara veliki broj različitih sektora i jedinica koje se mogu okrenuti jedni protiv drugih.“

Strategija koju Mangot takođe prepoznaje: „Putin je neko ko oko sebe voli imati mnogo aktera koji su međusobno sukobljeni i koji se međusobno takmiče“, kaže politikolog. „To mu dozvoljava da donese odluku kada je za nešto pravo vreme, presudu, da bude poslednji posrednik i donositelj odluka.“
Ali upravo to izaziva sve veću napetost u aparatu moći, kaže Dmitrijeva.

„Zaposleni u sigurnosnim službama se boje da će u budućnosti na vlast doći još radikalnije snage, neko poput razbojnika Kadirova, kojima će se onda morati pokoriti.“

Kadirovi vojnici na fronti već sada imaju bolje plate i moderniju opremu od redovnih ruskih trupa.

Rat u kojem nema obzira prema civilima

Dmitrijeva veruje da će rat i dalje eskalirati. Iz dva izvora iz FSB-a je, kako kaže, saznala za sastanak ruskog Veća sigurnosti 10. oktobra.

„Razgovarali su o tome kako se situacija u Ukrajini može staviti pod kontrolu. Nije važno koja su sredstva potrebna za postizanje tog cilja i koliko će civila poginuti u tom procesu.“ Sistemsko bombardovanje civilnih ciljeva u Ukrajini počelo je istog dana.

Ova doktorka okrenula je leđa svom dosadašnjem životu i iza sebe ostavila brojne prijatelje i poznanike. Ona se nada da će se još više njenih kolega iz sigurnosnih službi u Rusiji otvoreno okrenuti protiv Putina, piše Dojče Vele.